"Подвикнаше (подвикиваше)", "довуцијаше (довлачаше)", "плака", "грме" итд, нису свршени, него учестали (итеративни) глаголи, па је све ово набројано у имперфекту. Дакле, није намера да се каже да су те радње завршене (ако ћемо мак на конац, све радње у прошлости су завршене), него да су биле учестале, да су се понављале. Зато је "грме" имперфекат, а "престаде" аорист (то си, уосталом, и сам солидно разграничио у другом и трећем пасусу).
Нисам хтео ономад да ширим причу на итеративне глаголе, али ево сад.- Т
Фрајкоре, морам те разочарати, имперфект од свршених глагола се може чути, највише у Јужној Србији, али га чујах и у Црној Гори. Користи се за доживљене више пута поновљене свршене радње. Ево неколиких примера из живота:
"Он подвикнаше на дете" - имперфект, више пута поновљена радња. Аорист би био "Он подвикну на дете", и означавао би доживљену радњу, само једном поновљену.
"Она му направеше гибаницу", "Он дођуеше", све ове примере имах прилике чути у Врању, и на десетине других. Тамо је имперфект као "добар дан".
Пример из јужне Црне Горе имперфекта свршена глагола: "Он довуцијаше женске", чух га. Тамо су имперфекти по селах доста чести, али су ретко од свршених глагола.У Врању се врло често могу чути и аористи од несвршених глагола, мада ми није потпуно јасно их значење. Ево неколиких примера које запамтих: "Дете плака, па се успава" или "Грме, грме, па престаде". Аористи несвршених су чести и по Шумадији, мада су често само замена за имперфект: "Он ћута, ћута, па побеже", и слично.
- Ми
Градисмо, саградисмо и допустисмо да нам све ово напишу латиницом. То је због љубави према Латинима. А ми ћемо њих да научимо да пишу ћирилицом ако буду хтели и докле је још знамо.
Аорист је пређашње (дапростите) свршено време, јер из њега закључујемо само да је дотична радња *завршена* у прошлости (ближој или даљој - немамо појма ако уз глагол не стоји неки прилог, "отоич", "иха-хај" и сл.).
Имперфекат је пређашње несвршено време, јер служи за информацију да је нека радња *трајала* у прошлости. Не казује ни кад, ни колико је трајала (и уз њега треба неки прилог или прилошка одредба).
У суштини, имперфекат и аорист су "скоро исто", па их зато често мешамо. А разлика је заправо врло једноставна: од несвршеног глагола може да се добије само пређашње несвршено (имперфекат); од свршеног глагола (који означава завршену радњу) може да се добије само пређашње свршено (аорист).
Градисмо (радња је трајала) - имперфекат.
Саградисмо (радња је завршена) - аорист.- Т
Аорист изворно означава доживљену радњу, без обзира је ли се догодила пре 5 минута или пре 50 година. Рецимо, моја мати коришћаше аорист (и имперфект) за казивање доживљаја из својега детињства. Тако је мање више свуда по унутрашњости Србије.
- Али неће изумрети оно што напишемo.
Хоће и то. Тј. неће изумрети, али ће све написано латиницом бити сврстано у хрватску културну баштину. Данашње глобалне каталогизације (OCLC, WorldCat и шта још све нема) нису општеобавезујуће, али иде се ка томе да једног дана постану и хоп - господо Срби, како ово може да буде ваше? Ово је латиница, само може да буде хрватско.
Јер, у тим каталогизацијама главни критеријум шта је чије није језик (поготово не дијалекти), него писмо. Па хајде и даље да пишемо и објављујемо латиничне текстове, браћа већ трљају руке и стрпљиво чекају дан када ће све то бити проглашено њиховом баштином.
Али, ако ћемо да изумремо, онда ионако нема везе. - Т
А сада мало о значењу аориста, у Београду мало познатом. У нашем језику и народу се користи првенствено за доживљене радње у прошлости. На пример, рекавши "Стево прође путем" говорник саговорника обавештава не само да је Стево прошао путем, него и да је чин видео својим очима. У противном би било "Стево је прошао путем".
- Ми
Али неће изумрети оно што напишемо.
- Ми
Бадвајзер још нису изумрли Срби.

Не знам појма дал је плагијат или како год.
https://vukajlija.com/aorist/509371 Ал ова је предобра и супротног значења од твоје
