Osoba zavisna od slatkiša, stapa se sa okolinom i ambijentom koji preovlađuje ne bi li se dokopala po kog žele zeke, fazona i krem bananice. Ali sve to može da pokvari jedna prosečna srpska baba.
*Srpsko groblje, profesionalac u svom elementu, trpa slatkiše u džepove
-Baba: Sine, jesi ti znao pokojnog Radojka?
-Profesionalac: Radojka? A da, da. Jesam.
-Baba: E bogoti porodili mu se ona ćerka?
-Profa (pojma nema o čemu priča): Ma jeste jeste, davno. Dete joj ima već godinu dana.
-Baba: Pa ona je pre mesec dana bila u devetom mesecu.
-Profa (nervozan): Ne znam! Vi ste nešto pomešali!
-Baba: E bogomi nisam! Meni je pašenog pokojnog Radojka rek'o da mu je ćera u 9. mesec.
-Profa (aman baba, pusti me): Pojma nemam! Ja sa njom ne pričam od kad je se udala!
-Baba: Pa ona se nije udavala. Kažu da je otac onaj pijani Rajko. Uhvatio je nespremnu.
-Profa: Znaš šta baba!? Jebe mi se za Rajka! Evo tebi ovaj mančmelov daj svojoj deci i unucima! Evo žele zeke, najedite se i ti i Radojko sa sve pašenogom, pocrkali dabogda!
