Prijava
   

Ljudi koji pričaju šta da pričaš tokom razgovora na telefon

Toliko iritantni ljudi da bi iritantnost mogla da promeni ime u njihov živcirajući sindrom. Osobe koje misle da su popile svu pamet ovoga sveta i da ne postoji ništa, ali bukvalno ništa što oni ne znaju.

Profesionalci u svemu, majstori svog zanata, ljudi ispred vremena. Jednostavno moliš Boga da se ne nađu u tvojoj blizini dok razgovoraš na telefon. U jednom trenutku pomisliš, zašto koji jebeni kurac on ne razgovora umesto mene? Ali dobro, ne možeš mu ništa, navikao si da će da se ubaci u razgovor, kao dolazak pehara u Đovakovim rukama nakon svakog turnira. Tako je to. Tako mora da bude, valjda.

Šomi: Halo?
Jeca: E, ćao Mišo, ja sam. Po gradu sam sa ove dve, pa smo pomislile da svratimo, ako ste u gajbi?
Džoni: Šta kaže, šta kaže?
Šomi: Pita me da dođe sa drugaricama kod nas. Dođite, dođite. Džoni i ja smo sami ovde, taman da zablejimo.
Jeca: Super onda, treba li šta da uzimamo?
Džoni: Čekaj, šta kaže sad?
Šomi: Pita, treba li šta da uzimaju.
Džoni: I, šta si im rekao?
Šomi: Pa, vidiš da nisam rekao ništa, jer me ti smaraš, a ona kao retard drži telefon na uvcetu i sluša kako me ti jebeš.
Džoni: Čuti, bre. Reci joj da uzmu osam litri vopsa...
Jeca: Mišo, jesi tu? Ćuješ li me?
Šomi: Jesam, jes...
Džoni: Stani, bre! Reci joj da uzme vops i nama pljuge!
Šomi: Ne mogu, bre, čoveče, trulo mi je...
Džoni: Reci joj kretenu jedan, ne znaš ni da pričaš na telefon!
Jeca: Halo, jesi tu?
Šomi: Eee, tu sam, tu sam. Je l vam nije frka da uzmete flašu piva i nam...
Džoni: Šta, koji moj flašu, što pušiš kurac? Četiri flaše iliti osam litara. Šta je, bre, tebi?
Šomi: E, Jecika, ne jednu flašu, nego osam...
Džoni: Indijancu maloumni, ne osam flaša, nego četiri, a osam litara će da bude, reci joj!
Jeca: Ne čujem te ništa, koliko i šta da uzmemo?
Šomi: Četiri flaše znači i paklu cigara...
Džoni: Šta, bre, paklu cigaru? Kako to misliš jednu paklu? Pa, nećemo valjda da se grebemo i da stavljam deset komada u ovaj prazni Monte Karlo sto es. Ništa ti ne znaš, čoveče! Pa, ti ne znaš da pričaš na telefon!
Šomi: Jecila, srce, ne jednu paklu, nego dve, odnosno, po jednu, za Džonija i mene. Znači dve...
Džoni: Neka mi i kredit uplati, molim te, zamoli je lepo...
Šomi: I kredit mi uplati...
Džoni: Ne tebi, kretenu, meni da uplati, meni...
Šomi: Nama da uplatiš, nama.
Džoni: MENI, BRE, DA UPLATI, MENI! JEBEM TI MATER OGRANIČENU PA TI NE ZNAŠ DA PRIČAŠ NA TELEFON KAO ČOVEK!
Šomi: MA, POPUŠIŠ MI GLAVIĆ I OLIŽEŠ OKOLOMUDNI ZNOJ! EVO TI JE NA TELEFON PA PRIČAJ TI! JEBEM TE U USTA TE JEBEM!
Jeca: Halo? Halo? Jeste li tu? Hej?
Džoni: Ja da pričam? Što ja da pričam? Pa ti si je zvao. Budalo jedna. Da je mene zvala, ja bih pričao, svašta.
Šomi: Jeco? Jeco?
Jeca: Tun, tun, tun...

   

To je samo faza, proći će

Kolegijalna uteha medju električarima kad nekog drmne struja.

   

80 godina

Životni vek. Tren, ako uzmeš u obzir da se Veliki Prasak desio pre 13 i kusur milijardi godina, u nekoj već postojećoj formi i dimenziji svemira. I da je ova naša loptica pretrpela gomile vulkanskih erupcija, kisele kiše, ledeno doba, kolizije sa asteroidima i kometama, nastanke i nestanke žive materije, evoluciju i istrebljenje. Bezbroj rođenja i isto toliko smrti (minus mi, koji jesmo).

Dakle, onog momenta kad počneš da se nerviraš što si niko i ništa, kad sitnim uspehom podstakneš svoju bolesnu ambiciju i još bolesniji ego, kad zarad malog, ličnog ćara ispadneš nečovek i prevariš bližnjeg svoga; seti se da tvoj životni vek traje minornih 80 godina, i to ako si živeo smerno i zdravo (čitaj: kao pičkica i papučar, a svi znamo da nisi).

E, sad, sa tih tvojih majušnih 80 godinica, koje predstavljaju zrnce peska u Sahari, naspram milijardi godina sveta i veka, pokušaj da zamisliš (mada nećeš uspeti) svoju ultra-piko-nano-egzistenciju u zaseoku zvanom Mlečni Put u ruralnom, zabitom delu nepreglednog prostranstva ovog Univerzuma. A bilo bi apsurdno da je jedini...

- Jedan himen, više-manje? Daj, zar stvarno misliš da je toliko bitno? Daš?

   

Divan si!

Drugim rečima - Super si! Hvala ti puno, baš si mi pomogao! Da nije bilo tebe, ne bih se nikako snašla! Ljubim te! Baš si fin!

Ali nećeš jebati.

''Divan si'' je ono što će ti devojka reći ako u tebi vidi gej druga. Ako vidi u tebi potencijalnog trsitelja, ovo nikada nećeš čuti.

- Daj da ti ponesem tu torbu. Ne radi lift.
- Jao, hvala, divan si!
-------------------------
- Idem do fotokopirnice. Da uzmem jedan hendaut i za tebe?
- E, super! Divan si!
-------------------------
- Jao, koleginice, sva si pokisla! Evo, možeš pod moj kišobran.
- Joj, divan si!
:pet minuta hodanja do stanice:
- Hoćeš sledeće nedelje da odemo na neku kafu?
- Čućemo se.

   

Prvi seks

Jebe zbunjen zbunjenu!

   

I onda sam nastavio sa svojim životom

Potpuno jasan odjeb smaraču prokletom. Koncizan k'o nabod nekrštenom pajom u zdravu venu.

-Ono što kažeš kada nećeš da budeš vulgaran i oteraš udava u sto masnih kurčeva.
-Ono što kažeš kada nećeš da budeš agresivan i nalupaš mu se glavudže sindikalnom pepeljarom.
-Ono što kažeš kada ne možeš više da ćutiš.

Suptilna verbalna šamarčina. Zidarska.

Bivši dečko: Da li postoje šanse da budemo ponovo zajedno?
Ona dok priča na telefon i puši novom đuvegiji: Ne.
Bivši dečko: Pa da li si dobro razmislila?
Ona dok priča na telefon i puši novom đuvegiji: Ne. Nisam uopšte razmišljala pravo da ti kažem. Samo sam nastavila sa svojim životom. A sad, molim te budi ljubazan, i dozvoli mi da nastavim da pušim. Hvala!

------------------------------------------------------------------------

ZaJeBaNt: Alo moderatori skrnavi, oće li mi neko odgovoriti na pitanje o boji kaizenovih stidnih dlačurdina koje sam postavio pre tri dana?!
Moderator skrnavi: Evo ovako. Krenuo sam da ti odgovorim, razmislio sam o tvom problemu, ali sam onda jednostavno nastavio sa svojim životom.

   

Uvešću ti kondom

Pretnja devojke koja nezadovoljna ponašanjem svoje jače polovine, sugeriše da će biti nekih sankcija koje se mogu odraziti na kvalitet seksa.

-Sutra idemo sa mojim drugaricama i njihovim momcima na izlet...
-Draga ne ide mi se, dosadni su k'o male boginje...
-Ima da ideš!
-Neću!
-Uvešću ti opet kondom pa ćeš kukati k'o prošli put!
-Baš me briga, dobro je meni i tako...
-Ukinuću ti zguza!
-Dobro idem, idem...ubi me vaginalnom manipulacijom!
-I obrij tu bradurinu!

   

Praviću se da nisam čuo

Floskula koja predstavlja elegantan i jednostavan način da bukadžiji predočimo da nismo zadovoljni onim što je rekao, ali da nećemo afektivno reagovati jer ne želimo da se spuštamo na njegov evolutivni nivo.

Predočićemo mu takođe da dobro čujemo i da slučajno ne počne da se bahanališe i galami ako se nađe uvređenim, jer postoje realne šanse da se manemo floskula i umerenosti. Postoje šanse da nam preskoči kaiš pa da mu razmontiramo glavudžu kao Edvard Norton onoj plavoj vaginčini u "Fajt Klabu". Da ga izjebemo k'o Moniku Beluči u "Otpozadi", i da posle svega ostane neupotrebljiv k'o rumunski kurton posle drugog korišćenja. Da od njega ostane njega -koliko i hrane sredom popodne u kazanu javne kuhinje. Ništa!

Ili, da se ipak pravimo da nismo čuli..?

-Brate, brate...daj mi sto dinara.
-Ne dam ti...smaraš.
-Daj brate, 'ću ti popušim...
-Praviću se da nisam čuo.

------------------------------------

-Kume, je l ovo tvoja devojka stenje u klozetu?
-Vraćaj me za šank, praviću se da je nisam čuo...

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Rado diže noge

Devojka od koje mladoženje rado dižu ruke.

   

Dobar je lik

Kompliment koji ne može svaka devojka da dobije, ima ih koje su "bombe", "vrh ribe" ali malo koja može biti dobar lik. To je ona koja kapira muškarca a ne smara ga, koja voli pivo, nije doterana 24 časa i sa kojom možeš pričati o skoro svemu. I kad kažem pričati mislim pričati, a ne samo slušati kokodakanje. Dečko koji je sa njom, uglavnom je karakteriše prvo kao opuštenu osobu pre nego "ekstra pičku".

-Ma da, sa Natašom sam..nije nam loše, skroz je dobar lik.
-To, znam ja nju iz kraja, kupovala nam pljuge dok smo bili maloletni.

   

Wi-Fi PSK kreativnost

N-znamenkasta patološka potreba da se nekome zagorča život, kafa ili pivo, gde je "Wi-Fi" bežična internet konekcija, a "PSK kreativnost" ona ingenioznost pri osmišljavanju najprefriganijih inkripcija koje je samo jedan đavolski dokon um kadar da iznedri, Enigma da provali, a jedna nesluteća osoba sa vaj-faj uređajem i nešto slobodnog vremena ni na pola puta od koljevke pa do groba da shvati.
Šta se to jebote desilo sa starom, dobrom brojanicom?
1, 2, 3, 4, 5, 6 eventualno?
Ništa, samo zajebano i duhovito, a?

- Jedan mali espreso i čašu vode, molim.
- Odmah.
----------------------------------------
- Izvini, koja ti je šifra za vaj-faj?
- Za šta?
- Za vaj-faj, za internet?
- Aha, to. Kome treba?
- Kako kome treba, pa meni treba.
- Ne, ne, ne. KOME TREBA?
- Jesi li ti uperan čoveče?
- KOME TREBA je šifra mili. kekekekeke.
----------------------------------------
- Drugar, mogu li dobiti šifru za vaj-faj?
- Nema šifre.
- Pa meni traži šifru da se povežem?
- Pa daj mu ga. Đe šifra, NEMA ŠIFRE. Kapiraš, šifra je NEMA ŠIFRE. Pametno, zar ne?
- Aj naplati molim te.
-----------------------------------------
- Ista k'o juče.
- Ali ja nisam bio juče ovde. Koja je juče bila šifra?
- Verovao ili ne, ista kao i prekjuče.
- Je l' ti mene zajebavaš?
- Prijatelju, ovaj mali što nam je montirao modem je duhovit k'o niko. Juče smo tek otvorili kafić i dileja je odmah za šifru stavio "Ista kao i prekjuče", a koju je danas preinačio u "Ista k'o i juče", sa sve apostrofom. Kloc zar ne?
-------------------------------------------
- Konobar!
- Molim gospodine?
- Ja uporno kucam "fibonačijev niz" kao što si mi rekao, no nikako neće da mi se poveže na internet.
- LOL

   

ŠKK momenti tokom ispitnih rokova

To su oni momenti u životu kad se pitaš - Šta se ovo, koji kurac, dogodilo? Tokom perioda ispitnih rokova, kada naglo skače zastupljenost samoubilačkih misli u glavi prosečnog studenta, isti ti studenti vape za mirom da bi mogli da spreme neki kurac. I naravno, život ne bi bio život kad ne bi igrao neku igru s nama, a po svemu sudeći, on igra cugopol i non stop nas namešta. Ili to, ili jednostavno voli da se zajebava s nama. Jer kako drugačije objasniti sve ono što se izdešava prosečnom čoveku tokom ispitnog roka, perioda kada mira jednostavno nema.

Iako naviknuti na to da možemo svašta očekivati, recimo da noć pred ispit provedeš kotrljajući se niz Resavsku, go do pola i s probušenom levom bradavicom, svakim novim ispitnim rokom, taj mag iznenađenja nas oduševi još više. On neprestano svoju igru diže na jedan viši nivo.

- Brate, eeeeeee! Doveli smo Sanju, napila se ko pička! Saće da je jebemo! Dođi ovamo!
- Braaaaaaateeeeee, pokušavam da zaspim, imam ispit ujutru!
- Ae bre, pičko jedna! Aj ako nećeš da jebeš, dođi da nas snimaš bar. Evo ti telefon.
- Pusti me u kurac, jebemu živinu!
- I, bre...

Nakon nekog vremena.

- Dobro bre, nabijem mu ga majke, pa šta joj radite!? Je l' je koljete, pa vrišti ovako? O, u kurac krasni, ko sanitet da ste mi doveli u stan, samo fali još AMBULANCE nalepnicu da joj zalepite na dupe i teraj na VMA... :češka se po glavi: Je li, koja vam je ova?
- Pa Sanja.
- Koja Sanja? Vidite vi da ova ima smeđu kosu? Sanja je plava.
:trenutak ispunjen zbunjenim pogledima u smeđu kosu:
- Vidi, istina nije Sanja. Devojko, koja si ti?
- Gmlgmglghhe.
- Šta kaže?
- Kaže Gordana, koliko sam ja razumeo.
- Koja sad Gordana u pičku materinu?
- Alo bre, debili, kakva Gordana, ko je rekao da se zove Gordana? Pa je l' vidite da ne može usta da makne koliko je odvaljena. Devojko, jesi dobro?
- Mdobo :bljuuuuv:
- Vidi, baca peglu. Znači dobro je, hehe. Uh, dobro je! Ja mislio umire!
- O, vo imja oca i sina. Vi ćete ovo da čistite sutra. I namestite je tamo neka spava, viš da će dušu da ispusti... Jedna stvar mi samo nije jasna- kako je uspela da vrišti onoliko, a sad jedva mrda vilicu?
- Pa, ono, brate... Nije ona ni vrištala.
- Kako nije? Pa ko je?
- Miki.

   

Puši kurac

Jezgrovit način da sagovorniku stavite do znanja da nemate o čemu da pričate sa njim.

- Ja sa Gorilinga. Ja doleteti u svemirski brod. Ja doći u mir. Ja voli Zemlja.
- Puši kurac.

   

Spavanje

Jebanje, samo malo suptilnije.

- Jes ti ono, beše, spavala sa Šomijem?
- Aha. Štaviše, spavao me je i u dupe.

   

Desilo se

Pokušaj isključivanja bilo čije odgovornosti za neki događaj, a naročito svoje.

- Čekaj, bre, pa ti si se kresnula sa njim dok smo još bili u vezi?!
- Pa...
- Mogu li bar da znam zašto si to uradila?
- Pa... eto, desilo se.
- Desilo se? Misliš nešto kao: trčala si ulicom, slučajno se saplela i pala mu pravo na kurac? Pa jeste, dešava se...

   

Da objasnim

Često na muzičkim albumima ima po jedna pesma koja nosi isti naziv kao i naziv samog albuma. Recimo, od Riblje Čorbe, "Priča o ljubavi obično ugnjavi", pesma, ali istovremeno i naziv albuma.

Pesma po kojoj je nazvan album ne mora nužno biti najbolja pesma. Ustvari, najčešće i nije najbolja.

Isto tako, ja ću sada da definišem ovaj pojam, ali ne očekujte da će to da bude najbolja definicija samo zato što se slaže sa imenom autora. Naprotiv, to će verovatno biti definicija koje će autor da se stidi u godinama koje dolaze, kada je ponekad poseti na groblju.

Dozvolite, da objasnim, jednim kratkim primerom:


- A ovo? Je l' i ovo tvoja čarapa?!
- Draga... dozvoli da objasnim!
- Objašnjavaj ti tamo po Vukajliji, meni je sve jasno...

I tako, eto mene ovde.

Pokušavam vama tu kao nešto sada da objašnjavam, kada već ne mogu njoj.

   

Pravi ugao

Devedeset stepeni.

Dve rakije od po četerespet stepeni.

   

Što više daš, manje se crveniš

Najniža jedinstvena ponuda pri plaćanju usluga sveštenom osoblju.

Vernik : - Oče koliko sam dužan za krštenje ?
Popa : - Koliko daš dete. Od volje ti.
Vernik : - Koliko je to, Oče ?
Popa : - Znaš kako su naši stari govorili : Što više daš, manje se crveniš.
Vernik : - Oče, mene danas nešto nije blam. Zbogom, u zdravlju mi ostaj.

   

Iz kaldrme iskače kamenje

Epski opis puteva koji su u auto-kartama Srbije ucrtani kao lokalni.

Gledao sam nešto ovaj put od Užica , preko Valjeva, do Beograda. Lokalac , al izgleda mnogo kraće!
Dal si lud? Tu bre iz kaldrme iskače kamenje, tu ti je putar retka ugrožena vrsta. Drš se ti magistrale, veruj mi na reč...

#676
+4428
161
definicija