Пити полако, натенане, без журбе, у стању потпуне душевне и телесне нирване.

За разику од својих, 10 година што млађих, што старијих колега који су умишљени фрајери отромбољених трбушњака и подлактица у јефтиним копијама Југо босс одела које облаче док на сплавове изводе најјефтиније плаћене фуфице Београдских бордела, овај момак средњих година успешно носи свој надимак и важи за једног од главних шмекера на фолк естради. Не послује са ГРАНДиозним издавачким кућама и њиховим мишевима, вози искључиво префињене аутомобиле (не мечку к'о сваки ганци), у спотовима користи искључиво културне рибе. Овај момак се не може наћи у таблоидима од 49 динара. Једном речју Баја.

A, B, C и D су највеће фаце у одељењу. A је просечни ђак-шмекер, док су му B, C, D и неретко E верни пратиоци. A је уједно и најопуштенији лик у одељењу, најчешће пушач , шљока сваке недеље и долази полупијан у школу сваког другог понедељка. E, његов повремени следбеник је уједно и најбољи ортак са F и G. Ту су пар рибаштреберки H, I и J. H и I су кул ,док је J окорела, самонерпизната штреберка са којом су сви ОК али коју H и I константно на основу изгледа подјебавају иза леђа. Два лева лика, F и G су локални подјебавачи, духовити бунтовници од којих се један најчешће ложи на H или I. Ту су и неколико самопризнатих штребера (K, L, M и N) који најчешће мрзе пупуларни део одељења; неколико ћутљивих чудака (O, P, Q и R), најбоља риба (S), неки лик који пола школске године проведе ван школе (T), нека гуска (U), пар вечитих бораца за правду и вечите свађалице (V, Y, Z, W) и наравно неки непознати лик X.

To je jedna od osoba koje ne volim!
Ne mogu reći da je mrzim.Mislim da je to ne prirodno mrzeti nekog.
Ona je mene bukvalno maltretirala,možda nesvesno,ali ja i dan danas imam tikove od nje.
Pitao sam se zašto?
Onako mali.Prvi,drugi razred osnovne škole rođaci.
Nije bilo dana da me ne maltretira.
Uvek sam prvi odgovarao.Cedila me je k'o limun.Vukla je iz mene poslednje atome.Posle toga počinješ da drhtiš.Ne znaš više,ona spustila glavu ka dnevniku,tebi pred nevinim dečijim očima kečina k'o vrata,a znao si.Ali ne,ona ne upisuje,ona čeka i ćuti.Gleda u svoje sveže nadograđene nokte.
To ćutanje upotpunjuje i ćutanje celog razreda.Uh,ta gromka tišina.
Ona u mene ne gleda, ali ceo razred u mene blene kažu mi,NAJEB'O SI.
Svi do jednog,čak me i okati Pera gledao..onako urokljivo....
Ja sam samo mirno stajao i odgovarao na pitanja koja nisu imale veze sa vezom,tj sa časom na kojem smo.Bilo to da je Srpski ili muzičko. . . .
Sve je to počelo,hm,ne sećam s tačno,93'-će 94'-te...
Mog oca,i njegova dva brata,uzeli su u 'rezervu'...nisam znao šta je to....otišli su,ma brzo će se vrtatiti.
Ona je kao,šatro,upisivala čime se naši roditelji bave.Ta informacija je trebala školi.
Zaista!!?
Otac vojnik,majka domaćica.....
-'Znam,znam!!!Ti mi ne trebaš govoriti''.
Bilo joj je krivo što sam se prijavljivao na svaku priredbu i neko takmičenje....
Sećam se bio je neki zadatak iz matematike na tabli,imali smo likovno,4'ti razred,bojadisali,lepili seckali papiriće i tom prilikom ona je izdvojila nekoliko najpametnijih učenika,kojih su se potajno ostali učenici 'bojali' i divili im se,bili su najbolji 'drugari' svima.
Nisu znali rešiti.Ja sam se javio i bez izlaska na tablu,rekao rešenje i kako se radi.
Ona je zanemela.Ništa mi nije rekla,ni pohvali,a trebalo mi je to,spustila je oped glavu i zagledala se u šake.

Zima je,školska slava.Sveti Sava.Radili smo neko kolo i pevali 'čoban tera ovčice'.
To je tada rođaci bila kulminacija između mene i nje.

Deda vs šumeća tableta vitamina C

Од свих годишњих доба највише волим лето зато што је тада летњи распуст.

Ове године летњи распуст је најдуже трајао. Да, тек сам завршио први разред, али сам тако чуо од старије деце. Овај распуст је трајао дуже због неког чике кога стално приказују на телевизији уместо цртаћа. Мислим да се зове Милош или Слоба. Углавном, његова жена увек носи неки цвет у коси. Као некаква циганка, увек моја баба добаци. Тај чика се посвађао са неким другим чиком и онда је други чика наредио да нас гађају бомбама из авиона. А мене баш брига, у мом малом граду није пала ниједна бомба, тако да нисам имао разлога за бригу и распуст сам провео у игри и шали. Осим једне бомбе која је пала у шуму мог комшије, али није експлодирала. Након тога он је од ње направио корито за свиње. Каже да се не баци.
Током лета, ми, деца из краја смо се скупљали на школском игралишту како бисмо се јурили, правили смицалице девојчицама и играли рата. Кад могу одрасли, зашто не бисмо могли и ми? Највише сам волео да посматрам девојчице док пишке у мраку. То је једном приметила дебела Радмила и пријавила мојој мајци која ме је извоштила прутом. Тата ме је само потапшао по рамену са одобравањем. Сутрадан сам Радмили припретио да ћу јој убити мачку ако још једном нешто каже. Отада више није долазила на наша мала окупљања на игралишту.
Заувек ће ми остати у сећању и један страшан догађај од ког ми се следила крв у жилама. Пошто је свако вече нестајала струја, обично сам ишао раније на спавање ако не бих отишао на игралиште. Једно вече нисам могао да заспим и гледао сам у небо надајући се да ће наши погодити неки зликовачки авион. Одједном, бела светлост је запалила небески свод. -У-с-р-а- **уплашио** сам се као никад до тада. Мислио сам да смрт долази по мене и да је та бела светлост светлост из Раја као у оним серијама што мајка гледа где сви плачу. Готово, убише ме, као да ме није ни било. Срце ми је стало и нисам могао ни да се померим. На моје изненађење, опет је у соби била тама. Кад ја погледо, читав сам и немам крила и онај круг изнад главе као у цртаћима. Тад је мајка ушла са свећом у собу и рекла да је то само нека сигилална ракета или тако нешто и да она није опасна. Мојој срећи није било краја, био сам одушевљен јер нисам погинуо као какав Косовар.

Од колевке па до гроба најлепши је летњи распуст! Једва чекам да нас опет бомбардују!

I bi svetlost....

Putovanja na Jupiter traju već duže vreme. Mars je davno kolonizovan, a Venera je pička zato što je tamo prevruće. Radim u kompaniji za proizvodnju kiseonika i konstrukciju kupola u kojima žive ljudi. Ovih dana pravimo najnoviju kupolu za Jupiter. Mašine za proizvodnju kiseonika su ogromne. I ja sam u timu koji mora ići da postavlja kupolu na Jupiter. Dosada sam samo jednom bio na Marsu kada sam izvučen na tomboli navijača na koridi robotskih bikova u Šnjegotini. Nije bilo nešto pošto smo bili samo tri dana, a od toga je u putu bilo dva i po. Dopala nam je neka bezveze kupola koja nije imala ni hologramski televizor, a i tuš je bio samo prastari vodeni umesto solarnog.
U mojoj firmi radi jedna Slađana. Ona je inžinjer astrofizike. Baš je lepa i upravo je izašla iz duge veze. Radimo zajedno već tri godine. Poznavao sam joj bivšeg momka. Bio je kapetan teretnog zvezdanog broda. Baš je bio kreten. Prevario ju je sa nekom marsovkom. Pomalo sam zaljubljen u nju. I ona ide na putovanje na Jupiter. Nadam se da ću dobiti priliku za par minuta s njom pošto mi se sve više sviđa. Moji roditelji se protive tome da idem na Jupiter pošto mračna strana još nikad nije istražena. Govorka se da tamo žive stanovnici Jupitera koji nisu baš prijateljski nastrojeni. Baš se pitam šta bi bilo sa nama da neko nas naseljava. Krećemo u četvrtak.
Danas je fudbalska utakmica između Zvezde i Partizana. Zapravo svake sedmice je utakmica između Zvezde i partizana pošto je ostatak lige ispao u drugu ligu. Predsednik saveza je Tomislav Karadžić. Niko zapravo ne zna koliko je on star. Kažu da je nastanjen u Pazovi gde ima sportski centar za obuku marsovskih talenata u fudbalu. Kupio sam sezonske karte za utakmice Zvezde. Ne stignem da odem svake subote na utakmicu ali sam kupio karte zato što deo prihoda ide za to da se pusti neki mangup iz zatvora koji robija po šesti put zato što je policajcu gurn'o baklju u facu. Doduše ove subote neću da idem uopšte pošto je velika subota - dan kada je Mars kolonizovan.
Nisam mogao da čekam Jupiter! Nazvao sam je i pristala je da izađe sa mnom. Pozvao sam je da idemo na izlazak u restoran - zvezdarnicu u Čović Polje. Tamo nas služe roboti, a kažu da je vlasnik neki lik iz Portugala. Lepo sam se obukao, a i ona je bila perfektna. Duga crna kosa na momente joj je prekrivala malo dublji ali ipak pristojan dekolte. Ispod crnih obrva sijale su nebesko plave oči. Nisam mogao da prestanem da gledam u nju. Malo širih kukova, dugih ravnih nogu, malo užeg struka, ne pretarano, predstavljala je Olimp mojih želja na koji sam tako žudno hteo da zakoračim. Nastojao sam da budem fin. Po povratku sa večere rekla mi je da je i ona mene odavno primetila. Svratili smo u motel. Posle dve čaše crnog vina spoznao sam da ima crne haltere. Bio sam već spreman, ukrućen. I ona je bila 'oćna. Ljubili smo se tako starsno da je zvuk upalio svetla u sobi. Nasmejali smo se, isključili svetlo i legli. Spremao sam se da uđem u nju...

"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."

Stomak devojke koja je ostala trudna zbog alkoholisanog stanja uzrokovanog velikom količinom piva.

Sekta predstavlja grupu ljudi okupljenih oko određene ideje (uverenja, stava ili čega već). najčešće je verska. Ljudi pogrešno reč sekta vezuju direktno sa satanizmom (iako su satanisti uglavnom okupljeni u sekte, znači grupe ljudi međusobno povezane tom idejom) i tu se pravi najveć agreška. Hrišćanstvo je nastalo kao sekta u starom Rimu. Isus je imao ideju i stav, a sledbenici i vernici su je širili još više posle njegove smrti udruživanjem, okupljanjem i širenjem tih ideja. Satanističih sekti ima dosta u celom svetu, ali se one mogu tačnije nazvati satanističkim organizacijama.

Beli reper.

Pokušava da bude veći crnac od svakog crnca.

Što je za muslimane Meka, to je za njega Bruklin (iako taj isti Bruklin poznaje samo onako kako je predstavljen u holivudskim filmovima).

(Da ne bude zabune, izraz se odnosi samo na one napaljene wannabe-gangsta primerke, koji apsolutno nikakve veze nemaju sa izvornom hip-hop kulturom i izvornom rap muzikom).

Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.

Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.

Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.

Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.

No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.

osoba sa hroničnom potrebom da prevari na bilo koji način...vara u pauzama između udaha i izdaha..."mastan"

Osećaj griže savesti kod Kineskinja kad naprave specijalitet bez riže.

Metalac koji dugo nije ništa odsvirao.

Једна од ретких позитивних ствари у глави манијака/шизофреничара, која искључиво служи за сузбијање негативних мисли које претходе поступцима. Нажалост, не успева увек да преовлада у глави дотичног.

Čovek poznatiji pod imenom Asim Ferhatović Hase.

Интелигентна, прелепа, отресита девојка, притом и добар лик. Савршена. Нит' љуља - нит' жуља. Тип девојке коју бисте са поприличном сигурношћу желели да ожените. Ништа јој не фали! Или ипак...

Dete koje se stavlja u primer.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

vutga ljudeeii