Pa kako se samo nađoše, mora da i iza toga stoji neka romantična priča, kako je sreo u prodavnici muzičkih instrumenata, pukla mu tanka E žica na džitri, a ona se našla tu već se niko ne seća tačno zašto i on isprobava instrumente, udara žice i onda se čuje glas anđela i on shvata da će mu ona biti životna terca, evo u Storiju ima, na naslovnoj za maj.
A lepo pevaju, odlično, fini su, nekako, uglađeni, kulturni, ali dosadni u pičku materinu, njihova dosadnost piše kapslokom epitaf Biljani Jeftić sa suprugom, sve je to nešto odmereno, nešto argumentovano, kad se posvađaju, to bude umerenim tonom, da ne čuju komšije, ali i čemu ovaj sukob, najdraža, hajde da ne lomimo tu tacnu, to nam je poklon za papirnu svadbu, evo hoćemo li jednu kaficu i da zapevamo, evo ga jedan cis mol arpeđo, za sve koji su zaljubljeni. Hajde da dodam "nesrećno", možda bolje zvuči. Da.
- Ivo, hajde ako ti nije problem požuri, evo ti ispeglala sam ti košulju na pruge, ona ti najbolje stoji, je li znaš da ti je i Lea to rekla.
- Mon šeri, evo slećem kao orao.
- Da nije ranjeni, ako me razumeš?
- E jesi luckasta, čekaj
:dohvata odnekud gitaru:
- Luckasta si ti.. takav sam i ja
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Haha
Hahaha stoposto
pfhahahahaha pa lol jebeni