Toliko iritantni ljudi da bi iritantnost mogla da promeni ime u njihov živcirajući sindrom. Osobe koje misle da su popile svu pamet ovoga sveta i da ne postoji ništa, ali bukvalno ništa što oni ne znaju.
Profesionalci u svemu, majstori svog zanata, ljudi ispred vremena. Jednostavno moliš Boga da se ne nađu u tvojoj blizini dok razgovoraš na telefon. U jednom trenutku pomisliš, zašto koji jebeni kurac on ne razgovora umesto mene? Ali dobro, ne možeš mu ništa, navikao si da će da se ubaci u razgovor, kao dolazak pehara u Đovakovim rukama nakon svakog turnira. Tako je to. Tako mora da bude, valjda.
Šomi: Halo?
Jeca: E, ćao Mišo, ja sam. Po gradu sam sa ove dve, pa smo pomislile da svratimo, ako ste u gajbi?
Džoni: Šta kaže, šta kaže?
Šomi: Pita me da dođe sa drugaricama kod nas. Dođite, dođite. Džoni i ja smo sami ovde, taman da zablejimo.
Jeca: Super onda, treba li šta da uzimamo?
Džoni: Čekaj, šta kaže sad?
Šomi: Pita, treba li šta da uzimaju.
Džoni: I, šta si im rekao?
Šomi: Pa, vidiš da nisam rekao ništa, jer me ti smaraš, a ona kao retard drži telefon na uvcetu i sluša kako me ti jebeš.
Džoni: Čuti, bre. Reci joj da uzmu osam litri vopsa...
Jeca: Mišo, jesi tu? Ćuješ li me?
Šomi: Jesam, jes...
Džoni: Stani, bre! Reci joj da uzme vops i nama pljuge!
Šomi: Ne mogu, bre, čoveče, trulo mi je...
Džoni: Reci joj kretenu jedan, ne znaš ni da pričaš na telefon!
Jeca: Halo, jesi tu?
Šomi: Eee, tu sam, tu sam. Je l vam nije frka da uzmete flašu piva i nam...
Džoni: Šta, koji moj flašu, što pušiš kurac? Četiri flaše iliti osam litara. Šta je, bre, tebi?
Šomi: E, Jecika, ne jednu flašu, nego osam...
Džoni: Indijancu maloumni, ne osam flaša, nego četiri, a osam litara će da bude, reci joj!
Jeca: Ne čujem te ništa, koliko i šta da uzmemo?
Šomi: Četiri flaše znači i paklu cigara...
Džoni: Šta, bre, paklu cigaru? Kako to misliš jednu paklu? Pa, nećemo valjda da se grebemo i da stavljam deset komada u ovaj prazni Monte Karlo sto es. Ništa ti ne znaš, čoveče! Pa, ti ne znaš da pričaš na telefon!
Šomi: Jecila, srce, ne jednu paklu, nego dve, odnosno, po jednu, za Džonija i mene. Znači dve...
Džoni: Neka mi i kredit uplati, molim te, zamoli je lepo...
Šomi: I kredit mi uplati...
Džoni: Ne tebi, kretenu, meni da uplati, meni...
Šomi: Nama da uplatiš, nama.
Džoni: MENI, BRE, DA UPLATI, MENI! JEBEM TI MATER OGRANIČENU PA TI NE ZNAŠ DA PRIČAŠ NA TELEFON KAO ČOVEK!
Šomi: MA, POPUŠIŠ MI GLAVIĆ I OLIŽEŠ OKOLOMUDNI ZNOJ! EVO TI JE NA TELEFON PA PRIČAJ TI! JEBEM TE U USTA TE JEBEM!
Jeca: Halo? Halo? Jeste li tu? Hej?
Džoni: Ja da pričam? Što ja da pričam? Pa ti si je zvao. Budalo jedna. Da je mene zvala, ja bih pričao, svašta.
Šomi: Jeco? Jeco?
Jeca: Tun, tun, tun...
Nije mi bilo teško da vratim flešbek od jedno par dana, imam takvog kretna pored sebe svaki dan.
Hvala Džoni.
Не волим баш ове "Људи који су глупи и треба да се обесе" дефиниције, све су ми некако превише сличне, све се своди на то да је нека група људи глупа и треба да се обеси, ал' довољно је добро за плуса.
Stvarno iritiraju. Dobro si odradio konverzaciju u primeru. Naravno, odmah je jasno kako će se završiti, ali zato i jesu jebeni iritantni indijanci od kojih se ježim.
+