Pedagoška mera našeg detinjstva.
Hajde sad Petričiću ustani i reci nam svima šta je smešno.
Rečnik / autori
GK
Galantni kosovac
3× u prvih 100na Vukajliji od decembar 2012.viđen pre 6h
99 definicija12 odabranih3.579 poena
U puknutoj formi,nedosanjan san mnogih dečaka,kasnije momaka i još kasnije muškaraca u zrelom dobu.
-Igraš fudbal na terenčetu u kraju, 7-7 a igra se do 10, sredina jul meseca,5 popodne.
Pored terena,dobrih 30 ljudi iz kraja i čak 3 ribe.
U jednom trenutku skačeš u duel,odnosiš loptu,puca kontra ali ti ostaješ u mestu jer čorba kulja niz jednu polovinu lica. Svi te gledaju sa onim strahopoštovanjem karakterističnim za zajebane povrede,ribe vlaže a kako i ne bi kada izgledaš kao jebeni Rambo koji je upravo objavio da je prekjuče prešao u pravoslavlje i kao rite of passage otišao u Bujanovac i skalpirao 14 Šiptara.
Krećeš ka autu sa ozbiljno-kežualnom facom i ležerno dobaciš masi : Arkada.
Mesto sastanka, teških pregovora. Inače, neki manje bitan dvorac u Francuskoj.
- Krenemo ti mi Ibarskom magistralom i raspravljamo da li ćemo na jagnjetinu ili prasetinu.
- Au brate, težak Rambuje.
- Rambuje kod Žakija, do ranih jutarnjih časova.
"U to mracno doba vukajlije prvi put su dosli Karamel Severnjaci. Projurili su kroz sve teme foruma huskajuci svoje boemske horde trolova i spemera, otkopali svaku davno umru temu i zamrlu rasravu cija je sadrzina trebala zauvek ostati sakrivena u mracnim dubinama wc solja i krindza #gorca trzan."
Karamel Severnjaci su drevna rasa nekadasnjih legendi vukajlije (uz mrmuna, zmiu i ostala prebolesna imena) koja su dosla iz onog materijalnog i kulturno bogatijeg dela Srbije. Nakon sto su godinama bili skriveni u tmini sauna i svinjaca vratili su se na Forum i tu zatekli nekoliko zakletih clanova Incel bratstva koji su uvek bili tu i koji su cuvali iskru slobode i cistoce Foruma.
Ova stvorenja koja ranije behu obuzdavana mocima silnih Moderatora sada oslobodjeni tih okova kontrole pocese da prave zulum po forumu u vidu loseg manipulisanja i jos losijih mimova. Najveci beef imahu protiv Juga ciji vitezovi palantiri behu Kelt Svicarski i Covek Sa Mnogo Nickova iz Vranja. Nisu bili postedjeni ni borski Setac Smole Barateon, kraljeva Mesnica George Floyd Narezak, nadzornik Galantni Kosovac, Veliki mestar Kurcofil, Mali mestar Mujo, visoki septon Skauz i ostali velikasi Foruma.
Ovi nacrisoidni edipovci sa severa gonjeni sopstvenim kompleksima i nesigurnoscu, nervnim slomovima i zeljama da im se obrisu defke, konstantnim kmecanjem i unutrasnjim nagonima za samoubistvo usled zivota u ravnici, neostvareni pisci, a ipak solidni slikari, samozvani Noletovi blizanci sa mnogo manje para i zuba ucinise zivot na forumu nepodnosljivim.
U toku je Veliki Rat za slobodu, gde su snage dobra odnele nekoliko manjih pobeda (Zuta bitka za linkove) i oslabile snage Karamela koje su izgubile svog adjutanta Dzofrija Cocalija koji je inace proizvod njihove incestoidne veze.
PF23
Dvadesete si proveo gluvareći i džabolebareći. Pokušao si kao nešto da studiraš, ali si brzo batalio. Umesto toga družio si se sa besposličarima i propalitetima, kao što si i sam. Glancali bi klupe po parku, žicali za pivo, i obavezno trkeljisali o tome šta bi radili da imate lovu kao ovaj ili onaj. Kući bi se dovlačio ujutru, spavao bi do tri popodne, pojeo šta keva spremi pa bi buljio u TV ili komp dok se opet ne odvučeš na ulicu. Povremeno bi radio negde kao konobar ili noćni čuvar, ali to te smaralo, mala kinta a dosta posla. Probao si čak i pomalo vutru da valjaš, i tu te zamalo navatala murija .
Onda se roditelji reše da spasu svoje mladunče i izvedu ga na pravi put. Ćale potegne neke veze da te zaposle u lokalnom para-državnom industrijskom gigantu. Jura Leskovac, Rafinerija Pančevo, Železara Smederevo, TE Kostolac ...
U konkursu stavili da traže silno tehničko znanje i iskustvo, pa si se malo zabrinuo i čak počeo da tražiš knjige iz srednje tehničke. Posle vidiš da od toga nema ništa, čista fizikalija. Rmbaš, gledaš da ti nešto ne padne na glavu, zabušavaš kad šef ne gleda, čekaš da ti prođe šihta, pa onda na radnički bus kući bez ijedne misli u glavi.
Keva sa svoje strane uzme da ti nađe devojku, pa te upozna sa ćerkom neke svoje poznanice. Prvo te malo bude blam što ti keva traži ribu. Ali posle vidiš da i nije tako loša ... niska je, ima pomalo krive noge i debeljuškasta je, ali slatko lice . Što je najvažnije, ne smara te mnogo. Valjda i ona jadnica vidi da ne može da nađe boljeg. I tako, u vezi ste skoro godinu dana .
Pokojni deda ostavio neku kućicu na periferiji. 40-50 kvadrata, podrum i šupa u dvorištu. Ima struju i vodu. Treba da se prekreči i da se zamene neki crepovi. To ćeš na proleće, ostalo kad skupiš pare . Važno da imate gde da se uselite.
Gledaš da kupiš neki auto. Srce bi htelo neki sportski kupe, ako ne može Audi A5 onda barem Alfa GT. Ali znaš dobro da od toga nema ništa. Jer trebaće ti auto da s njim vučeš džakove kupusa sa pijace i dečija kolica. Ti si sad ozbiljan čovek i prošlo ti je vreme za zajebanciju.
Savetuju te da kupiš Opel karavana ...
- Ćale, vidi kakva je . Yamaha R1. 2005. godište , a k'o nova. Traži čovek šest 'iljada, ali spustiće na pet. Ja imam tri, aj dodaj još dve. Šta kažeš, a ?
- Jeste, a posle da nađem još dve da ti pravim spomenik. E bre Fićo, budalo jedna, tri'es godina si u dupe nabio a još se ponašaš k'o klinac. Daću ti ne dve nego pet hiljadarki, ali ne za motor, nego da lepo uzmeš onu tvoju Adrijanu pa je dovedeš gore na sprat. Napravimo svadbu kako dolikuje, tvoj ćale da dočeka unuče. Pa onda kupiš Opel karavana k'o čovek, a ne te tvoje Jamahe i balave gluposti.
Prikupio si nekako tri-čet'ri 'iljade evra. Gledaš da kupiš BMW ili barem Audi A3, momački auto. Ali za te pare nema ništa, samo neki lomovi. Skroluješ oglase svakodnevno, ali polako gubiš nadu. Čak si počeo i Alfe da merkaš.
Onda ti komšija automehaničar ponudi Stila za petsto evra. Na satu 300 000km, ali JTD je to, teraće taj još toliko. Turbina pišti i piša, nema veze, skidate i šaljete u Užice na remont. I plivajući trese, taj ide u Ostružnicu. Ostalo nema šta mnogo da se sređuje, menjaš mu kaiševe i ulje, malo zamažeš gde je bio izgreban. Polovne gume po dvajes evra, kineske presvlake za pocepana sedišta i izguljen volan.
I tako, dođe subota. Gurneš u gepek štapove za pecanje, gajbu piva i meso za roštilj. Zavališ se u sedište, odvrneš klimu i teraj. Cepaš 70 u četvrtoj, taman 2000 obrtaja, zlatna tačka. Iza tebe se napravila kolona, neki magarac u X5 ti se nabija u gepek, blica i svira. Mrzi te i da podigneš ruku da mu pokažeš srednji prst, a pozadi ionako imaš kuku za vuču, pa nek se nabije ako hoće.
Nailazi neko proširenje, X5 te najzad obiđe, daje gas i nestaje u oblaku dima. Ti nastavljaš svojim tempom i zevaš. Posle pola sata nailaziš opet na njih, taj isti magarac i njegov X5 leže u kanalu pored puta . Ne smanjuješ brzinu, prolaziš pored njih kao pored zgaženog pseta. Uključuješ radio i tiho pevušiš.
- Znaš šta majka, da se nosite i ti i tvoj sin Branko u tri lepe piz ...
- Andrea, ne psuj preda mnom. A Branko nije samo moj sin, nego i tvoj rođeni brat.
- Ma kakav mi je to brat majka, majke ti ? Juče sam dovela kolege sa novog posla, da se malo bliže upoznamo, da uhvatim neke socijalne konekcije. I tako, spremam ja njima piće, a tvoj sin izlazi mrtav ladan u prljavim gaćama, masan i neobrijan, i na sred dnevne sobe češa dupe ...
- Slušaj Andrea, Branko sad mnogo radi, i to noću, i nije znao za tvoje kolege ...
- Ma šta radi, majka, šta ? Našao je posao noćnog čuvara samo da ga ti ne bi smarala. Inače po ceo dan igra Soni. Ana ga je ostavila, našla riba novog macana, kažu da će da joj namesti da bude voditeljka na nekoj kablovskoj TV. Ja mu to kažem, a tvoj sin ništa. Zeva i češa se. A kobajagi je sekao vene za njom kad su bili na faksu.
- Molim te, ostavi Branka, ne znaš koliko je njemu teško u životu.
- Ma vuče se on kroz život k'o Stilo karavan.
Povinovati se standardima današnjice. Navijati za Zvezdu ili Partizan. Ići u Grčku na more. Smuvati prvu ribu, koja od ortakinje zatraži vaš broj. Plasirati izanđale fraze iz domaćih filmova, kao originalan humor. Držati u imeniku brojeve gomile ljudi, koje nikada nećete pozvati, niti će oni vas. Nositi "normalnu" odeću. Gledati RTS, stvarati odavno stvoreno, i trošiti odavno potrošeno. Pljuvati iza leđa, dok se vama iza leđa pljuje. Žuriti na poslednji "dnevni" autobus, terati u kurac ciganče koje prosi, prelaziti na crveno kada nema murije. Startovati ribe kada udari pivo, gotiviti samo nemačka kola, sedeti na klupi samo ako nije vlažna. Ići na drugi čas, jer na prvom ne upisuje, šacovati raskokane ženske guzice u vrelini letnjih dana. Biti nasmejan, po potrebi drzak, pucati tiket zbog samo jednog meča. Koristiti viljušku jer su došli gosti, uvaljivati tuki prijatelju u ženskom društvu, radi njegove eliminacije. Glasati za desnicu, a u društvu veličati demokrate, šišati se na kratko kako dolikuje, slušati haus, nositi bele patike.
I tek tada nećete izazivati njihov prezir. Postaćete samo još jedna kap, u tom beskrajnom viru ljudi. Niko vas neće samo kratkim pogledom odbacivati, zbog rascvetalih krajeva vaše duge kose, i čudnog natpisa na majici. Pričaće sa vama kao sa sebi ravnim, neće biti tog strašnog tereta. Tog strašnog tereta, zbog kojeg pri ulasku u prostoriju u kojoj sedi deset nepoznatih ljudi, bar deset će vas zamrzeti, a da niste još izgovorili nijednu reč. Po prvi put ćete sebe počastvovati sjajem iz plavih očiju nepoznate devojke. Hodaćete ulicama slobodno, neprimetno, dobićete ono što ste oduvek i želeli, taj jebeni mir, koji imaju drugi.
Zapitaćete se, zašto ste uopšte prkosili svemu. Iz tabora "onih drugih", prećićete u tabor koji ste mrzeli, tabor "onih".
Veče na Kalemegdanu, neposredno nakon mog preporoda. Pušim jeftinu cigaru, u koraku sa mnom šeta još gomila ljudi. Svi izgledaju kao jebeni pozeri, a i ja sa njima. Grupa klinaca u zamračenom delu tvrđave, iz svog glasa urla, nevešto imitirajući skrimerske blek metal vokale. Pre koju godinu, radio sam isto. Tridesetak ljudi koji su tuda prolazili, ismeva, psuje, ili patetično cokće. Postaje mi neverovatno čudno, jer sam sada i ja sam, na toj "normalnoj" strani. Za trenutak sebe zapitam, zašto jednostavno ne batale revolt, smuvaju neku ribu, i priključe se veselom karavanu.
Mrzim sebe, mrzim jer sam se prodao, ali prvi put za dvadeset godina, to što ti klinci rade mi deluje suludo. Sada sam na drugoj strani, emocije se mešaju, ali ipak shvatam: Nekako je bolje, nema tih lanaca koji me vezuju, nema predrasuda. Biti prosečan, to je zaista biti slobodan.
Silovanje ljudi najbanalnijim pitanjima i temama na način da ih predstavljaš kao da su presudna za nastavak civilizacije i ljudskog roda.
Sama srž jovorisanja je učiniti ta pitanja što dužima (+15 na zajebanost) i/ili postaviti ih što pogrešnijoj skupini ljudi, tako da si u startu osuđen na propast.
Jovorisanje nema svrhe, jovorisanje je svrha samo sebi.
- Tata, tata, zašto ljudi ne veruju u teoriju struna koja jasno dokazuje postojanje više dimenzija, paralelnih svetova i da je Arkan živ?
- Jovore, sine, tata je upravo došao sa skele i poprilično je raskovan što životom, što iznimno jevtinim a efikasnim alkoholom. Ne jovoriši, leba ti, i pusti me da odspavam tri sata do iduće smene.
----------------------------------------------------------------------------
- Mlada damo, što mislite o uzrocima i povodima pada SFRJ i što se moglo učiniti da se to izbegne?
- Mislim da je sat vremena 100 evra, pa il da me jebeš il da raspravljamo o jugonostalgiji, iako mi je lakše da me jebeš nego da te slušam.
- Na vašu žalost, biram jugonostalgiju.
- Koji si ti jovor.
----------------------------------------------------------------------------
Ovdje stavljajte nove riječi koje ste naučili srpskog jezika, riječi koje niste prije znali, sa definicijom. Ako se ko zajebe u definiciji, možete ispraviti... Kontam da nije loše da ima i ova tema... Da kupimo jedni od drugih nove riječi i malo širimo vokabular...
Pijan mortuz.
Ajde sine ide mrak, trk čas i vidi dal ti se otac nije negde opet pokrio biciklom pored puta.
Sad sam bio tamo. To je prodavnica raznoraznih stvari od plastike, a pošto je plastika, je li - plastična, znači može da se napravi sve za sve. U Čačku kažu plastikara, ali tamo ljudi ne znaju šta pričaju, pa se ne bih obazirao na to.
Uglavnom, plastičara, sad mi nešto pade na pamet "plastičarnica kod srećne ruke" to bi bio dobar naziv.
Tamo ima sve. U stvari tek kad čovek uđe, odmah se seti da mu baš nešto to sve treba, daj pakovanje štipaljki, nekih tvrdih, krokodilki, da deci mećem prste u nj kad ne slušaju, može, pa vidi mlatač za muve sa motivom Noleta, kao teniski reket, pa onda razne neke ćase. Ćasa. To nisam izgovorio ima jedno 17 godina, rođendan je jedan bio u pitanju.
I neke zakačke imaju, na vakuum i bez vakuuma, to će reći onda sa vazduhom, jer sve nešto treba da se zakači, da stoji gde si mu zapovedio, da bude na raspolaganju, kad bolje razmislim ceo život nešto kačim i skidam po kući.
Ne mogu u plastičaru kad je gužva, moram da lepo proverim kako kašika za cipele leži u ruci, pa onda je li čvrsta, kažu postoji neka kuvana plastika, e baš ne verujem u to.
- Kalašnjikov neki lep za dete od 5 godina?
- Dečak, devojčica?
Pa kako se samo nađoše, mora da i iza toga stoji neka romantična priča, kako je sreo u prodavnici muzičkih instrumenata, pukla mu tanka E žica na džitri, a ona se našla tu već se niko ne seća tačno zašto i on isprobava instrumente, udara žice i onda se čuje glas anđela i on shvata da će mu ona biti životna terca, evo u Storiju ima, na naslovnoj za maj.
A lepo pevaju, odlično, fini su, nekako, uglađeni, kulturni, ali dosadni u pičku materinu, njihova dosadnost piše kapslokom epitaf Biljani Jeftić sa suprugom, sve je to nešto odmereno, nešto argumentovano, kad se posvađaju, to bude umerenim tonom, da ne čuju komšije, ali i čemu ovaj sukob, najdraža, hajde da ne lomimo tu tacnu, to nam je poklon za papirnu svadbu, evo hoćemo li jednu kaficu i da zapevamo, evo ga jedan cis mol arpeđo, za sve koji su zaljubljeni. Hajde da dodam "nesrećno", možda bolje zvuči. Da.
- Ivo, hajde ako ti nije problem požuri, evo ti ispeglala sam ti košulju na pruge, ona ti najbolje stoji, je li znaš da ti je i Lea to rekla.
- Mon šeri, evo slećem kao orao.
- Da nije ranjeni, ako me razumeš?
- E jesi luckasta, čekaj
:dohvata odnekud gitaru:
- Luckasta si ti.. takav sam i ja
Osoba koja u sredini sredine nađe sredinu. Osoba koja nit smrdi nit miriše i koja se najbolje oseća kada je potpuno neprimećena.
Ali ona ima svoje mišljenje, koje glasi: "Tako je".
