Tvoje malene šake stežu malj, ili sekiru. Stojiš na blatnjavoj, krvavoj podlozi koja se puši od vrele vode koja ju je prelivala do malopre. Oči u oči s tom nakazom od 220 kilograma. Ona razjapljuje čeljusti, vrišti u tebe. Možeš gotovo da osetiš njen dah na svom licu. Očnjake joj obliva krv koja se sliva s njuške u koju je duboko usečena sajla. Odjednom čuješ: -Udari sine, udari je najjače što možeš. Baš tu, po sred čela! -Ne plaši se kumiću, biće lakše iz godine u godinu... -Hajde sinovac, stegni muda. Moraš da postaneš ČOVEK!
Čovek rekoše. Zar se tako postaje čovek? Zabijajući malj u lobanju papkara. Možda je utihnuće vriske i tup zvuk pucanja lobanje inauguracija novog člana ljudske zajednice. Možda je gusta i tamna krv koja lije iz grkljana da bi se skašila u bari pored, lubrikant koji će potpomoći kretanje mladog čoveka kroz okrutni život. U svakom slučaj, povici mog oca, strica i kuma bili su gori od vriske te odurne životinje. Bili su nadmeni, bili su meni neshvatljivi, bili su GORDI.
Bilo kako bilo, zvanično sam "čovek" od svoje desete godine. Sada sam i student, odlazim na glasanje, učestvujem u žučnim raspravama na mnogim slavljima širom sela. Moje mišljenje se uvažava, naročito od strane oca, kuma i strica. Ali opet, pre neki dan su mi pretukli druga, dok sam to posmatrao. Nisam ništa učinio, plašio sam se. Video sam devojku koja je dobila napad epilepsije, baš pored mene, na ulici. Nije bilo nikog u blizini, osim mene. Obišao sam je i nastavio svojim putem. Plašio sam se, ili mi možda nije bilo ni stalo do toga. Baba mi se razbolela, često pita za mene, kad ću doći. Nisam je obišao više od godinu dana, plašio sam se blizine bolesti, očaja i nadolazeće smrti. Umrla je pre neki dan, kažu pitala je za mene neposredno pre toga.
Da, ja sam ČOVEK. U punom sjaju svih pratećih karakteristika. Plašljivac, loš prijatelj, loš unuk. Nadmeni član društva koji misli da je nešto naročito samo zato što je masakrirao svoju kobasicu i kremenadlu kad mu je bilo deset godina. Možda će jednom "čovek" biti nešto više od toga. Ideal vredan dosezanja. Cipela vredna nazuvanja. Do tada, ostajmo gordi i UDRI PO SRED ČELA!
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom. U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..! Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd... Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Sve češće pojava u modernom fudbalu, kada igrač koji izvodi korner stavlja loptu van prostora koji je za to predviđen. Centimetar - dva...kao da to znači nešto. Sitan lopovluk. Nema ništa gore od sitnog lopovluka. Ako kradeš, kradi na veliko, ko čovek. Al da, nisi čovek, ti si gnjida. Nemaš muda da budeš loš pa se kriješ iza malih krađa i sitnih pakosti. To su ljudi koji ne plaćaju kartu u autobusu, ali su najglasniji kad treba prokomentarisati krntiju u kojoj se voze. To su ljudi koji su pravi navijači i vole svoj klub, ali nikad ne plaćaju kartu na utakmici. To su ljudi koji se ubacuju u red, jer oni jedini žure. To je policajac koji prima mito. To je komšija koji ti ukrade 3 cm. dvorišta dok podiže zidinu, a onda ti otruje psa jer laje u tri popodne. Klinci koji kradu biciklove i presreću bakice na ulici. To su ljudi koji na 20. poenu udaraju po rukama ko da si im majku njima ubio. Mangupi koji ti prodaju balvan. Nepismena bagra koja NEDA KOSOVO, i koja ne zna bolji fazon od DžABA STE KREČILI. To je lik koji je faks završio na puškicu, član je stranke i našao je posao odmah posle faksa. Pretvorili su nas u sitne lopove. Jedini način da preživimo je da zakidamo, krademo, lažemo. Da se ponižavamo do krajnjih granica. Nema više fer - pleja, najbitnije je pobediti, pa makar i po cenu sopstvenog dostojanstva.
Biću kratak... Juriti za loptom po celi jebeni dan, ne otići na ručak na vreme jer si se sa ortacima iz kraja zadržao na basketu 200 metara od kuće, pa je k'o po običaju ćale morao da interveniše obavezno uz vaspitnu preko usta. Svaki dan ići u igraonicu sa po 20 dingera u džepu i igrati jebeni playstation 1, kupljen prvi kompjuter tek u 8. razredu osnovne. Pitam se da li je sve to bilo gubljenje vremena i da li smo budale, videvši generaciju 21. veka, veka moderne tehnologije i napretka, a napredovali smo u pičku materinu.
Jebem mater svima koji se bogate na tudjoj nesreći na bilo kakav način, a pogotovu Zukenbergu jer je on taj koji je sve zakuvao. Igrališta su sve praznija, nadje se po koje dete sa isparanom loptom u rukama jer kako kaže roditelji nemaju para da mu priušte tu stvarčicu (čitaj kompjuter), dok ostali klinci dobiju komp čim se rode jebo ih otac i ko ih napravi. Neka dete vežba na računaru od malih nogu trebaće mu za školu. Za školu KURAC moj! Dok ste vi na poslu kako bi zaradili novac za školovanje tog malog imbecila, mala kači polugole slikice na ''Face-u'' sa komentarima ''kučka'', ''lepa sam pa šta'', itd, muka mi je bre više, i posle kad muško jelte navali, onda ''silovanje silovanje'' ma mrš u kurac bre jebem ti dan kad si se rodila.
Da stvar bude još gora, videh prošle godine na netu neki kurac ''ask.fm''. Rek'o daj da vi'm šta je, da je nešto pametno nije sigurno, al' ko će ga zna. Likuša 16 godinica hvali se kako je imala do sada nekoliko puta odnose sa muškarcima i sama sebe naziva droljom, gledam klip i neveru'em, keva mi uliće u sobu, mene bilo blam da i ona to čuje i vidi, pa stopiram klip i listam komentare, manje bi me blam bilo da me je u'vatila na delu kako se družim s' vršnjakom jer je to donekle i normalno, jebiga hormoni rade ne mož' se suzdržiš, dok je ovo boles'. Pitam se da li je to zbog bombardovanja i tog silnog osiromašenog uranijuma, ili sam ja možda lud što ne delim isto mišljenje kao većina današnjih klinaca. I kakva će majka od nje sutra biti kada već sada širokom auditorijumu prepričava svoje seksualne dogodovštine kako su je nekoliko momaka trpala u buljsona, pitam ja vas, i ko će napraviti ručak za muža kada dodje mrtav umoran s' posla, i ko će mu opeglati posteljinu kada već sada misle da je pegla za peglanje veša isto što i pegla za peglanje kose. Ko bre! Ako je ovo ono čime treba da se ponosimo, onda mi ne bi bilo žao da nas rokne nešto iz svemira i da ne ostavi apsolutno ništa za sobom jebem li im seme da im jebem, pa ponovo sve ispočetka.
Koliko puta smo čuli od naših roditelja, baka i deka ''E sinko moj, to u moje vreme nije bilo'', što je najtužnije mi ćemo našoj deci za koju godinu to isto pričati.
Etalon zatucane seljanije i laureat Darvinove nagrade u kategoriji "Kako uništiti sopstvenu DNK".
On čuva DM SAT na kecu daljinskog. Ima istetovirano raspeće na jednom bicepsu, a znak bemvea na drugom. Vozi nemačka kola od dva kila kubika, a na retrovizoru mu vise okačeni ikona i ce-de protiv radara. Iz zvučnika piče Zvezde Granda 3 - Limited edišn. Dok jednom rukom kroz prozor trese dogoreli Bond, drugom vozi držeći naslednika u naručju, neposredno iza volana.
Dete od najviše godinu dana, dokaz uspešnog prskanja u utrobu nesrećnice i/ili glupače po opredeljenju, bali po tabli i bulji u saobraćaj sa rukama na upravljaču. Povremeno, podstaknuto očevom inicijativom, udara po sireni, štrecajući prolaznike, na tatkovu neizmernu radost. Sve je bezbedno, stari je preš'o milijone, sad može da vozi i sa stereo kataraktom. A ima i servo, znaš kakav. Inercija pri kočenju? Ko bre koči: drugi treba da se zaustave kad vide njega i džuniora kako superiorno krstare svojim gradom. A i tog Njutna ima da bije.
Žao ti dođe nedužnog deteta, dovoljan je mali cim da volan postane deo njega ili da se katapultira ka šoferci, dok džovanin tekstuje tiket ortaku.
- Tebra, to već maloga učiš da tera golfa, a? - Nego šta. Još malo kad stasa, idemo zajedno u štetu. Vidi i kajlu sa četri S sam mu nabacio i maju "Kosovo je jetra Srbije", kure tatino... E, mali, šta bi? - Ka-ka... - Ne seri da si se usro! Ae kod majke!
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba? - Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real. - Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli? - Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to. - Čime se vi bavite? - Ja sam vulkanizer i berač malina. - Aha. A u vašem štabu se nalaze još? - Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije. - Vikar? - Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu. - Nogu? - Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine. - Kako će vam on pomagati? - Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu! - Da. Četiri razreda? - Da. I to je previše. - I kako će vam još pomagati? - Pred svaki meč će govoriti našu molitvu. - Koju? - Daj Bože da se skupimo.
Jedna od nezgodnijih i neprijatnijih situacija kroz koje prolazimo u početku veze. Ukoliko upoznajete roditelje svoje devojke, imate osećaj da svaki vaš pogled i pokret govori: "Ja krešem Vašu malu, dobru, finu i nežnu ćerku. I mogu Vam reći da uopšte nije fina i nežna". Ukoliko, pak, upoznajete roditelje svog dečka, sve što uradite odiše rečenicom: "Da, zbog mene Vam sin traži novac za kondome tri puta dnevno. Ta sam".
Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".
Dan pred ispit.
8:00h Okej, sad popijem kafu i krećem. Treba da ponovim 400 strana. To ću opušteno završiti do 7. Taman, odgledam neki film posle, opuštencija.
14:00h O, jebem ti sunce, imam još 300 strana, ali, ajd sad ide lakši deo, to ću brže.
17:00h Još 150 strana. Super! To mi je još 3 sata posla, super. Tra la la.
19:00h - Sine, hoćeš nešto da ti donesem? - PUSTI ME! NE DIRAJ ME! MRŠ MRŠ MRŠ!
20:00h (100 strana do kraja) Proliv.
21:00h (70 strana do kraja) - Sine, evo ti jagode sveže, da se malo okrepiš. - Jao, maaama, baš si divnaaa. Buaaaaaaaaa! Čime sam ja zaslužila da imam tako divnu maaaajku. Šmrc. Šmrc. (mama zbunjena, polako unatraške izlazi iz sobe)
01:00h (5 strana do kraja, oči k'o u sove, mozak u stanju između hipoksije i ekscitacije, soba zadimljena, prazne limenke Guarane po podu, halucinacije učestale) Odoh ja da spavam, ovo ću sutra pred ispit.
Misteriozno dugme na svakom fuš uređaju za igranje video igara za koje niko živ ne zna čemu služi, čak ni Kinezi koji ga meću u te krajnje nekvalitetne komade plastike. Bela drvena bojica među elektronskim uređajima. Video si ga i pritisnuo bezbroj puta. Čisto da vidiš hoće li se šta desiti. Na Terminatoru (Nintendu ako si bio buržujčina i ako ti je ćale bio švercer nafte i Rumunki), nekoj lošoj kopiji Soni keca koji si dobio od famelije za dvanaesti rođendan, kupljenoj u Turskoj kad je tetka išla u nabavku džinsa koji prodaje na buvljaku, dalje na prvom kompu kad si otkrio zarazu zvanu Pro evolušn soker. Nikad se ništa nije desilo, jebo ga kurac. Jedni su verovali da je to dugme koje ti čini automobile i fudbalere na igrici bržim, drugi da kad ga pritisneš određen broj puta u kombinaciji sa drugim tasterima otkrivaš tajne nivoe u igricama, treći da je neophodan za izvođenje seksalitija itd. Prava istina je da kad ga pritisneš aktiviraš GPS pomoću kog iluminati iz NATO-a otkriju gde živiš pa te posle lakše bombarduju, a mogu i da ti uhakuju akaunt na fejzbuku i pobrišu svu pornjavu i seminarske za faks. Pa ti pritiskaj i dalje.
-O'š sivi ili crni džojstik? -Sivi, nije mi niko umro, pu pu. -Na. Šta radiš to? -Pusti me brate, to mi je ritual. Reko mi Ćomi Ništak još dok smo pikali ISS na soniju da ako pritisneš turbo tri puta i strelice redosledom kao kad se krstiš dobiješ sve crveno raspoloženje. -Zajebo te Ćomi, to se namešta u podešavanjima.
Imperativni oblik izražavanja želje za ženskim društvom na festivalu kobaja. Kod ortaka na gajbi, na keju ili na klupi u parku, rečenica koja u pauzi za ispijanje pića prekida diskusiju o tandemu Kovačević-Kaveči iz Sosijedada, prelazeći na temu dostupnih ženki koje bi eventualno svojim prisustvom razbile monotoniju klasične sedeljke.
Predlog koji daje obično najzagoreliji pripadnik družine, ideja sa kojom će se ostale drkadžije složiti jer znaju da je u podsvesti originalno značenje fraze "Nađimo nešto za stisku". Kada se nakon mozganja i vršljanja po imeniku dođe do zaključka da su jedinke sa vaginom na manjku, instant prelazak na gejmerski vid bleje je neminovan. Menadžer trinaestica i potencijalni vunderkindovi, dok lik kome je komp sranje i dalje smara sa Vajnaldumom kao najboljom investicijom iz osmice.
- E, aj zovite neke ribe! - Ja bih, ali koje? Što ti ne zoveš? - Ja sam bio u saobraćajnoj, otkud meni? Mare, sinak, zovi ti. Dajte bre nešto za druženje. - Ma jeste, toliko njih poznajem da ne znam koju ću pre. Ako imate nekog, ja sam za. - Imam ja dve drugarice, al' jedna udata. - A ova druga, se jebe? HAHAHAHA... - Ne džiberiši se, to mi je dobra ortakinja i ima dečka. - Koji ste pajvani, nezanimljivi ste. Ae palim ja kući, valjda su mi uključili net.
