Prijava
   

Kučka

Izraz koji se ponekad koristi za ženku psa.

   

Frižider

Čovekov najbolji prijatelj. Uvek je tu, blizu. Lagano se njegov zvuk prostire vazduhom, treperenjem izaziva, mami na taj slatki noćni greh... Eh moj Obodine. Tako si ti mog tatu kada je bio mali terao da iz tebe ukrade mleko, sada i mene zoveš umilim zvukom tvog 35-ogodišnjeg motora. Krao sam mleko, kasnije sam u tebi pronalazio one najslađe ostatke od filova za torte, krili su ih od mene. Pa onda prve šnicle bez hleba, onako hladne i sočne, nakapane malo sokom od višanja iz gornje pregrade.
A nije samo unutrašnjost tvoja mamila, već i spoljašnjost. lepio sam po tebi Betmena i Nindža Kornjače, znam da ti se svidelo, jer sve si više i više milozvučniji, a tako ipak miran i tih, ne kao tvoja ortakinja veš mašina koja želi van kupatila, pa smo je zašrafili ankerima za patos. I taj kasetofon filipsov na tebi sa kojeg sam slušao, kao petogodišnjak, jedan od prvih Cecinih albuma, još se sećam: IZLAZIM IZ TVOGA STANA UPLAKANA UPLAKANA, i pomišnjam da ti, Obodine, nikad nećeš izaći iz moga stana...
Volim te.

Da si mi živ i zdrav još toliko!

   

Dečije pesme

Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...

1. (Poligamija)
Bubamarac mora vreme gubiti
I sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...

2. (Narkomanija)
Uzmi veliki ekser
sačekaj da padne veče
...
Uzmi veliki ekser
i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh
da nikad ne budeš tužan!

3. (Pedofilija)
Neko voli pevanje,
neko voli sviranje,
a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje...
Cinci linci, dragi klinci,
ja ne želim da vas diram
želim da vam (vas) cinculiram
moja glavna zanimacija
to je sitna cinculacija...
***
...obično komarci, dolete i odu,
a u međuvremenu nekog i ubodu!...

4. (Patološki strah od gubitka nevinosti)
- Leptiriću, šareniću, hodi meni amo
evo imam lepu ružu, pomiriši samo!...
- Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete,
stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!

5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;)
Điha, điha četir' noge,
sve četiri krute
điha, điha mi idemo na daleke pute...
...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?
Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!

6. (Kockanje)
Kocka do kocke kockica
Kroz prostor i kroz vreme...
...i tako dan za danom...

7. (Grupno zadovoljavanje)
Deset ljutih gusara došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta ostalo ih devet...
...jednog sam uspavao ostalo ih osam...
...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam...
...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest!
U svakom pogledu, ja ih se ne bojim
ja dišem duboko i gusare brojim...!

   

22 cm

Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.

Neki čet:
On: 22... nisu godine hehe
Ona: Sa glavićem?
On: Pa...
Ona: A sigurno možeš da ga obmotaš oko butine i onim što pretekne da se opičiš po čelenki da pokažeš kako si jak?
On: Nisam siguran da razumem...
Ona: Hoću da kažem da lažeš kao pas, mene je pojebalo pola FK Radničkog iz Niša, a toliki palamar sam videla samo na filmu. Aj izloguj se i ne smaraj više.

   

Starija (neuspela) deca

Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.

Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

   

Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice

Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.

Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.

Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.

Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.

Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.

Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.

Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.

Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.

Smoki, ne da ti d’odrasteš.

   

Veza bez obaveza

Ti je voliš a ona ne zna da postojiš.

   

Hijerarhija univerziteta

Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.

Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.

Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.

Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.

Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.

Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.

Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.

Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.

Čistačica:
Bog lično.

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Tolkin

Rasista, ali sa oksfordskim obrazovanjem. Uspeo je da prikrije rasističku filozofiju pod plašt soft kor epske fantastike.

Patuljci - Totalni Jevreji. Niski, bradati, bolesno opsednuti zlatom, najbolji draguljari, isterani iz predačkih domova (koje su zaposele snage zla) i povrh svega, kukastih noseva. Da, eksplicitno je to naglasio.

Dobri ljudi - Beli ljudi sa zapada. Dovoljno.

Loši ljudi - sve etničke manjine Srednje Zemlje. Crnci, kosooki, smeđi, ukratko, svi sa juga i istoka.

Orci & Mordor - Karikatura islamskih osvajanja sa, pogađate, istoka. Sauron je uber zajebani hodža koji se dere sa svog minareta, Barad-Dura.

Vilenjaci - LGBT zajednica. Dobro, bio je rasista, ali i latentni gej.

Golum - Eto šta ti se desi kad potpadneš pod uticaj istoka.

Saruman - tipični poturica.

Hobiti - Engleska bagra. Pokušao je da ih predstavi kao gospodu, ali nazire se njihova prava priroda. Duvaju, piju, kradu i uništavaju nakit, idu bosonogi i deru se po divljini i kad im se ukaže prilika, šikaniraju nacionalne manjine sa istoka.

   

Kako ide generacijski krug

-Moj pradeda je jahao konja i nasmrt se plašio vozova;
-Moj deda je voleo da putuje vozom, ali nije smeo da sedne u auto;
-Moj tata vozi auto, jer ga hvata panika od aviona;
-Ja putujem avionom, ali me je strah da se popnem na konja...

   

Zečica

Vrsta žene koju je izmislila i napravila holivudska mašina snova. Služi za manipulaciju pučine kojoj je uvek preko potreban materijal za implementiranje u vlažne snove kojima će skrenuti misli sa svog bednog, učmalog i ničim korisnog života.

Hleba, igara i pičke. Taj zadnji deo se uvek nekako izostavi iz popularne latinske manipulacije koja se do danas nimalo nije izmenila. Jer ni svet se nije nimalo izmenio, samo se modernizovao. Ratovi su se uvek vodili zbog novca, ljudi su uvek bili oportunisti-stoka i uvek je bilo ovaca i onih koji ih šišaju a to što danas umesto na gradskom trgu čuješ preko tevea da 'leba poskupljava, u suštini ne menja ništa.

Da bi kontrolisao masu moraš da ispuniš tri objektiva. Prvi, da joj daš da jede, dovoljno da preživi ali ne previše jer masa kada je sita i ne misli šta će sutra da jede onda počinje da razmišlja o drugim stvarima a to ne valja. Drugi, moraš da zabaviš masu i to je najlakše, koristiš nju samu da sama sebe zabavlja jer tako neće početi da razmišlja o tome ko je zabavlja i da li je taj neko drugačiji ili bolji, to razmišljanje, to nikako nećemo jelte. I treće, masa mora da zadovolji svoje primalne potrebe za parenjem jer ako ih ne zadovolji onda će početi da . . . znate već šta. Da misli, a to nam ne ide u korist.

Zbog toga je stvorena zečica i predstavljena kao nešto nedodirljivo i nedostižno za običnog smrtnika. Zečica je eliminisala jeftine bordele i ostale institucije koje su nekada pružale zadovoljenje za bezvrednim telesnim iživljavanjem. Ona je perpetuum mobile, lako dostupna svima, besplatna, samo treba stadu da se obezbedi kratak odmor da bi imalo vremena da samo sa sobom odradi to što treba i vrati se ispaši na livadu gde se svakodnevno serviraju sveža sranja.

E sada problem je što se zečica spustila sa ekrana i stranica magazina među nas i počela da uniformiše i dresira žene. Valjda joj se nije svidelo da još postoje neki koji je ignorišu pa je odlučila da tome stane na put ukidanjem izbora. Stvoriće hegemoniju u kojoj će sve da budu kao ona, da se ponašaju kao ona i da liče na nju. Ubija karakter i nijanse. Uništava ličnost i boje. Sve će jednog dana da budu zečice i ma koliko stranica Plejboja da si ulepio jednu za drugu nesvestan svoje gluposti i neukosti, to nije ništa pozitivno.

Sotonjare izumiru, ženščina je sve manje ali zato Sanja, Karleuša, Mina, Ceca, Marijana i Sandri ima na pretek. Sve same zečice, sa različitim kostimima.

   

Kurir

Kupuje se na trafici, ali nisu novine.

   

Zajebani rukopis

Obavezni predmet na medicinskom fakultetu.

   

Autentični Srpski junak

Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti.
Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.

Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.

Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).

Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju...
Voli Ruse, Grke, kuma...
Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.

*(Fridrih Niče - Nadčovek)

"Cenim da si autentični srpski junak!"

   

Mlade alkoholičarke

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

   

Durex

Lek protiv nadimanja u stomaku.

   

Vožnja vozom kroz Srbiju

Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.

12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.

Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.

Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.

Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju

   

Vožnja autobusom kroz Srbiju

Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...

Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan!
Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane.
Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ?
Vi: (jedva nalazite slobodno mesto)
Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja!
Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50!
Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca.
Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo.....
Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu)
Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju)
Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu).
Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo....
Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).

Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.

(Mogli ste i vozom Vožnja vozom kroz Srbiju )

   

Lovacke price

Prava lovačka priča je kad kreneš u lov i sa kilometra daljine upucaš jelena koji padne na divlju svinju i probode je rogom,a kad im se približiš vidiš da divlja svinja u ustima drži zeca.

#988
+2654
37
definicija