Prijava
   

Smrad

Smrad dobija potpuno novo značenje nakon što odete na dugo očekivano more na slepo, tako što verujete svojoj drugarici da vam je našla super apartman. Kada stignete tamo i stanete sa ključem uprtim prema bravi vrata još ne znate šta da očekujete. Onda otvarate vrata i shvatate da ste dobili aprtman od 20 kvadrata u kojem ćete morati da se gurate sa još trojicom kršnih momaka koje ste poveli na more, jelte, da ne idete sami. Unutra počinjete da osećate ostatke svih prethodnih gostiju, jer naravno, ko je lud da unajmi čistačicu da počisti nakon prehodnih gostiju. Otvaramo frižider koji se nalazi u "dnevnoj sobi" i uz začepljen nos vadimo sve što je prethodnim gostima preostalo. Ispod kreveta se ne sme gledati jer ne znamo da li je tamo nešto uginulo pa su se stvorile nove vrste crva koje to mogu razložiti. Nakon nekoliko bezuspešnih minuta uspevamo da nađemo kupatilo tako što smo se setili da zatvorimo ulazna vrata iza kojih kad su otvorena se krije kupatilo. Kapiramo da kupatilo nema naravno nijedan prozor a ni onaj mali ventilator koji služi za bar neku ventilaciju. I nakon 10 dana naše prosute hrane, alkohola, prljavog veša koji smo se trudili da zakopamo što više da se ne bi osećao, i nakon kenjanja u kupatilu koje se luftira kroz dnevnu sobu konačno smo mogli da prodišemo punim plućima i da obnovimo čulne ćelije u našim nozdrvama koje su uginule za tih 10 dana.

U neko vreme preko dana u aprtmanu:
F: U brate, šta to smrdi?
P: Ne znam bre, sačekaj da vidimo da li neko kenja. E, je l' neko u kupatilu?
U: E ja sam, kenjam.
F: Brate je l' smo rekli da se kenja samo ujutru kad svi spavaju ili kad niko nije tu !
U: Jebiga, nisam mogao da izdržim.
F: E pa jebiga, nemoj da izlaziš dok ne podišeš sav taj smrad ili zovi neku ribu iz susednog aprtmana pa dišite zajedno !

   

savest

Deo ljudskog tela koji je dosao sa fabrickom greskom.

Uvek kasno proradi,il pak proradi kad ne treba.

   

16 miliona bubrega

Jedini preostali finansijski potencijal u Srbiji.

   

Hodnik

Najčudnije mesto kad počnete da radite. Dođete mladi i poletni, puni optimizma, javljate se svima...ali kakav bedak kad na nekog nalećete u tom hodniku sto puta dnevno. Glupo je svaki put se javiti, a glupo i proći u tišini. Šta smisliti svaki put? "Šta ima...'de si...kako je...ima li posla...ima li zime...čujem da će plata možda...fina haljina..." Onda počnete da uvek sa sobom nosite neke papire u koje ćete buljiti tokom prolaska, samo da se više ne patite.
Posle godinu-dve, smorili ste se od posla i ljudi, koji su u kolektivima po defaultu naporni do bola, naročito po državnim organima i više se ne javljate nikome. Možda namig simpatičnoj koleginici (ili kolegi ako ste žensko) i to je to. Posle nekoliko godina, već ih sve gledate ispod oka, jer vam je dosad već svako od njih bar jednom 'podmetnuo nogu'. Onda dođu neki novi klinci, isto tako poletni kao i vi nekad. Ali već ste zaboravili kako je to bilo.

Novi klinja prolazi pored vas peti put od jutros:
- Zna li se kad će plata? :ljubazni kez
- Zabole me kurac...

   

Net deformacija

Kada u razovoru sa nekim umesto da se nasmejete jednostavno kazete: "Haha smajli!"

   

Vrhunac pijanstva

Stajati na sred raskrsnice sa ključem u rukama i čekati da naiđe kuća.

Moj kum.

   

Seoske babe

Ne dao Bog da im ne kazem dobar dan, jutro, vece, nevaspitani sam mangup i vucibatina! A verovatno i pijem drogu...

X: Dobar dan, cestita seoska bako...
Baba: .... (ignore)

sledeci dan:

X: .... (ignore)
Baba: .... (ignore)

dan nakon:

Baba: Onaj tvoj deran je jedan nevaspitani djilkos!
Moja Baba car: Moje unuce je zlato, ne da njega baba!