Prijava
   

Pavle Vujisić mod

Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.

-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem.
-Ih, brate, pa moja krv.
-Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.

   

Eksterna memorija

Drugar koji vam prepričava šta ste sve sinoć radili pod uticajem alkohola jer se vi naravno ničega ne sjećate.

   

Alo, je' znaš ko je na telefonu?

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

M: Aaalooo dobro veče!
J: Dobro veče.
M: Kako ste? Jeste zdravo?
J: Dobro smo. Zdravi smo.
M: Ima li zime?
J: Ima
M: Kako si ti sine?
J: Dobro je.
M: Je' slušaju matori?
J: Slušaju.
M: Ima li kak'a devojkara?
J: Ima.
M: Jel znaš ko je na telefonu?
J: Ne'am pojma!
M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene?
J: Ne mogu da se setim.
M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE!
J: Ne znam stvarno.
M: Pa sa kim ja razgovaram?
J: Sa Jovanom Ilićem.
M:...
J: Alo!?
M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu
J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!

   

Dodela fakultetskih diploma u Srbiji

Po zavrsenom skolovanju, proces koji traje od 6 meseci do godine dana. Duzina procesa je uslovljena sledecim faktorima: kadar drvoseca se salje na privremeni rad u Sibir, koji ima zadatak da isece smreke povrsine 10 hektara koje potom istesterisu rucnim testerama, onda ih vuku konjskom zapregom do obliznje fabrike papira gde kuvaju drvo kako bi se izdvojila cista celuloza. Tim postupkom dobijena sirovina se cedi, pa se susi a onda se beli. Na ovaj nacin dobijen papir se rucno sece u A4 format, pa se salje kod kaligrafa koji perom divlje patke umocenim u specijalnu vodootpornu tintu ispisuje diplome.

   

Je l' si to čuo dok si zidao Kalemegdan?

Pitanje koje se postavlja osobama (obično smaračima) koje oduševljeno prodaju neku bajatu foru ili prepričaju nek bajat dogadjaj tako pompezno, kao da im se Tesla javio u snu.

M: I tako ja hteo njega da zajebem, ali sam na kraju sam najebao...

Z (u ekstazi) : Jbg brate, k'o drugome jamu kopa libertadores.

M (gleda ga u neverici): Aha...Nego, reci mi...Je l' si tu foru čuo dok si zidao Kalemegdan?

   

Termin za seriju

Obično od 8 do 9, odmah posle Dnevnika (Rosa Salvahe ili tako nekako, Kasandra, Ljovisna, Marisol, Esmeralda...). U Srbiji se devedesetih u tom terminu najviše kralo po seoskim domaćinstvima, jer je sve živo iz kuće zaneseno buljilo u televizor, čekajući da se otkrije ko je kome majka, a kome strina i kad će više ovo dvoje da se poljube. Lopovi su u tom terminu mogli glat i kombajnom polje da predju neprimećeni (i to polje tik pored kuće), a kamoli da izvedu stoku iz štale, odvezu traktor ili, recimo, odnesu zalihe kukuruza i žita. A stradala je tu i sitna živina. Ono jadno kuče laje, odra grlo, ali džabe, niko ga ne šljivi ni dva posto. Jbg, Randu gadjao Luisa Davida nožem, svi u transu! Bombu da im baciš u sobu svi bi skočili na televizor da ga spašavaju. Završi se serija, podje domaćin sludjen (pošto nije video da li je Randu zveknuo onoga, pošto baš tada prekinuše epizodu) da proveri da li je sipao kravama vodu, kad ono medjutim. Gde su krave jebem ti sunce! A ni traktora nema! Samo jedna kokoška kokodače iz šumarka, spasila se sirotica.

p.s. Šalu na stranu, postoji podatak da se u Srbiji tada zaista najviše kralo u tom terminu, upravo zbog ovih serija.

   

Ko vadi, ne boji se gladi

Stara narodna iz koje pouku mogu da izvuku samo jebači, tako da, ako se ne pronalaziš, džabe čitaš ovo. Suština iste je vađenje nezaštićenog izvora života iz pičke na vreme (kad je najlepše), da kasnije ne bi brin'o o zahtevnom finansiranju još jednog bića (pored sebe).

- Kume, aj na pivo?
- Rado kume, al' švorc sam, jutros mi zadnje pare otišle na pelene za malog, kud ga nisam po podu pros'o...
- Jebiga, kume, ko vadi, ne boji se gladi...ajde, ajde, ja častim.

   

Ne pokušavajte kod kuće

Rečenica koju David Copperfield često izgovara na kraju svojih performansa tipa - na dnu okeana otključava lanac obmotan 7 puta oko jaja i povezan sa nuklearnom glavom koja odbrojava poslednjih 15 sek.

   

ekonomski faks

Faks na kome se uči ekonomija iz teorijskog pristupa, a kada bi se ljudi samo malo prošetali oko faksa, videli bi na čemu se zaista zasniva srpska privreda.

Šibicarenje, džeparenje i opšta prevara na železničkoj, prostitucija u parkiću, rad na divlje od strane taksista na autobuskoj, tu je negde i pandurska stanica...

   

Vojni rok

Predstavlja period u kome se muškarac, ustvari, privikava na bračni život.... Radi ono što mu kažu, ono što on govori niko ne čuje, a baš kao i u braku, najviše na svetu mu nedostaju 3 stvari:
- dobre ribe
- spavanje
- i mamina kuhinja....

Razlika: Vojni rok se završi posle 6 meseci....

   

Džek

Nedostižni ideal. Iako, svi smo mi povremeno Džeci i ništa slađe nego kada ti kažu "E, ispao si pravi Džek." Džek sve podnosi muški, uvek je tu da pomogne, žrtvuje se svim snagama za sve koje voli i, jako često, ako je dosledan svojim principima, ispadne i budala, jer ne umeju svi da cene džekovanje. Ipak, treba da budes Džek, pa da proceniš kada je u životu pametnije biti Džek, a kada treba da se jednostavno povučeš i budeš običan i tih.

"Šta si rekao bivšoj devojci? Da je drolja? Zato što neće provesti ostatak života sekući vene za tobom, a? E, a mogao si da ispadnes Džek, i da joj poželis dobrog baju i lep život; vratila bi ti se dok si rek'o piksla, jer svi vole Džeka."

"Isp'o si, brate, pravi Džek, kad si mi uzajmio oni' 'iljado evra, ostaću ti večiti dužnik!"

   

Tarzanija klub Vol.3

U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.

Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...

Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“
Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“

   

Tarzanija klub

Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.

Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.

Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.

-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.

Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.

-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...

-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!

   

Priručnik za šutke

Uputstvo za očuvavanje unutrašnjih organa na rok koncertu. Pre svega, šutka je zajebancija, a ne bitka na Neretvi. Zbog ljudi koji ovo ne shvataju, stvari znaju da se iskomplikuju.

Kada kreneš na koncert, gledaj da ne obučeš ljubičanstvenu "Slatke godine" majicu. Nije da ćeš popiti batine, kao da si na "Blejvoč" splav ušao sa "Čildren of Bodom" majicom, ali opet navući ćeš bar dvadeset odsto više martaja na sebe. Iako ne nosiš martinke svakodnevno, nemoj misliti da si pozer ako ih nazuješ za koncert. Biće pun kurac usijanih glava, koje će iste pozajmiti od brata/ortaka koji nije imao za kartu/strica koji je služio armiju u kasarni u Trebinju, sve u cilju da nekom ostave pečat na cevanici.

Kada krene šutka, prve redove ostavi klincima, kojima je to verovatno prvi koncert. Pusti da njima neko veže kičmu u čvor, svako ima svoje vatreno krštenje. Pogotovo prilikom zida smrti (to je ono kada se svi podele u dva tabora, pa nagrnu frontalno jedni ka drugima, kao na Kosovu polju 1389te), pusti naloženu decu da stanu napred, ti stani odmah iza. Još ako je koncert nekog popularnog benda, prosek godina u sali biće kao na snimanju emisije "Muzički tobogan" Minje Subote. U svakom slučaju, nemoj, ali nemoj, da pijan staješ u sredinu, i svima pokazuješ srednji prst. Kada krene brži zvuk, prema tebi će krenuti dve masivne grupe ljudi, i počistiti te kao baba Sera usrani čučavac.

Vrlo je verovatno, da ćeš naleteti na pun kurac matorih, debelih skinjara(ako je koncert Ortodoks Keltsa, sigurno hoćeš). E pa, oni tripuju da su u Nemci u Staljingradu, a da su svi oko njih sovjetski vojnici. Teraj ih u kurac, vole da mlate rukama, a ruke su im teže od kranova slovenačkih građevinskih firmi. Ukoliko naletiš na lika kome se polomljene naočare, veruj mi skloni se. Neko mu je sjebo italijanske okvire, i on više nije razumno biće. Kada te neko poklopi po čontari, ili ti zarije cipelštinu u koleno, džaba ga tražiš. Verovatnoća da ćeš ga na velikom koncertu pronaći i prepoznati, jednaka je šansi da te riba na koju si se ložio u srednjoj školi, pozove na bleju u Košutnjak. Kada te neko od zentara koje nisu ušle u šutku, zalije pivom, ne glumi Kneleta, ne hvataj ga iz zaleta za gušu, nego zalij i ti njega. Njemu je sigurno krivo više nego tebi, što će na putu do kuće vonjati na vops.

Nemoj da hedbenguješ(mlatiš glavom) u šutci, sjebaćeš jebeni vrat. Okresaćeš sa nekim arkadu o arkadu, nos će ti od udarca poprimiti oblik druge krivine na Hungaroringu, ili ćeš zabosti čelo o teme nekog šiljoglavog klinca.

Ukoliko naletiš na neke strendžere(ovde posebno mislim na Britance, jer oni celoj planeti idu na kurac), ubij boga u njima, nebitno u kojeg veruju. Ne zato što si konzervativni homofobični gedža, ili zato što su nas, mamu im jebem, bombardovali, nego zato što će ionako da pričaju da smo šabani i da su jebali naše žene. Martajom o govna! Sa druge strane budi džentlmen. Nemoj da polivaš pivom, penješ se na kičmu, divljački šutiraš devojke koje su 30 kila lakše i deset puta slabije od tebe. Nemoj da radiš ništa, što im rade ostali šabani. Ma koliko bile ziljave/fuksetine/pozerke, ma koliko ti želeo da ih jebeš, a misliš da ti nikad neće dati, imaj obzira. To su nečije sestre, a sutra će biti nečije majke. Gledaj da staneš ispred njih i zaštitiš ih, rulja će te oduzeti od života, ali isplativo je. Nikad ne znaš, kada ćeš da sretneš tu istu ribu, prilikom uplaćivanja dopune na trafici. U tom slučaju, tvoj palamar će ti biti zahvalan. Ako ima debelih, sisatih gotičarki, štipni onako kaobajagi stidljivo, po koju bradaju. Gužva je, ne zna se ko je, a i riba se neće ljutiti, još će i bradaja da joj se stvrdne.

Kada dođeš kući, dobro se ispavaj. Sutradan ćeš imati utisak, da telo treba da ti ide u rashod.

   

Đavolji student

Onaj koji u indeksu ima uglavnom šestice.

   

Budilnik muva

Stvorenje iz pakla koje nas u letnjim jutrima budi slećući na čelo, obraze, noge, neretko i usta, i koje zuji kao štuka bombarder. Snooze opcije ovde nema, samo radikalno rešenje u vidu tepalice (tepaljke, muvospiča). Naravno, posle ovoga, sna nema.

7 ujutru.....zzzzzzzz....čelo. (Dobro, mozda ode, majku joj)....7 i 5....zzzzzzz...obraz ( Pa vrata od wc-a su otvorena idi u obećanu zemlju, droljo).....7 i 10....usta. GOTOVA SI!

   

Provešćeš Božić sa slavljenikom

Kul rečenica koju kažemo nekom koga planiramo da ubijemo na Badnje veče.

   

Ajvarski lakat i stopalo

Povrede koje se zarade posle višečasovnog stajanja pored 'smederevca' i mešanja ajvara.

   

Podzemne vode

Glavni rasporedjivač nameštaja u srpskom domu. Rašljarski feng-shui.

-Nemoj tu, da stavljaš krevet, bio Mile s rašljama osetio podzemnu vodu.
-Pa gde da ga stavim? Ako je verovati Miletu ispod nas je Kaspijsko jezero.

   

Jel' da povedem kolo s tim?

Kažemo kad nam keva da krpu, staru majicu, ili raspadnuti peškir da počistimo prašinu po sobi, ili da prebrišemo prozore.

?
0
0
definicija