Vršiti konačne pripreme za neizbežan odlazak ili put.
- Šta to bi, sestro slatka, između tebe i onog tvog?! - Kako šta bi?! Nema dalje, pritežem opanke! - Nije valjda dotle došlo? - Jeste! Ne mogu da ostanem! Kako posle svega onoga što mi je rekao?! - Uh! Pa, šta ti je rekao? - Rekao je, citiram, "Odlazi, neću više da te vidim, kurvo raspala, kako si mogla sa trojicom da se pojebeš iako si sa mnom u vezi"! - Auuuu, zamisli primitivca! - E, ali ima još! Sačekam ja par dana da se on smiri, lepo ga i kulturno pozovem da mi se izvini, a on... Prvo se histerično smejao, pa se krstio i na kraju mi samo zalupio vrata ispred nosa toliko jako da bi mi obrve otpale da ih ne crtam! - Kuku, kakav progresivni balkanoid zaostali! - Ma, nema, bre. Stoka šovinistička, zaostalo to! I još se pitamo kad ćemo u EU! Bože me sačuvaj više ludaka, kakav sam ja magnet za budale!
U svoj nezanimljivosti same floskule, zanimljivo je da je od muškarca čuti nećeš. Oni optuženi da razmišljaju kurcem kurcem ne razmišljaju ništa više nego li šačica presudi umaklih manevrista, ali svoje rašlje u potrazi za lučenim tečnostima ne kriju iza paravana sledbeništva Majakovskog, već prosto u gaćama. A i to samo zato što već ispod 20°C nije svejedno. Međutim, njihova novopridošla spoznaja različitosti od berača cveća i čuvača druge polovine žvake/Mozart kugle/sarme u džepu ipak ih utoliko hendikepira, što u uspostavljanju jedinog kriterijuma da partner za razmenu tečnosti tečnost zaista i luči, u sunovrat padaju sva ostala očekivanja od života kojima ga inače sebično uslovljavamo - jer, zaimeboga, spavati je toliko različito od živeti.
Zašto pisači pesama svoju težnju ka nevremenskom i zarobljavanju visokih perceptivnih sintaksi u ispod nokta svojih života iz svakog svog udisaja sele još i u seks, a zašto krkači praseta ispred televizora i razumevači cikličnosti života odbijaju da svoja nadahnuća i svoje snove uključe u ma koju ćeliju tkiva koje između seksa i promišljanja u osami ritmično raste i truli, ostaje na budućima da odgovore. U međuvremenu, okupimo se nad "kako", jer oni koji to ne iskušavaju, ne iskušavaju ga jer znaju šta je i sebi to ne žele, dok ga preostali proživljavaju čitavim duhom, a strahujući od koračanja stranom puta za manjine - te ne pominjući ga. Strana A ili strana B, diskvalifikacija dogme ploče u celosti odjekuje: da se ljubi ne ume niko.
U nekom trenutku, sretnete se na istom pravcu. Malo je više da a malo manje ne, kao i sve druge. Godinama si zaljubljen u nju, ili si je upoznao pre četiri minuta, to ne igra ulogu; poljubac ima sopstvenu dinamiku i vremensku jedinicu. Porineš ka njenom potiljku kroz nju samu, ili pretopiš topli dah u skliz preko usana, a skliz preko usana u izjavu kojoj će uslediti feedback. Ti pomiluješ, ona ugrize i ne puštajući izdahne. Ti je priljubiš uza sebe i udahneš, ona rasprsne grč i razlije ti se po naručju. Dotakneš joj jagodice na prstima svojima i brzo legneš na njeno mesto, odgurujući njen torzo ka nebu u diminuendu. Ti se pridigneš i pomiluješ, ona ugrize. Ti hoćeš regal iz IKEA-e, ona antičku komodu. Ti se odseliš da bi stizao na oba posla, ona ipak shvati da joj ne znači baš toliko kakvi su vrtići i pridruži ti se sa decom. Ti hoćeš u Rusiju, ona iznajmi ceo serijal "House MD" i ostane kod kuće u subotu uveče sa kokicama i psom. Ti umreš, ona te još voli.
"Meeeni je važno da se dečko dobro ljubi, i jebiga, TAKVA sam!"
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče: - Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu. - Ne može sutra, sutra je svetac! - Je l'? A, koji to? - :vadi crkveni kalendar: Prepodobni Toma Maleni! - Je li taj boldovan? - Nije, ali... - Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče: - Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno... - E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! BOLDOVAN! Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja! - Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći... - Ma, koga boga, komunjaro???
Živa legenda svakog komšiluka, vlasnica lokalnog frizeraja-bjuti salona-solarijuma-buvare® i žena mističnih godina koja je šišala tvog dedu, tvog oca a otkad znaš za sebe šiša i tebe i stara se da u svet ne ideš izgledajući k'o šiptar ili, još gore, kao student Filozofije. Zapravo, svaki ortodoksni muškarac ima svoju Snežu i svojoj Sneži se uvek iznova vraća, kao što se Lesi vraća kući, pijanac kafani a ranjeni orao Slobodi Mićalović. To je taj neki odnos konstalacije tipa doktor↔pacijent, konobarica↔stalni gost - prefamozni krug poverenja koji ostaje za ceo život, momenta k'o kad zapatiš tazbinu...samo bez nedeljnih ručkova u tišini zveckanja srebrnim escajgom i nekog olinjalog diska Ćopavog Smrada od Panonije.
Zašto Sneža?, pitate se vi koji posećujete NJKV Panjkovića i plaćate tri tisuće za jedan pramen. Verujte - tako nešto se ne pita. Jer Sneža je ta koja me je ošišala kad sam kretao u 1.razred, pravila mi mini-val za obe mature (izvor: deky_aod), stavljala mi gel kad sam vodio Jasminu u Kinoteku na "Petra Pana" a Tamaru na koncert Sinana, lepila mi kosu s poda kad sam se ono prepio na Bir Festu pa dozvolio drugarici da me unakazi, rebnula na "nulu" kad sam izgubio opkladu da će Jugoslavija tući Argentinu...i u sijaset drugih prilika bila delom mog života a da za to često nikad nisam ni platio. Kakvi kurac stilisti, modelari kose, titanijumske makaze, češljevi od kornjačinog oklopa, pičke materine. Sa mašinicom u jednoj i cigarom u drugoj ruci, ta uvek nasmejana žena oblikovala je moju i kose generacija likova pre mene a da ja niti jednom nisam rekao koliko i kako da me ošiša...ili, eto, nije znala drugačije.
Što bi rek'o Sandi Cenov "...ima drugih, ima boljih, ali nebo zna, samo ti si jedna SNEŽANA."
- Ćao, Snežo, 'el može neki friz na brzinu, ovo-ono? - Heheh, mali, pička ti materina, ne umeš da nazoveš telefonom, a? 'Ajde, nema veze, imam još samo ovog deda-prdonju da spičkam, pa ću tebe na brzaka, mašinicom. Može? - Može, može, super! - Sedaj tu, sine, a ako si gladan ima još malo gibanice što sam danas pravila, ostalo pojele mušter...A TI, DEDA, GLEDAJ PRAVO I NE MRDAJ SE, INAČE ĆU UVO DA TI OTFIKARIM, JEBEM TE U ĆELU ĆELAVU DA TE JEBEM JA!!
Igra bezobraznih čitalaca krimi romana koji, kad pročitaju neki, ladno na prvoj strani ispišu ime ubice. Jedino gore od toga je kad to napišu negde na pola romana... Isti likovi kad se pomene neki novi film odmah izblebeću kako se isti završava što ubija želju za gledanjem.
- Jesi gled'o ovaj novi film sa Nikolasom Kejdžom gde samo njegov sin preživi na kraju?... - ??*###!!(:
Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!! Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.
ili "idiotski dan". Dešava se s vremena na vreme. Nazvan verovatno po nekom Gligoriju iz nepoznatih razloga, možda baš zbog tog Gligorija.
Ustaješ iz kreveta u ponedeljak ujutro, sat si snuzovao deset puta i kasniš. Provizorno odbiješ krmelje, uredno svim ukućanima kažeš dobro jutro.
- Dobro jutro svima. - Dobro jutro, Gligorije.
Ti se ne zoveš Gligorije.
- Koji Gligorije? - Pa ti, Gligorije.
Izlaziš iz kuće vrteći glavom i ideš na posao/u školu/u pičku materinu. Na ulici se ljudi okreću za tobom. Čuješ njihov šapat: "Gligorije... Gligorije..." Kakav Gligorije koji krasnodar? U punom autobusu ti ustaju ljudi da sedneš i bojažljivo te gledaju. "Gligorije!" Deca počinju da plaču. Kontrolor se mršti ali ne sme da ti kaže da izađeš, sam skontaš i izađeš. Usput nailaziš na svoju devojku, koja te gleda zgađeno vrisne: "Gligorije, fuj!" i pobegne. Stižeš na posao odakle te izbacuju.
- Zašto?! - Mi smo ozbiljna firma! Ne treba nam neki Gligorije!
Sediš u parku kao Mita Pantić. Prolaznici te gledaju, neki sažaljivo, neki zabezeknuto. Svi kažu samo jedno: "Gligorije". Prilazi ti neki čikica sa šahovskom tablom pod miškom.
- Jeste li za partiju, Gligorije? Mogu li da Vas zovem "Glišo"? - Ama kakav Gligorije, čoveče? - Pa vi, mladiću. - A po čemu to?! - Pa piše Vam na čelu da ste Gligorije. - MA KAKAV GLIGORIJE? ŠTA TO ZNAČI GLIGORIJE?! - Ne, stvarno Vam piše na čelu. Govnetom.
Rimovano naravoučenije: Piješ vinjak, a gladan - sutradan je Gligovdan.
Školski primer jake alijenacije ljudi. Odsustvo reči, ćutanje koje govori mnogo, bledi pogledi ispunjeni neprijatnošću i iščekivanje samoće. Samoće od koje bežiš, koju mrziš, ali kojoj se uvek iznova i rado vraćaš.
- Naručio sam ti kafu. - Ako si.
...Pogledima šetaju po lokalu, zaustave se na kafi. Kad se slučajno sretnu, sledi osmeh i brzo skretanje pogleda u stranu.
- Imaš nešto da mi kažeš? - Nemam. - Sigurno? - Sigurno.
...Gledanje u pod, plafon, u stranu. Blago svirkanje nepoznate, verovatno izmišljene melodije u sebi.
- Dobra im je ova kafa. Slažeš se? - Da, dobra je.
...Opet pogledi uprti u kafu, lupkanje prstima o sto, opet uz neku nepostojeću ritmiku.
- Znaš šta dobro ide uz kafu? Cigarete. - Da, cigarete.
...Gledanje u cigarete na stolu, opet u kafu, opet u cigarete...
- Oh, već je tri. Moram da idem. - Zar već? - Imam obaveze. - Šteta. Ništa, vidimo se. Ćao. - Ćao.
Jedan odlazi, drugi ostaje, obojica sa istom mišlju - da su pobegli od neprijatnosti. Ostalo je samo da iz nekog ugla izađe Džim i vikne: "Kat!"
Osoba na koju se pred pocetak baronisanja pozivaju oni koji zele da dokazu tvrdnju da je Srbija sranje.
- Kako me nervira ovo renoviranje Gazele, 100 godina im treba. - Moj rodjak iz Nemacke kaze da kod njih mostove rade po tri dana, i jos placaju odstetu svima koji se zaglave u guzvi prilikom prelazenja.
- Najzad, prva plata. Cetiristo evrica, nije nesto, ali mora od necega da se pocne. - Moj rodjak iz Nemacke je za prvu platu dobio dva i po soma plus sluzbena kola... A radi kao baba sera tamo.
- Vidi ovu staru sliku, iz 1938. Moji prababa i pradeda ispred sinagoge na Zelenjaku. - Moj rodjak iz Nemacke kaze da su u to vreme svi koji dodju u sinagogu u Nemackoj dobijali po sto maraka, radi podsticanja medjuverske tolerancije.
