Žena užasno loše i haotično obučena kojoj je garderoba u takvom haosu da ni ona sama ne zna šta sve ima na sebi.
Bebi Dol.
Rečnik / autori
НИ
Нина
na Vukajliji od avgust 2010.viđena 11. jun 2013.
16 definicija0 odabranih494 poena
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
Nedefinisana osoba kojoj se svi najebavaju majke kad nešto pođe po zlu.
Prof: Uglješa, keca si dobio.
Uglješa: E jebem li mu mater!
Prof: Molim!?
Prsotina. Osoba koja nije sama u glavu. Uvek ima nešto da kaže, uvek je tu da ti savet, da se svađa al' nema smisla šta on priča jer nema iole zdravog razuma da razume šta priča. On uvek čeka nekog al' taj neko nikako da dođe. Moglo bi se reći da čeka Godoa.
Srednjoškolac koji na ekskurziji svira gitaru.
- Ovaj Džoni je baš sladak. Izaziva mi masivno lučenje vlage... Želim ga!
- Pa i nije Bog zna š... pa on svira gitaru! Juuuh kako je lijep.
- Dabome da svira. Sad ću ga pitati da li želi otključati moju bravu svojim violinskim ključem hihihi.
Tautologija je sve ono što ono što nije tautologija nije.
-Kada jednom uđemo u EU, podići će se standard i naši zakoni će se prilagoditi evropskim.
-A kada ćemo ući?
-Kad podignemo standard i prilagodimo zakone evropskim.
Izraz koji koristi majka kad se vrati s roditeljskog.
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.
Najljepša od svih paranoja, ali i najsurovija. To ti ide ovako:
Ludo se zaljubiš, totalno otkačiš za njom. I onda utripuješ da je sve šta ona radi povezano na neki način sa tvojom nebitnom malenkošću.
- Gledaš je kako lagano juri niz hodnik i baš na samom kraju kao slučajno se okrene... Zbog tebe sigurno, tebe koji stojiš tamo u uglu prolaza kao manijak i ne trepćući bleneš u nju dok ti sočiva tandrču po patosu.
- U školi ste u susjednim učionicama. Provalio si da ona često ima poriv da sjedne i ponavlja gradivo na klupi baš ispred tvoje učionice. Možda zato što je to jedina klupa u ovom dijelu škole? Ma ne, sigurno je to zbog tebe... Da bi mogla da te gleda kako izvodiš najgore moguće gluposti krajičkom oka prateći njene reakcije.
- Kada se sretnete na ulici ti hrabro gledaš u nebeska prostranstva ali si siguran da njen pogled leži na tebi. Svjestan si toga da će čak i nakon mimoilaska da gleda u tebe dok dobrano ne zamakneš, i pružaš joj to zadovoljstvo ne okrećući se.
- U hodniku za vrijeme velikog odmora čuješ da ona sluša stvari tvog omiljenog benda. Možda zato jer ih i ona sluša? Ma ne... Sigurno je to zbog tebe, da ti privuče pažnju. Odlučio si da se malo poigravaš i kao kuliraš praveći se da ne čuješ. Zvonilo za kraj odmora, ona ulazi u učionicu... Možda si ipak mogao da joj priđeš... Ma ne, vrijeme će ojačati vašu ljubav, čekaćeš još malo.
Jednog dana je vidiš sa momkom. Staneš zbunjen i povrijeđen dok oni prolaze pored tebe kao pored groblja... Kasnije je zamrziš iz dna duše jer se okrutno poigravala sa tvojim osjećanjima, a ne preispituješ sebe i svoje glupe paranoične maštarije za vrijeme zaljubljenosti. Zašto joj nisi prišao?
Narodsko naravoučenije koje odobrava polne odnose sa članovima šire familije uz upotrebu prezervativa.
Tema za koju vas zabole kurac.
- Brate el znaš da u Kini bio zemljotres?
- Znam brate, nemoj, to mi bolna tema!
