Legendarni japanski sudija iz PES-a 6. Poznat po tome što na njegovim tekmama pada bar jedan, a neretko i više crvenih kartona. Kad jednom uđe u seriju, treba se potruditi da bi se meč završio s dovoljnim brojem igrača. U Srbiji je toliko popularan da se po njemu zove i jedan turnir.
Rečnik / autori
WA
WaterBoy
na Vukajliji od septembar 2010.viđen 15. mar 2014.
12 definicija0 odabranih278 poena
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana,
devojčice malena,
ja matora drtina,
a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana,
Taš, taš, taš, taš,
hop cup, hop cup, taš,
Jab, jab, jabuka,
jabuka je duboka
cup, cup, cupika,
paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana,
na nanana nana nana
nananananana na
nana nana na
nananananana na
(ruke gore)
na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana,
Srce si mi slomila,
kad si me poljubila
u noći punog mjeseca...
srce divljeg jelena,
jabuka si rumena...
(to be continued)
Ne može svako ćutanje da bude ć u t a nj e. Samo posebna ćutanja mogu da zasluže naziv i status ć u t a nj a.
Nije to ono kad ti ćutiš jer nemaš šta da kažeš, ili te je neko naljutio pa ti sad ćutiš ljutito na njega. Ni ono kad ćutiš jer ti je tako došlo, štoseonokaže - spokojan si valjda zbog nečega (piše u tamo nekim časopisima da tako ćute bliski ljudi, osobe koje nemaju potrebu da stalno zatrpavaju jedno drugo teorijama i stavovima, zanimljivostima i ekscerpcijama iz vlastitih priključenija), i onda ti bezbrižno ćutiš, a u sebi ćarlijaš (a ovako piše u nekim zbirkama poezije, valjda je i to neko pametan smislio i međ narodom raširio).
Dakle, to ne. Ovo ćutanje - ć u t a nj e - razvija se polako i naravno ćutke.
Počne da klija u onim trenucima kad ti nešto padne na um, a što na um - to i na drum, pa hoćeš i drugome to da kažeš, da mu pokažeš i pokloniš komad, bar krišku, sebe, pa da zajedno nastavite kroz misli i rečenice, obogaćeni i zbliženi transferom poklonjenih komada sopstvenosti.
I, šta se desi? Naletiš na zid. Na bedem. Ili na šanac. Na jarak. Na jaz neshvatanja i neprihvatanja ponuđenog, čak prezrivog odbacivanja. Ništa. Ti prećutiš.
Drugi neki put poželiš da drugome, tebi naizgled bliskome, saučesniku u rasi, sredini i momentu, opet pružiš čest svojih moždanih trudova, možda i da mu razbistriš pogled na vaskoliki ovaj božji pašnjak, da mu slovom zlonemislećim ukažeš da nije sve tako kao što on duma, da je bolje da prestane sa neplodnošću i trulošću svojih dana. Opet zidina, opet provalija. Ispadneš čudak. I prećutiš.
Neki tamo put, padne ti opet nešto na tu tvoju pamet (koja je areal, očito, veoma sklon padavinama i oborinama - kažu tako na prognozi nakon dnevnika, i navedu koliko je palo milimetara tu, a koliko tamo), i ti zaustiš, da se u glas pretvoriš. E onda ti napokon ispadneš pametan, pa zatvoriš usta. Škljocnu zubi, i ti prećutiš.
I bi dobro. I kako ti se zatvoriše usta, otvoriše ti se oči. I ti shvati da je ćutanje tvoja membrana, tvoja kelija manastirska i tvoj karantin (ovako se kaže i u nekoj poznatoj numeri, kad ovaj jedan hoće da zaboravi neku svoju ljubav, šta li je). Da je bolje da ćutiš i prećutiš. I tako se u tebi to ćutanje stvrdne, ili okošta, svejedno.
I to ne bi bio problem da si ti srećan što ćutiš. Ali, ti hoćeš da kažeš. Nećeš da ćutiš. A ćutiš. Jer je tako dobro. Jer nema ko da te zaista čuje.
Ćutanje se piše ćirilicom, jer je oštro i ćoškasto, i u svoje zidove zarobljeno. Drugačije ne ide.
Kompleksna pojava ličnog odricanja od seksa sa radodajnim bičarkama, stavljanje učestalog flerta sa ženskom populacijom na stranu i zanemarivanje prohteva vašeg vršnjaka zarad jednog jedinog cilja- koleginica. I to, naravno, ne svaka, nego samo ona kojoj su majka priroda i otac klesar podarili više kvaliteta. Ona je lepuškasta, zgodna, pametna, šarmantna, ponekad i duhovita. Ima to nešto, jebemliga šta, al' ima nešto. Dobro, jes' da ne gleda „Kamiondžije“ i „Crnog Gruju, prvih osam epizoda“, jes' da ne sluša Vasiliju Radojčić, Jordana Nikolića, Snežanu Đurišić i Ipčeta, jes' da prati one globalističke trendove, al' realno, bolju teško mo'š naći.
I tako ti sve podrediš tom svom cilju. Na Fejsbuku se uglavnom samo s njom dopisuješ, ideš na ista predavanja na koja ona ide, sediš pored nje na vežbama, idete na kafe, odete do Kalemegdana da prošetate (ili gde već idete). Nikako ne uspete da izađete zajedno, ili uspete jednom, eventualno dvaput, ali to kad se kolegijalno ide na neku žurku. Tvoje misli teku otprilike ovako- Okej, jednom odemo posle kasnog predavanja na vopi, ona se malo usvinji, ja bacim neku foru, odemo kod mene, kresnemo se i sve je okej. Ona je lafica, ona je džek, neće da me tera da je ženim, odnos ostaje isti, pruža mi mogućnost da u svoj fazondžijski vokabular ubacim fore tipa: „Odvalih ja tebe od kurca ono veče“. I posle toga imam zagarantovan seks. Samo joj kažem: „E, nešto sam sjeban, ostavila me devojka (to lažem, odakle mi devojka), umro mi ker, kurac palac, dođi malo do mene. Ona dođe, opet se kresnemo i tako u krug-.
I sve bi to bilo lepo i donekle istinito da postoji konzistentnost željenog ponašanja. Dovoljno je da se jednom dogodi nešto neplanirano, složi se par kockica i ti doživiš izliv emocija koje su eskalirale tokom čitavog tog, po tebe iscrpljujućeg procesa. I onda si se jebao u dupe. Afekat uzima kormilo, racionalnost skače u vodu. Sve što u tom trenutku izgovoriš proizvodi orgazmično blažene osećaje koji se šire tvojim telom brže od Juse Bolta. U tom trenutku. Sutra ćeš razmišljati je li bolje da se obesiš, da skočiš s nekog mosta ili da se prebaciš na Braću Karić u Maloj Moštanici.
M: Mogli bismo na neko pivo, nešto, a?
Ž: A šta znam, treba ispit da počnem da spremam, nikako da krenem.
M: Ajde bre, po jedan vops, posle idi uči. Nemoj da si pička!
Ž: Haha, marš! Ajde po jedno. A čekaj, ko ide sve?
M: Ma idemo ti i ja, šta im...
R: 'de ste, drugari? Kakav se to vops pominje?
Ž: Evo mi baš krenuli, ćeš i ti?
R: Opa, a vi to sami? Hehe, kolega, kakve to planove kuješ, bistru vodu bi da smutiš, ako me razumeš. Jao, kolega, opasan si!
M: Mmm, da. Idemo?
Ž: Pa čekaj, Radoš ćeš s nama?
R: Pa ono, ja sam uvek za vops, al' ne bih kolezi planove da kvarim. :kez:
Ž: Ma kakvi planovi, sve ste ludi! Ajde idemo na po jedno.
R: Pa ajde, što se mene tiče, ja sam slobodan.
M, u sebi: E, u kurac...
...
M: E, skinuo sam onaj film Frenz vit benefic, nego me mrzi da ga gledam sam. Ono, mož' da naletiš, da vidimo o čemu se radi. :uzima Boško Jakovljević gutljaj piva:
R: Mene pitaš? Kolega, pa nisam znao da me simpatišeš, hjohjohjo!
M: Iz trenutka u trenutak sve više zračiš duhovitošću. Bravo. I nisam tebe pitao.
Ž: Haha, pa ne znam, možda da...
R: E, kako dobra fora bila na Najngegu, kao onaj trololo hteo nešto da uradi, ali nije uspeo i kaže „Aj tuk en eru in d kni!“ Hahaha, zamisli koja fora!
Ž: Ahahaha, da, da. Ima i ona kad kao onaj Gandalf ne da nekom da prođe, al'neko prođe i onda...
R i Ž uglas: Baden hi tuk an erou inani! Ahahahahaha!
M, u sebi: O, živote lutalico... :uzima drunken Ojriš gutljaj piva:
...
Ž: Jao, a da znaš ona fora što je bila, kao Džastin Biber, i kao neka veverica moli da se Biber ostavi na miru!
R: Ahahahahahahaha, znači nevera! Ijao, to sam pokupio od brata Pantele! Kol'ko on čovek moćan! Kad je strelac rasan!
Ž: Hah, čula sam za to. Nego, šta ti Marko reče za taj film? Da ga gledamo?
M: A?
Ž: Pa na film mislim, Frends uit benefits. I ja bih ga gledala.
M: Eeee, pa hajde, što se mene tiče, ja sam pivo popio, ovo drugo mogu da otkažem, možemo odmah. Konobar!
R: Sranje.
M: Molim?
R: Kažem sranje. Film je sranje neviđeno, gledao ga ja pre neki dan. Džaba gubite vreme.
Konobar: Izvolite?
Ž: Pa ništa onda, da ga ne gledamo, bolje da posedimo ovde još malo. Donesi meni kafu jednu.
R: E, može! Meni frape od kupine.
M: Mhm, tako, a? Ništa, meni donesi točeno još jedno i tri kajsije.
R: E, pa nećemo mi rakiju.
M: KOGA BOLI KURAC ŠTA TI NEĆEŠ! Donesi mi tri kajsije.
...
R: Da vam ispričam o čemu se radi u tom filmu. Džastin Timberlejk je kao...
M: Izvini sekund samo. :uzima Poći gutljaj piva (pet sekundi, na eks) i tri kajsije zaredom:
R: Au, jebote, pa ti nisi noramalan!
M: Nastavi.
...Pet minuta kasnije, kad počinje dejstvo...
R: Onda Mila Kunilingus, grok grok, skvik, skvik, skviiiiiiii, grok, hrkhrkhrkhrk, SKVIIIII...I tako na kraju se uzmu.
Ž: Pa i ne zvuči toliko loše.
R: Pa ono, klasika.
M: E, drugari, da vam saopštim dve stvari. Vi sad mislite, ovaj se napio, lupa gluposti i to je tačno. ALI, mene za to boli kurac. Prvo tebi, kolega, da kažem par reči. Ti si nisi dostojan jedne moje dlake sa levog muda. Toliko o tebi. A što se tebe tiče, ceo jebeni semestar flertuješ i sad kad smo mogli da se kresnemo uz Timberlejka, pogledaj šta si napravila! Eto ti sad ovaj balvan, pa nek ti on liže pičku! Ako ume... Toliko od mene, pozdrav drage kolege.
Čovek koji ima najveću želju da izađe na ulicu.
Bodibilder prekinut dok radi iz benča.
Odgovor Sebastijana Fetela na pitanje koja je njegova formula uspeha.
Činjenica da je trgovina belim robljem započeta prodajom crnaca.
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Pesma koja sa pravom nosi oznaku mita. Njen autor je Zdravko Škender, a postalo je poznata širem auditorijumu kada se pojavila u seriji "Složna braća". Pošto ne može da se nađe ni u jednom kutku čudesne mreže Interneta, a CD-ovi ili kasete Zdravka Škendera se sigurno ne prodaju na kioscima ispred vaše zgrade, došlo je do pitanja da li ova pesma uopšte postoji. Neki kažu da je napisana samo jedna strofa za "Složnu braću", drugi su nudili novčane i materijalne nagrade za ovu pesmu, a treći su čak tražili adresu Zdravka. Iako možda ništa od ovoga nije istina, postoji nada da će se ova pesma negde pojaviti, a do tada ostaju reči ove legendarne pesme:
Moja ljubav ima snagu vala,
jedna suza na moj dlan je pala,
moja Suzi, ti si moja nevera.
Pesma je postala toliko tražena, pa je počela da se koristi i u svakodnevnoj upotrebi.
- Pre ću ja naći Škenderovu Moju ljubav, nego što ćeš ti završiti faks.
Oličenje poštenja. Znak da devojka nema čega da se stidi. Najsumnjivije su mi one što žmure, pička im materina. Odnosi se i na druge stvari u životu, ne samo na konkretnu "radnju".
-Čujem, dobili ste novog šefa, je l' neki drkadžija?
-Ma jok bre, lafčina. Sreli ga posle smene u kafani, zvao turu, sedeo s nama. Dobar čovek skroz, puši i gleda u oči, šta da ti kažem.
Kad ti međed učini uslugu.
- Međede, dodaj daljinski!
(međed dodaje daljinski)
