Najpoznatiji serijski silovatelj iz narodnih pesama koji svoja nedela čini jednom godišnje o crkvenom prazniku Ivanjdanu. Neki veruju se da je to u stvari Ivanov ćale tranvestit šimejl koji svog dementnog sina drži u podrumu pored buradi tovatne masti koju godinama koristi kao lubrikant prilikom opštenja sa nesrećnim poljoprivrednim radnicima, specijalizovanih za uzgajanje lana.
-Đes' pošo sa tom motikom? -'Oću onaj lan da posejem. -Dobro, ali spremi bulju kad te uhvati Ivanova keva. Imaš ti crkveni kalendar?
Izraz koji se koristi za ribe koje svojom širinom i dubinom vaginalnog otvora više podsećaju na kratere nego na pičku. Da bi stupio u seksualni odnos sa ovakvim devojkama potreban je polni organ za koji koji kruze priča da je u augmentativu (pr. Kurčina). Ove devojke su uglavnom "Bundes liga" jebačice a sex sa njima pamtiš ko kad prvi put ugledaš golu Gordanu Pop-Lazic.
:penzioneri u parku igraju šah:
Žika: Mile, si čuo da Ljuba spopada Milevu. Mile: Koju bre Milevu? Moju školsku? Žika: Aha. Mile: Ma Mileva je bila zmaj dok je bila mlada, što kažu ovi mali, prskali je ko ciga krastavce. Žika: Ma ne lupaj, džaba joj to, secam se na radnoj akciji, Ljuba kad skine gaće on se opruži ko klatno pa samo kuca, čas u levi čas u desni čukalj. Nema koja može to da izdrži. Mile: E moj ti, nemaš pojma. Šah- Šeh. Šta njoj ne uđe, ti meni u oko ubaci. Žika: Jedi govna, zamajavaš me. Mile: Opa, ode kraljica. Sad ni klatno ne može da ti pomogne.
Vadjenje za svaki lom, manjak, oštećenje objekta ili bilo kakvo drugo sranje koje se dogodilo na poslu a koje je šef naravno primetio (kako nije primetio da od plate ne mogu ni da se hranim). Nije bitno ko je zajebao, bitno je praviti se lud i prebaciti krivicu na drugu stranu.
- Miloše jebote! - Da šefe? - Ko je nacrtao leteći tanjir hemijskom na ovoj reprodukciji grada iz 1814.!? - Da vidim..Au pa nemam pojma mislim da je tu već par dana. Možda smo je takvu i dobili? - Jeste! Možda je leteći tanjir tad i uslikan! - Pojma nemam, znam da ja nisam. Mora da je neko u predhodnoj smeni. Možda i juče.. - Zovem Sašu. Alo, Saša, ko je koji kurac nacrtao leteći tanjir hemijskom na slici? Ne može da se skine idiote! - Ne znam ja gazda, pitaj Djoleta. - Djole je na godišnjem.. - Aha..Pa vidi sa Milošem, ja ne znam.
...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju. Izlazim. Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa: De si pas. Pada njuškanje i postajemo prijatelji. ... Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga. Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas. U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta. Nastavljamo ćutke dalje put. Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim. Stižemo do mog ulaza. Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata. Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme. Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio. Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni. Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.
Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj. Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.
Kec iz rukava. Bolje reći Džoker, kada se nađeš u nezgodnoj situaciji i potrebno ti je hitno čupanje, a nema drugog izlaza osim da se pozoveš na nekog istaknutog člana te grupe ili organizacije koja te je prčvrljila.
- RUKE GORE BRE!!! - Evo, evo podigli smo. - Saćemo da vas privedemo unutra i da vas sve olupamo k'o kante. - Stani, stani brate. Vi ste Sajevci? - Da! - Pa teča moj je vaš kolega. Dušan Petrović. Komandir je neki čini mi se. - A znam ga. Pa ajde bežite odavde i nemoj više da pravite sranja pred američkom ambasadom. Ako 'oćete da bijete nekog, nađite drugo mesto. ------------------------------------------------------------------------------------------------- - Stan'te ljudi sve ćemo da rešimo. Jel znate vi Kizu? - Kog Kizu? - Pa on je tu neko mudo kod vas u Bloku. Prič'o mi je da je glavni. - Slag'o te je.
rečenica kojom naša rodbina, komšije, a vrlo često i ljudi koje prvi put vidimo rešavaju svoje probleme, naročito one koji zahtevaju novac. Elem, oni čekaju da ti završiš fakultet, pa da im sve bude besplatno. Al Cvrc Milojka...
- Đed Simo, što opet frkišete, kakva vas muka sad uhvatila? - Ma, jebem ti onog jebenog Marinka, opet je pomerio ogradu, pola meteri mi uze od njive!!! Najbaću se ja njemu majčice mile, čim ti završiš to tvoje za advokata, da mi za džabe središ to kad ga tužim! - Da, da, a meni pare u kupusu niču!
***
- Jaoj, Smiljana, upoznaj Dragicu, ona je naš budući zubar! - O, Gospava, pa nisi mi se hvalila da poznaješ zubara! Eto, ko će meni srediti zube! Čim otvoriš privatno, eto mene da ti budem prvi pacijent. Mila, meni su sve ove zube povadili, vidiš? A ova tri su mi pokvarena, nekad bole, nekad ne! A ja bih da stavim nove bele, one veštake k'o ove iz serija što imaju. Hoćeš moći ti to? - Pa, gospođo, tek sam prva godina, imam još četiri. - Ma, ja čekam da ti završiš to tvoje i eto mene da besplatno sredim zube. - (Kako da ne, i privatno ću otvoriti tek zgazim u četrdesetu, i to na kredit, ni sa svojim zubima ne znam šta ću...) Tetka Gospava, moram da učim anatomiju, pa ćemo se videti posle! - Ajde, mila, pa da završiš ti to tvoje, ne mogu više sa ovakvim zubima u svet. Ljubi te tvoja omiljena tetkica.
