Uporno insistiranje ljudskog mozga da odgovori na pitanje šta je bog/umetnik/priroda/sagovornik hteo da nam kaže ovim što nam je rekao. Jednostavno, nismo nikada zadovoljni očiglednim odgovorom zato što je istinit i ruši nam celu koncepciju o savršenstvu.
Današnje vreme:
I evo dolazimo do čuvenog dela "Zalazak sunca", iz umetnikovog crvenog perioda. Primetićete da je slika u tonu zalaska sunca, iako, ukoliko se pogleda položaj sunca sa okolnim pejzažom, koji postoji i danas, kao i senke, sunce je na istoku. I to ne nisko. Očigledno je da je umetnik na ovaj način hteo da se poigra i da nam pokaže na opštu depresiju tog doba i da je svaki tračak nade koji je postojao još pre podne utihnuo. I tako prelazimo na naredno delo...
Vreme stvaranja dela:
-Pa jebo ti pas mater, jel sam ti reko da kupiš plavu boju! Pizda ti materina nedokazana opet te zajebao ovaj. Šta sad da radim, imam milion crvenih a fale mi ostale, a već sam započeo sliku...
-Izvini gazda.
-Šta izvini koj kurac! I šta sad da radim? Da slikam nebo crvenom bojom? Jebem ti budalu a i mene budalu što uzimam daltonistu za slugu. Tebi je sve crveno, jel da?
-Nije gazda. Izvini. A može i crvena gazda...
-Šta može? Tebi može, tebi sve isto. Aj beži u kurac.
....
-Mada možda bi i moglo. Ajd, valjda neće niko da provali.
*********
Današnje vreme:
-Ovo je njegova poslednja zapisana pesma. Kao što vidite pesma je vrlo snažna, i za razliku od ostalih, u obliku satire. Oštro kritikuje tadašnju vlast. Pesnik je verovatno dugo posmatrao tadašnja zbivanja i najzad rešio da objavi ovu pesmu, potpuno svestan posledica. Nažalost, poslednja je zato što je pesnik nakon objavljivanja ove pesme završio na robiji i vrlo brzo, po zvaničnim spisima umro od tuberkuloze. Pretpostavlja se da je ubijen dok je bio u zatvoru.
Vreme stvaranja dela. Nepoznata kafana:
-Ne smeš!
-Smem!
-Ma ne smeš!
-Smem bre!
-Ajde kladim se u dve ture da ne smeš!
-Ajde! Daj papir i olovku.*********
Današnje vreme:
-Moja draga je kao Vojvodina.
-Kako? Plodna kao njiva pod pšenicom u Banatu? Ili možda mirna kao Bačka. Ili možda...
-Ma jok bre. Ravna.
Ovome prethodi nevino ubeđivanje mlađeg brata, guštera u vojsci ili neiskusnog cimera kako je sve to jako kul i kako ribe otkidaju na krvava muda unakažena Brionom. Sledi indijansko iščekivanje pred vratima kupatila završnog čina utrljavanja Briona. A kada se to desi, svi znaju da se desilo jer sve vatre Vasione tada su njegove.
- Pa dobro, Marini se nije dopalo ali ti se ona doktorka na pregledu smeškala.
- Nije se smeškala nego je pukla od smeha. Još uvek me peče, ovi lekovi ne pomažu.
Kažu da ovo padanje na pamet ima neke veze sa popodnevom kada je slavnog Njutna klepnula jabuka po glavi baš kada je slatko zadremao ispod krošnje. Isto kažu da tu ima neke simbolike jer kako ga je klepila jabuka tako je on posumnjao da tu postoji neka viša SILA koja je jabuku dovela baš do njegove glave pa je onda rešio da malo pročačka po pojavi koja je tada već imala svoje ime – gravitacija.
Misli ne “padaju na pamet”, doduše one i ne “izlaze iz pameti”, nevidljive su, čak ni senku nemaju, lako se stvaraju, lako se menjaju i lako nestaju. Uzalud tražite, takvog čarobnjaka koji može svet da pokrene a usput je potpuno bestelesan nećete nigde pronaći.
Ali da ne bude baš sve tako misteriozno i neopipljivo postoji jedna “stvar” koja mislima daje smisao, značenje, težinu i koja ih u potpunosti razotkriva: to su u stvari otisci, proizvodi i nusproizvodi misli, a zovemo ih dela.
''Telo izbačeno početnom brzinom V vertikalno naviše ne može da omane zemlju - pa da mu jebeš mater!''
Sećanja ili osećanja koja doživotno i nepotrebno bockaju dušu kao kamen u cipeli ili trn u peti.
Pa šta da vam kažem, sve su to samo uspomene, a njih ionako nosite sa sobom kud god da pođete.
U početku je naravno mrak, a onda se rodi ideja. Sama ideja bez “supstance” ne znači mnogo. Pretpostavka daje ideji supstancu i ova smesa se pretvara u plan. Daljim razrađivanjem detalja plana on se dovodi do nivoa “matrice” po kome neki sistem funkcioniše.
Grupa radnika je dobila zadatak da bez odgovarajuće opreme očisti septičku jamu.
- “Ovo je rupčaga puna govana i nesnosno smrdi”, zaključi radnik u rupi sav umazan govnima.
- “To je betonski lonac izmeta i JAKO zaudara”, žali se stariji radnik (on je van rupe i nije umazan govnima) vođi smene.
- “Radimo na kontejneru izmeta koji ima JAK miris”, vođa smene obaveštava šefa pogona.
- “Istražujemo objekat sa đubrivom, iako radnici jedva dišu zbog SNAGE isparenja, ipak izdržavaju”, šef pogona podnosi izveštaj zameniku direktora.
- “Radimo na istraživanju materije koja JAKO potpomaže RAST biljaka”, zamenik direktora izveštava direktora.
- “Imamo rezultate sa nečim što podstiče RAST, i to JAKO”, direktor šalje fax ministru.
- “Ovo je novi plan za RAST naše privrede sa JAKIM podsticajnim efektima”, ministar prezentira PLAN predsedniku vlade.
- “PLAN je dobar i postaće deo naše politike posle usvajanja na parlamentu, a možda i pre. Dobar posao, čestitam ministre”, zaključio je predsednik vlade.
Eto tako se dešavaju sranja
U davna vremena, uz parabolu i elipsu bejaše jedna od tri posestrime, koje su zajedno sekle konus. Onda, dođe misteriozni srednji vek i hiperbola dobi i značajnu primenu u desetercima, ispevanim uz gusle.
Godina: 1386. negde o Gospoinu dne
Lokacija: krčma u nekoj vukojebini
Događaj večeri: nastup čuvene striptizete - Kosovke devojke
VIP ekipa: Obilić, Kosančić, Toplica, Kraljević i još kojekakve velmože
Separe. Cirka se rujno vino, a fenjeri bacaju strobove. Iz bijelih grla dopire neki haus uz guslarsku podršku slijepog Mićuna. Promoterke u narodnim nošnjama merkaju mrče, koji su sišli s obližnjih planina. Na podijumu, gola Kosovka devojka sa ovcom na leđima, uvija se oko namašćenog stuba k'o Selma Hajek i mami muške poglede...
Nakon par sati, fajront. Sa poda se kupi srča, i obezbeđenje izbacuje pijane goste kroz prozor, direktno u Sitnicu. Separeu sa junacima prilazi zvezda večeri.
Kosovka: Pomaže bog, junaci!
Svi u glas: Bog ti pomog'o, lepotice. Sjajan performans, zaista.
Kosovka: Hvala, trudim se. Nego, da pređemo na stvar. Drugarice mi rekoše da vi imate najveće buzdovane u okolini, pa ja reko' da utvrdim verodostojnost tih informacija. One govorahu o nekih 25 santima bez šešira. Stoga, momci, oružje na videlo.
Svi zajedno: :izvadiše buzdovane:
dramska pauza i grohotni smeh Kosovke devojke
Kosovka devojka: Hahahaha, majku im glupavu, šta one znaju šta je 25 santima. U redu je, momci, navucite untercigere, slobodni ste.
I tako nastade hiperbola kao stilska figura.
Spektakularan događaj pun “skeniranja” kakav ni medicna još nije smislila, sitnih nesnalaženja, donošenja krupnih zaključaka na osnovu nebitnih detalja ili pokreta. Jadne devojke su morale da izdrže “prženje” više pari rendgenskih očiju koje vide i procenjuju baš sve, od visine IQ do plodnosti. Posle ovog “temeljnog“ istraživanja odlazile bi kući u nekom poluomamljenom i pomalo postiđenom stanju. A mene je kod kuće čekalo nostradamusovsko proročanstvo o mojoj nesrećnoj sudbini ako samo i pomislim da u porodično stablo “ugradim” baš tu devojku.
Mršava, skormno obučena, pametna.
Majka – Dok vodi sasvim kurtoaznu konverzaciju razmišlja: kako li će ova da se porodi?, vidi kako je uska u kukovima!, a i nema čime da doji. Biće dobro ako za dvadesetogodišnjicu braka nauči kajganu da napravi. Jadno moje dete!
Mlađi brat – Lupka priborom za jelo, telo mu je na stolici a mozak u kiber spejsu, gubi strpljenje i kači se na fejs.
Otac – Mozak mu je otišo “u ler”, nepotrebno i nepovezano pominje Koštunicu, opoziciju i poziciju ... i Hegela, a razmišlja: Ovu nema kuče za šta da ujede, ima da mi sedi na grbači i posle penzionisanja. Gde li je nađe? Nećeš se ti sine ovde ni najebati ni ‘leba najesti, ali knjiga ćeš se načitati.
Stariji brat – Svratio na brzinu da uzme ključeve od auta. Mangupski namiguje svima i odlazi da jebe nešto.
----------------------------------------------------------------------------------
Sočna, obučena kao kurva, ne toliko pametna.
Majka – Malo priča više sikće, koluta očima i razmišlja: Ova će izroditi lepu i zdravu decu, ima je, može i da doji, ali ne tvoju decu sine! Od kuhinje će mi napraviti SPA centar, ješćemo zrnevlje i konzerve. Jadno meje dete!
Malđi brat – Pravi galamu, pokušava da skrene pažnju na sebe, ali brzo nestaje na pola sata. Verovatno je drkao u WC-u. Vraća se zarumenjen, zbunjen i nezainteresovan.
Otac – Cakle mu se oči, smeje mu se brk i ne može da se dođe do reči od njega. Nesvestan šta sve glasno lupeta razmišlja: Eh i tata bi nešto ovako sine, kao nekada, ali ovu ni princ od Bruneja ne bi mogao da izdržava. Najebali smo ga ako ovaj moj klipan misli ozbiljno. Nećeš se ti sine ovde ‘leba najesti a ni najebati. Moraćeš da čekaš da dođeš na red.
Stariji brat – Svratio na brzinu da uzme ključeve od auta. Mangupski namiguje svima i odlazi da jebe nešto.
----------------------------------------------------------------------------------
Ostale “nijanse” devojaka, komentara i razmišljanja je lako izvesti iz navedinih krajnosti.
Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.
Kako je bilo pre Himalaja?
Pre Himalaja celokupna strategija četvoronožnog pradeke je bila prilazak “straga” četvoronožnoj prabaki i uz malo natezanja, htela ona ili ne, jebanje je bilo neizbežno a produžetka srećnog niza obezbeđen.
Kako je bilo posle Himalaja?
Posle nastanka Himalaja dvonožni pradeka je morao da dvonožnu prabaku nekao privoli na seks raznim strategijama i manevrima. Ne, nikako nije smeo da bere i poklonja joj cveće jer od jebanja onda ne bi bilo ništa. Prabaka bi jednostavno pojela cveće ... i to je to. Umesto toga strategija pradeke je bila da prabaku dovede na livadu i POKAŽE joj cveće. Sva srećna i oduševljena ona bi se onda naguzila da ubere cveće a pradeka bi to iskoristio i naguzio prabaku, produžio srećni niz i dodao još jednu grančicu porodičnom stablu.
A kakve veze imaju Himalaji?
Imaju i to velike. Pre Himalaja Afrika (pradekin i prabakin dom) je bila prekrivena kišnim prašumama možda i bujnijim od onih amazonskih. Najbrže i najbezbednije “transportno sredstvo” u ovim uslovima je bilo skakanje sa grane na granu, a za to su pradekama i prabakama bile potrebne četiri ruke ili četiri noge, svejedno je, ali to je ono što je funkcionisalo. I tako bi ostalo do dana današnjeg da se ....
... ostrvo Indija nije “zakucalo” u Aziju. Silno je potisnulo i naboralo zemljinu koru i konačno uzdiglo Himalaje koji su kao nepremostivi bedem poremetili dolazak kišnih oblaka nad Afrikom. Kišne šume u Africi su prestale da budu kišne i na kraju su prestale da uopšte budu šume. Teren je postao travnata savana ...
... a u savani su pradeke i prabake morale da “siđu sa grane” jer nije bilo više ni grana ni drveća. Samo trava u ravnici. Tada se pokazalo da je vrlo pametno i zdravo uspraviti se i razgledati okolinu jer u travi je vrebalo svašta. To je bio trenutak kada su prabake sakrile pičku a pradeke počele da se češu po glavi od silnih problema, mada su muški “ukrasi” i dalje landarali i ljuljali se na povetarcu kao i pre Himalaja.
Kad danas vidim sve one neustrašive momke kako osvajaju smrtonosne gudure Himalaja pomislim kako je Bog stvorio ove planine samo da bi muškarcima zakomplikovao život i nametnuo im večitu igru osvajanja i Himalaja i žena.
Optimističniji zaključak bi glasio da su Himalaji zaista zakomplikovali život muškarcima ali su ga sasvim sigurno učinili bogatijim i inetresantnijim. Ali ne samo muškarcima.
Povratak u zavičaj posle dužeg odsustva je uznemiravajuće iskustvo i pomalo liči na buđenje iz duge kome.
Postoje tri stvari koje kao običan čovek nikada ne možete uraditi: ne možete da zajebete provajdera mobilne telefonije, ne možete sebe učiniti “vidljivijim” za lepe žene i konobare sve dok one/oni ne odluče da vas “ugledaju” i nikada se ne možete ponovo vratiti kući. Prve dve stvari ne mogu da objasnim a za treću mislim da znam objašnjenje. Jednostavno, ili ste otišli ili niste. Što se povrataka tiče ili se sa vama vrati samo deo vas ili vam se učini da ste promašili mesto, iako navigator kaže da ste baš tu gde želite da budete. Svejedno, osećaj da se niste vratili kući i “da to nije to” vas ne napušta.
Da bi izdaleka stigli kući sve što treba da uradite je da više verujete navigatoru nego svojim očima. Posle toga zajebite navigator i vratite se svojim čulima. Ima razloga i potrebe za tim jer kretanje zavičajnim gradom najviše liči na ponovno učenje hodanja ... i govora. Da, zablokirao sam u farbari, hteo sam da kupim ... kako se zvaše ... ono čime se popunjavaju rupe i neravnine na zidu ... “Glet masa!” kao EUREKA viknu prodavac. E to, baš to. Kupih jebenu glet masu.
Grad je urbano transformisan ali ne i ljudi. Doduše oni jesu metamorfozirali i “prebacili se” u starija tela, ali su u suštini ostali isti. Gledajući ljude nisam imao utisak nikakvog napretka, jednostavno “pronašao” sam ih u onim istim problemima u kojima sam ih i “ostavio”. Kao da godinama nose istu anakondu oko vrata i nikako da je se reše.
Na kraju sam zaključio da je najzanimljivija stvar koja im se dešava povremeno ispadanje po kojeg zuba, a da vrhuncem zabave smatraju – neodlazak kod zubara, pa onda jedni drugima pokazuju unutrašnjost usta i satima razglabaju o tome kome je teže u životu. Takođe sam primetio i to da broj zuba utiče na sposobnost konzumiranja alkohola, što manje zuba = više alkohola.
Neizbežno, sreo sam drage i stare drugove. Poželeo sam da popričam sa njima o svemu ali je taj entuzijazam brzo iščezao kada je počelo prepričavanje dana kada sam obema rukama obuhvatio malu zadnjicu “engleskinje” i da me jedino po tome pamte. Isti ti drugari su tada mislili da sam to uradio zbog opklade, “engleskinja” je tvrdila da sam se “dokazivao”, a ja sam znao da sam to uradio zato što sam ŽELEO da je opipam. Zanimljivo je da moji drugari i danas misle da sam to uradio zbog opklade. Nažalost ne znam gde “engleskinja” živi danas i šta ona misli o “obuhvatanju” njene čudesne guze.
Izbacivanja iz škole su me spasili, ko drugi nego, profesori fizike i hemije. Kasnije sam morao da im detaljno objasnim kakav je bio osećaj držati “engleskinjino” dupe u šakama. Zanimalo ih, šta ćeš.
Povratak kući ili ...? Pa šta da vam kažem, sve su to samo uspomene, a njih ionako nosite sa sobom kud god da pođete.
Kašnjenje na sastanak može bit slučajnost ili stil života. Neki to rade zbog toga što su trapavi, a neki kašnjenjem šalju jasnu poruku o svojoj “posebnosti”. Iako neki smatraju da je “moderno” malo zakasniti, velika zakašnjenja govore o lenjosti, životne neuređenosti, neodgovornosti i nevaspitanju. Kako god bilo, onaj koji kasni mora da pruži bar neko umirujuće objašnjenje.
1-15 min.
Izvinjenje nije potrebno, pomenete “akademskih 15 min.” tako da svi ostali osete “auru akademskog zvanja” i dok lebde u prijatnim mislima potpuno zaborave na vas.
15-30 min.
Ako ima kiselo-nestrpljivih faca odgovrite facom “šta nije u redu ljudi?” i rečenicom: “Aha, mislili ste da sam vas zaboravio. E nisam, ko može VAS da zaboravi. Nije valjda da ste već počeli?”
30-45 min.
Teška artiljerija mora da radi. Ne čekate da vas nešto pitaju već vi počinjete sa pitanjima: “Kako su svi uspeli da stignu pored ovakve gužve? Šta sam zanimljivo propustio?” Oljagate gradsku i državnu vladu za nesređenost saobraćaja. Zahvalite se nebesima što ste ipak stigli i nadalje ćutite.
45-60 min.
Zahteva i fizičke pripreme. Raščupate kosu, pokvarite i razlabavite čvor od kravate, izvučete jedan okrajak košulje iz pantalona i “pobledite” ako možete. Objasnite panično, ali bez detalja, iznendanu bolest tetke i istovremeni kvar na automobilu. To bi trebalo da bude dovoljno.
Više od 60 min.
Ne morate ni da idete na sastanak. Verovatno se završio i bez vas.
Korisno je poznavati ih, spadaju u neku vrstu slenga i manje se zbunite kad shvatite da je vaš tinejdžer koristio vaš mobilni telefon. Nađete svakojake šifrovane poruke, a poneka i stigne sa zakašnjenjem. Prvo što se pitate je: kako li popamte sve ove “stvari”.
- B4 - pre
- BBFN - zdravo za sada
- AML – ti si sva moja ljubav
- AWHFY – da li se već zabavljamo?
- AKA – drugim rečima
- BF – dečko
- F2T – slobodan za razgovor
- Gr8 – sjajno, super
- H8 – mrzim
- H2CUS – uskoro se vidimo, nadam se
- I2I – oči u oči
- W4U – čekam te
- O4U – samo za tebe
- Zz – pozdrav
- VRI – veoma
- PZME – pozovi me
- N1 – niko
- T2-T2 – zauzet fiksni (valjda ono tuu-tu-tuu-tu)
- T2UL – čujemo se kasnije
- YBS – biće ti žao, zažalićeš
- MYOB – gledaj svoja posla, ne tiče te se
- BRB - odmah se vraćam
- JK - zezam se
- GF - devojka
- LOL - glasan smeh
- ŠKK - šta koji kurac
- JBG - jebi ga
Prevedeno na srpski milošću dva tinejdžera.
* Ova definicija je open source tipa, ako imate neki predlog da se dopuni nemojte se ustezati da predložite.
