Sad sam bio tamo. To je prodavnica raznoraznih stvari od plastike, a pošto je plastika, je li - plastična, znači može da se napravi sve za sve. U Čačku kažu plastikara, ali tamo ljudi ne znaju šta pričaju, pa se ne bih obazirao na to.
Uglavnom, plastičara, sad mi nešto pade na pamet "plastičarnica kod srećne ruke" to bi bio dobar naziv.
Tamo ima sve. U stvari tek kad čovek uđe, odmah se seti da mu baš nešto to sve treba, daj pakovanje štipaljki, nekih tvrdih, krokodilki, da deci mećem prste u nj kad ne slušaju, može, pa vidi mlatač za muve sa motivom Noleta, kao teniski reket, pa onda razne neke ćase. Ćasa. To nisam izgovorio ima jedno 17 godina, rođendan je jedan bio u pitanju.
I neke zakačke imaju, na vakuum i bez vakuuma, to će reći onda sa vazduhom, jer sve nešto treba da se zakači, da stoji gde si mu zapovedio, da bude na raspolaganju, kad bolje razmislim ceo život nešto kačim i skidam po kući.
Ne mogu u plastičaru kad je gužva, moram da lepo proverim kako kašika za cipele leži u ruci, pa onda je li čvrsta, kažu postoji neka kuvana plastika, e baš ne verujem u to.
- Kalašnjikov neki lep za dete od 5 godina?
- Dečak, devojčica?
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
Dobar primer.
Dobro sve!
Motiviše me da opet pišem. Mada pet minuta kasnije shvatim da me ipak mrzi :D
Svaki opis bilo čega smo već doživeli i zbog toga je već dobro, uz bonus da ne umemo da te reči odaberemo i poredjamo kao Даниел.
Tačnije manjina od gomile autora.
Treba odabrati.