- Zamisli Milica nije htela da priča juče sa mnom.
- Pa?
- Pa ništa, otiš'o sam joj na gajbu i polomio prozor kamenom.
- Kakav si ti komandant!

- Pričaj mi Stano, sve mi kaži...
- I tako, kao pristanem ja posle klabinga da odem kod njega, a on sve fino, čil-aut muzika, vince, čak je i mirišljave sveće upalio.
- Jaoj... Duša... Baš je romantičan. Blago tebi...
- Aham... Ali to nije ništa... Počeli smo da se milujemo, zatim i da se skidamo, a kada sam ja počela da mu skidam gaće...
- Hihihihi, nije valjda?
- Hihihi, ma nije to što misliš, hihihi
- Hihihihi...
- Hihihi, ma nije to, nego se osetila jarčevina
- Hihihi, ozbiljno? Hihihihi
- Aham.
- I jesi li mu, hihihi?
- Nego šta sam, kako to da propustim, hihihihi
- Hihihihi

- Alo, care, pa ti si sabrao datum sa računom.
- I vreme je novac, gospodine.

- Ljubavi, jesi li skontao nešto u vezi mog izgleda?
- Aha, vidim skinula si izolaciju. Pa krajnje je vreme bilo. K'o da si imala obavijene tepihe oko tih nožurda, draga.
- Majmune, mislila sam na nove minđuše.
- A, pa jebe mi se.

*nasumični susret kod Marbl Arča*

-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?!
-F: Ništa...sve po starom....
-QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.

- Dobar dan, izvolite.
- Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV...
- Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi
- Hm, pa da. Nisam loš.
- E pa imamo posao baš za vas!
- Super. O čemu se radi ?
- Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu.
- Kakvo bre računovodstvo ??!!
- Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide.
- Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom.
- Ali kompjuteri i brojke...
- Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...

Izvukao sam se u vojsci.

-Isključi te grandovce,života ti.
-Nije grand to je siti rekords.

- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.

Офанзива је била у пуном јеку. Праштало је на све стране. Више није био сигуран са које стране долећу гранате и меци. Зарио је главу међу колена и једном руко чврсто притискао шлем. У другој је стезао бројаницу.
''Само да прође, само да престане'', мислио је. Људи су викали, било је прометно у рову. Учинило му се да се њему неко обраћа, али, у магновењу, није разазнавао речи. Дуго су били на овом положају и у рову се осећао сигурним.
У међувремену, капетан је наредио напад и наједном је остао сам, још чвршће стискајући бројаницу.
Његова чета је извршила јуриш, била одбијена и сада се већ, десеткована, хаотично повлачила. Војници су прескакали ров, прво мања, па онда већа група. Звук борбе је бивао све слабији, док сасвим није ишчезао. Не зна колико је прошло пре него што се коначно усудио да се усправи.
Мирис иловаче помешане са мирисом свеже крви је постао несносан и пожелео је да што пре изађе из те живе гробнице.
Горе, на ледини, све је изгледало другачије. Скидајући шлем и отресајући прашину са лица, на хоризонту је угледао велики храст. ''То мора да је запис'', помисли, и подиже поглед ка ведром небу. Удахну дубоко, те затвори очи. Није више мислио ни о чему.
Да јесте, приметио би непријатељски позадински вод који је пратио своју јединицу у надирању. Крупни кувар је опалио кратак рафал из шмајсера.

Док је неконтролисано падао натраг у ров, имао је времена само за једну мисао:
''Штета што раније не изађох из рова. Дан је тако леп. Био...''

- Vidi ovog džibera gde je parkirao ispred bip lože. Sad će kraj druge smene u fabrici, žene kreću kući kroz grad. Zovi Vesu, neka pali tamčića da sklanjamo krntiju.

-Dragi, kako ti se sviđa doručak?
-Mhmhm... Nije loše...
-Sve si pojeo, hoćeš da ti napravim još malo muslija?
-Neka, ne mogu više… odoh da odnesem mami lek…

-Ау тебра, на шта то личиш? Држиш подочњаке јеботе!
-Ћале ме пробудио, не питај...

Smlatio sam juče 2 kila koce uz film.

- Име и презиме?
- енемиофтхефреењорлд!
- Дечко, јеси добро ти? Не можеш да се учланиш у библиотеку са надимком!
- Није то надимак, то је моје уметничко име, сад пиши курво!
- У бре, што си незгодан. Адреса?
- мишафудбалер96@јахоо.цом
- Јесу тебе испустили на главу или на дупе кад си био мали? Јер ни једним ни другим не умеш да размишљаш.
- Оћеш праву адресу па да ме нађеш, да ме пријавиш? Да дођеш да ме покрадеш? Да ми мурија виси на гајби 24 сата, да ме прислушкује Ватикан? Е па неш' колега! Паљба!
- Ај напусти локал шабане, можда јесам библиотекарка ал' ћу да те налупам ко ове печате, 'ти јасно?
- А немој тето молим те, морам да прочитам Хајдуке за лектиру.

Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oceslja,
al' se zec ne umi,
nit' isece nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobeze, oj, nesreco,
na kraj sveta, oj, nevoljo.

- Uf, a sinoć kad sam dohvatio Viki, cepao sam je do zore!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Krv ti jebem, šta ti je sa očima?
- Ma cepali poker do sedam jutros, jedva gledam...

Sin, 3 keca, 35 neopravdanih, prekršaj pred isključenje. Ćale Milorad se vraća kući sa roditeljskog, trazi nesretnika radi "informativnog" razgovora.

Milorad: Ženo, 'de je ONAJ?
Žena: Koji onaj Milorade? Imamo dva...
Milorad: ONAJ stariji, sto će od skoro da radi sa mnom, taman mi je falio jedan na mešalicU, da ne trčim tamo-vamo, kad d'uči neće...

Od slučaja do slučaja:
-Zovi ONOG alkoholicara da jede.
-Je l' ide ONAJ konj?
-Podji sa ONIM neradnikom.