Prodavačica ljubavi. Svestrana žena, devojka sa naslovne strane. Ispunjenje cilja, san snova svakog malog drkadžije.
Kad propustite sve prilike, i kad nestanu i teoretske šanse, zahvaljujući njoj ćemo ipak jebati i završiti u paklu. Kad postanete neko i nešto, završite fakultet i zaposlite se na građevini, ona će vam biti jedina svetla tačka u životu. Mesec dana rintanja za sat vremena sa njom.
Sakrijete se u svoju mišiju rupu, svoj jebarnik i uživate u onom trenutku u kom se osećate kao da ste doživeli stotu, iako ona možda i jeste stota, mada, nije ni bitno. Život je lep.
Znate da ćete se sutra opet češati po butini, ostati bez dinara i grebati se za pivo, ali boli vas kurac. I tako iznova i iznova dok uz žestinu ne zbarite onu pravu i zaglavite doživotnu.
El_Djomla
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Podrugljiv naziv za čuveni sladoled "Rumenko", dobijen kombinacijom originalnog imena i smešno niske cene istog. Takođe smo ga zvali i "socijalni".
Ako se nađete u kakvom verbalnom klinču, pomaže.
Poslovice izmišljaju ljudi u svađi i žaru rasprave jer nemaju argumenata kojima bi pobili optužbe na njihov račun ili barem skrenuli temu.
- E, moj Želimire, što ostavi onakvu ženu i troje male dece, što se propi, crni Želimire...
- Tvrda čizma kamen ne gazi.
- Šta to znači, nesrećo?
- Jednostavno, tačno je da sam se ja propio, da spavam na groblju, da nemam porodicu, ali znaš kako kažu: ,,Ne moš provuć balerinu preko suve pogače!"
- Ala si budala, crni Želimire!
- Što se kaže: ,,U budale kapa vazda nakrivo!"
Masa zombija koja se kreće, konzumira hranu, zauzima prostor, smrdi i šteti životnoj sredini, a čini sloj stanovništva koji takođe ima pravo glasa, a glas im vredi kao i moj.
- Brate, kakav je onaj Toma transfer blama. Njegova patetika je konačno poprimila ljudski oblik. Sad se ultimativno izbamirao i njegovoj političkoj karijeri je kraj.
- Ih, to da je po pet 'iljada. Kurac, žgadija je podjednako patetična, a on im je idol.
--------------------------------------------------
- Jesi vid'o što su ljudi navalili k'o muve na govno na japansku trešnju?
- Jebena žgadija. To treba poslati na mesec dana društveno korisnog rada u vidu pošumljavanja goleti.
--------------------------------------------------
- Brate, jesi čuo da Mladen Obradović ima ženu? ONO ima ženu.
- Au, čoveče, tuga. To treba na vreme kastrirati da ne počne da se razmnožava i utaba put novim generacijama žgadije.
On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
Poslednji stadijum smrzavanja kod muske populacije, pri kojem genitalije pocinju da gube svoj bogom dani oblik i velicinu
Lik1: Matori ajmo gajbi, smrz'o sam se !
Lik2: Ajde bre tek smo izasli! Nije toliko hladno
Lik1: De nije bre skurcopizdio sam se ceo!
Ovu, da kazem taktiku, koriste nasi roditelji kako bi nam nabili na nos nesto sto po njihovom nismo smeli da uradimo. To se najcesce u kuci i ne spominje, ali kada dodje neko u kucu samo se o tome prica.
Kum: Evo izvol'te vino, ja pravio, morate da probate.
Majka: E, pa hvala, nisi trebao kume, nasi smo...
Kum: Neka, neka, znamo mi za red..(ulaze u kucu)
Otac: Mada bolje da ste votku doneli(Gleda ka sinu i namiguje kumu)
Kum: Aaa, znaci pala prva pijanka?!? Ako more, ako..
Majka: Sta ako, moj kume? Dok je us'o u kucu, dva saksije obalio, patike mu jedne nema, jedva krevet pogodio. Ni skinuo se nije, samo se pruzio preko kreveta sa onom jednom kaljavom patikom!! Nije se setio ni onu nalepnicu od votke sa čela da skine. Njima ti to danas dodje k'o trofej!! Ee, za koga li sam se ja mucila...
Sledi neprijatna tisina dok mucenik ne pobegne napolje...
Unuk: Deda, daj neki dinar, treba mi za u grad?
Deda: A za sta ti treba, za votku??E, za to nema!
Unuk: Deda, to te neko slagao..
Deda: Rekli mi ovi tvoji, a i vid'o te komsija Radoje kad si pao ispred kuce i rek'o mi da si mu gadjao kera.
Unuk: (u jebote toga se ni ja ne secam)....
Deda: Nego, 'ajde da si pio rakiju, pa da ti covek i oprosti, nego ta strana pica, to ti nista ne valja, slusaj ti dedu...
Prvo što pomislimo kad se ujutro u 6 probudimo za školu/posao.
