
Друштвено уређење у којем содомисти (настране особе) чине највиши слој у друштву, нешто попут племства у феудалном друштвеном уређењу. У содомократији јавна гласила содомисте представљају као дивне и узорне особе, безгрешне, мудре, способне, особе без мане, укратко као душе од људи, за разлику од обичних смртника, оваквих и онаквих, прљавих и злих. Њихова настраност се обичноме грађанству представља као нешто романтично, узвишено, као највиша од свих врлина, узор коме треба тежити. Содомиста у таквом друштву вреди више него ли двадесет хирурга, десет врхунских научника, пет обичних учесника "Реалитија" или две најскупље "старлете". И наравно, сва врата су му отворена, може се појавити на било којој телевизији, у било којој новини, само ако пожели.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Mi sve svoje VIP i ostale nastranosti držimo pred kamerama.