Koji kurac? Ne, stvarno, koji kurac?! Zašto me zoveš? Da se vidimo? Aj sikter.
Savršeno me ne interesuje kako živiš i čime se baviš. Ne želim da pijemo produženi sa mlekom i koka kolu i pričamo ispričane priče. Čuo sam slučajno sa kim si bila posle mene, mada nisam morao, i pravo da ti kažem zabole me. Ne zanima me ni što imaš uslov za četvrtu godinu, ni moj fakultet me nije interesovao, ni kako je u Turskoj. Balije ko Balije.
Da budemo rijunajted ne pada mi napamet. Dobra si pička al ima vas još. Uostalom i ako nemam devojku drkanje je milina a kurve su ok. Ako mi kažeš da si sada shvatila kako sam bio dobar shvatiću kao uvredu, znači da je neko bio više muško od mene pa ti nije odgovarao. Ili više njih. Ili ceo fudbalski klub sa sve upravom.
Stvarno me ne zanima šta imaš da mi kažeš i nemam šta da ti kažem jer smo bivši. Mada...
-Ej, ćaoooo(ovo poslednje "o" razvučeno ko pljuca posle koka kole)... -Ćao, ko je? -Pa jaa sam... -Da sam prepoznao glas ne bih ni pitao. -Ma ja sam, Marija. -Gde si bre, Marija, oči moje. Kaži? -Što pričaš tako sa mnom, šta ima? -A kako da pričam? Ima sve, belotina par ekselans 70 jevreja za tebe, još slušaš progresiv? -Pa, ono, ipak smo bili zajedno... Neću belo, ladno još diluješ... -Ključna reč je bili. Ladno si još glupa. -E, kajem se i što sam te zvala! -I ja se kajem što sam pio Šomijevu radžu pa te muvao onaj dan, opa gargija! -Baš si seljak. A ja htela da se vidimo... -Što, da me opet napiješ, smuvaš pa ostaviš? -Majmune. Kako da te ne ostavim kad si mi deflorisao sestru! -Pa ja sam to zbog nje, to ume da bude bolno... -Na mom rođendanu! -Pa nisi htela u sobu! Imam goste nja nja služim tortu nja nja, jebiga hemija... -Kakva hemija, gde si u nju mogao da se zaljubiš ima 82 kile ujutru pre doručka?! -Ma ne ta hemija, MDMA bre, tek izvalio...imam ako oćeš, 20 evra? -Prekini. Znaš, ni sa kim mi nije bilo kao sa tobom... -Ne loži me glupačo, ružan sam, mršav i znam da mi je mali. -Znam ali ima nešto u tebi... -Ima, holesterol i alkohol. Bar dva promila da jebe rak raka. -Piješ zbog mene hehe? -Pijem jer volim. Oš doći da se jebemo ili šta? -Samo da se depiliram. Istuširaj se za moju ljubav. -Ni za pokojnu baba Stamenu a ona je najbolju pitu pravila. -Seljaku. Tu sam za sat vremena. -Ćao ćao.
Odličan način da nekome kažete da je upravo izgovorio neviđenu glupost. Kod osobe kojoj je ovo upućeno stvoriće takozvani "bedara" osećaj i želju da vrati vreme unazad par minuta.
Izreka može da se preformuliše i za internet populaciju i da se umesto "ćutiš" ubaci "ne napišeš ništa".
-Brate, meni nikako nije jasno zašto se ljudi žale kako su loše živeli devedesetih... -Sine, upravo si propustio odličnu šansu da ništa ne kažeš, bolje da si ćutao.
Psihološki proces koji se dešava u glavi većine žena kada im kasni duže od dva dana, bez obzira na to da li su imale seks bez zaštite, sa zaštitom ili se uopšte nisu jebale.
- Jaooo, trebalo je da dobijem u četvrtak i još uvek ništa! - Ovaj sad četvrtak? Pre dva dana? - Aham! Zamisli! A meni nikad ne kasni! - Dva dana gore-dole, boli te uvo. - Kako gore dole? A šta ako sam trudna? - Od čega bi bila? Jel' se ti to krešeš sa nekim a ne pričaš? - Ni sa kim ali sad nešto razmišljam ... piškila sam tri puta u javnom WC-u, možda je nešto ostalo na dasci. I rukovala sam se sa onim Mićom vodoinstalaterom koji stalno drži ruke u gaćama a ko zna šta sam posle ja radila sa mojim rukama. I kupala sam se u bazenu dva puta, jeb'o me akvabik! - Budalo, od toga ne može da se zatrudni! Nisi ti Devica Marija! - I spavala sam pre četiri meseca sa onim Stefanom. Doduše imao je kondom ali možda je nešto prošlo ... - Alo, pre četiri meseca! - Pa možda sam četiri meseca trudna a tek sad mi izostao ciklus! Hoće to tako, čitala sam! Jebote, onda sam mogla da zatrudnim i pre devet meseci sa Nemanjom! Možda se sutra porodim a ni ne očekujem! Ubiću se!
Bez veznika i bez trunke normalnosti. Bez potrebe za psihijatrom da konstatuje, vidi se i okom i čuje sluhom laika.
- Recept za kokošku je sledeći - uzmeš jednu veliku tepsiju, najveću koju imaš i dooobro je podmažeš uljem. Kokoški na noge staviš one plastike iz kinder jajeta što se u njima nalaze igračke i ubaciš je unutra. Prethodno joj vežeš krila. Onda je krešeš do mile volje. Ne može da pobjegne, a kako pokušava da bježi, kliza se po tepsiji i sama se nabija.
-Brate, ovaj lud. Palimo odavde dok nije k'o ptičiji grip prešao sa životinja na ljude.
Mnogi na dato pitanje odgovaraju čisto rezonski navodeći da je Kosovo prosto region na jugu Srbije, pretežno naseljen Albancima koji zbog svoje mnogobrojnosti, lobiranja i podrške velikih sila zaslužuju da prisvoje taj komad teritorije za sebe. Nije to Kosovo brate moj, Kosovo je nešto drugo...
Kosovo je kad si stao pred devojku koja ti se sviđa i čitavo telo ti se treslo, glas otišao u kurac, pocrveneo si kao bulka ali ipak si joj prišao, i nisi zažalio zbog toga. Kosovo je kad si video da ti tri lika tuku najboljeg drugara i uskočio si iako si znao da iskustva u tuči imaš samo iz sećanja od gledanja Brus Lija. Kosovo je tvoja majka koja je u trećem mesecu trudnoće, kada su joj rekli da je trudnoća superrizična i može ostaviti posledice po nju za ceo život, ipak odlučila da te rodi po cenu svega. Kosovo je pas koji skače na medveda da bude raskomadan, samo da spasi vlasnika koga voli. Kosovo je kada je napolju minus 15, ti imaš ženu i troje dece i još pola džaka brašna, nude ti da pređeš u katolike uz sve beneficije a ti pogledaš svoju čeljad i kažeš NE. Kosovo je bilo na Ceru, na Kolubari, na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.
Bez Kosova u sebi svako od nas je onaj čovek koji kad ga opsuju on prećuti, kad mu izjebu ženu i majku njegove dece on pruži ruku jebaču i baca neke fazone tipa "he he hvala ti što si mi pokazao šta je kurva", dok se u sebi kida i raspada i potiskuje najljudskiji poriv da očuva obraz i isavija kurvara štanglom. Bez Kosova u sebi si ljiga i pičkica. Sa Kosovom si smetnja, a bez njega hvaljen sa svih strana a zapravo ne ceni te niko i ti to u sebi znaš. Kosovo su ona stvar, ona muška koja su nekom čudnom kontraspregom povezana sa čelom da što su veća i teža čelo je uspravnije. Ako ne nosis Kosovo u sebi, zapitaj se šta si.
Na Kosovu se prelama sudbina cele nacije, sudbina svakog pojedinca. Kažu kako ga reintegrisati, biće u parlamentu 20 posto Šiptara? Nema veze ja ne dam svoje. Kažu bombardovaće nas ponovo. Ne dam. Prete. Ne dam. Nude dijalog. Može ali ne dam. Nude pare. Ne dam. Ukinuće nam kredite, staviće sankcije. Ne dam. Optužuju. Ne dam. Ubiće te ej. Ne dam. Ti si lud. Ako dam onda sam već mrtav kao čovek. Ubij pa uzmi, ako možeš.
Kosovo je i tvoj ćale koji napuši kurcem svog šefa jer te je njegov sin dirao a tebe nauči da mu sledeći put sašiješ šamarčinu da te se seti kad ga bude u penziji žigalo to mesto, i posle dobije otkaz i radi na trafici za 25.000. Znaš zašto? Zato što ne da na ono što voli. Ne da bandi da dira svetinju, ma koja cena toga bila. E to je Kosovo. Zato ga i ja ne dam. NE DAM.
Bleda, izmučena osnova za nešto komplikovanije, do čega se obično i ne dođe, jal' zbog intelektualne ograničenosti, jal' zbog izuzeća bilo kakve dalje prilike.
-Vidim...beskrajno plavetnilo oceana u tvojim oćima. -Ma važi Rundek, prosuo si takvu patišpanj foricu da mi je presela nedelja od blama, idem zakrvaviti plavetnilo u oĆima povraćanjem.
*
-Svakako, naš cilj je bolje sutra za sve građane Srbije. -Ala ste ga ispatišpanjili sada jebali ste mu majku.
*Život u okviru, u prokletoj avliji. Zona komfora iz koje se veoma teško izlazi, a i zašto bi? Osećaj moralne, a pomalo i fizičke dekadencije.*
Jutro startuje kako običaji nalažu, kafom... gorkom kafom. Neka gorčina ubije osećaj dobrog jutra, da te spusti na zemlju iste sekunde. Zašto započeti dan kako treba, i uopšte se radovati još jednoj prilici da uradimo nešto na ovome svetu, kada nam osećaj gorčine može ubiti želju za svime odmah. Još ako je cigaretica tu, pun pogodak. Smrad iz usta, tvoj smrad od života je upotpunjen.
Možda nismo svesni, ali ta gorčina koju kafa donosi je i naš život. Krijemo se od sunca. Koristimo stimulanse da ostanemo budni, da preživimo još jedan dan. Osećamo gorčinu. Smrdimo i propadamo.
Život ide dalje, dan se nastavlja. Kafa ostaje, gorčina ostaje. Ne, nije to volja za dokazivanjem... želja da se uradi nešto korisno. To je jednostavno napredak, ili nazadovanje? Hm? Pogled je usmeren, samo napred, u izvršenje zadataka. Novi vidici? Ne. Novo znanje? Ne. Preživimo još jedan dan? Da.
Nova kafa, nova cigareta, stara gorčina. Ista gorčina... od srednje škole, fakulteta, raspada porodice, nemogućnosti formiranja iste. Emocionalne smrti, straha od vezivanja. Gorčina. Uvek ista gorčina. Dan je isti, mesec je isti, godina je ista... sve je isto. Možda se akteri promene ponekad, ali su sve to iste glave, isprane, bez budućnosti, bez prosperiteta, ali sa nekom svojom gorčinom i problemima.
I dan se završava, gorak, usran i smrdljiv. Plovi se u neke druge vode, sa one strane realnog. I dolazi novo jutro, i nova gorka kafa, ali stara gorčina. Bez ikakve volje da se kafa zašećeri a cigara izbaci.
Oduvijek je poznaješ. U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga. Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila. Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno. Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno. Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?! Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi. Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla. Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla. Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije. Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje. Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa. Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Finalna fraza rečenice u kojoj se na dominantan način, prostim jezikom rečeno, popišavaš po teoriji, priči ili pak logici sagovornika, jednog ili više njih. Pitanje koje, ukoliko si dominirao verbalno do njegovog dolaska na red, predstavlja više retoričko pitanje jer si njime postavio neoborivu teoriju, vrednu pažnje i razjapljene vilice oponenta.
- Prvo, ona nije kurva, samo se tako oblači malo slobodnije i smatra da treba izaći iz balkanskih mačo klišea i postulata. Drugo, fina je devojka, pričao sam sa njom. - U redu, imao si svoju reč, sada je moj red. Ako se oblači kao kurva ne znači neminovno da to jeste, ali ako je u osnovnoj dobila nadimak Gaga Blajvila Ga, u srednjoj Gaga Straga a faks nije upisala jer nije mogla da postigne da se viđa sa onim likom što ima troje dece i Mićkom mafijom u isto vreme i da ide na vežbe onda sve ukazuje na to da tvoja priča pada u vodu i tom prilikom lomi obe noge jer je voda ustvari plićak. I šta vas dvojica imate na to da kažete, pitam ja vas?!
Često se sećaš svoje prve simpatije. Umiljato lice, a ispod đačke kecelje, haljinica na falte, bele hulahopke i cipelice na kaiš, ma idi bre! To je ono prvo klinačko snimanje kad ti nije jasno šta ti se tačno dešava, ali primećuješ da ti je pogled često prikovan na to malo žensko čeljade. Tu posle bude još par simpatija kroz osnovnu školu, malo intriga po leksikonima i glasina na velikom odmoru. U tom dođe pubertet, srednja škola i onda BAAAAM! Zaljubiš se kao mladi tetreb u sezoni teranja, a da ne znaš 'de teraš. A osećaj - neopisiv. Ona ide sa tobom u razred, ne možeš da dočekaš da dođeš u školu, pa se lickaš, pa se pickaš, pa trebiš mitisere i ostale bubuljke, pa rokaš pola litra bruta, eventualno denima, pa teraš kevu da ti pere ''pe'stokeca'' dva puta nedeljno da što pre izblede, pa mora prljavo-bele starke i jakna vijetnamka, pa čitaš Prevera i vežbaš recitovanje, pa se uživiš u ljubavne jade mladog Vertera ili oficira Vronskog, pa kao nešto i sam pišeš, pa si sav romantičan i ustreptao, sliniš dok sam u kući gledaš ''Sjaj u travi''... Ne treba naglašavati da si pred ekipom ultra-huligan, uvek spreman da zapodene šorku i nabode najvećeg u suparničkom taboru. Slušaš samo njujorški hard-kor i koristiš sve opijate kojih možeš da se domogneš.
:Matursko veče, poslednji ples, on konačno skuplja hrabrost da je pita za igru, i ona pristaje:
Oboje ćute dok se lagano njišu. On je ispunjen, svet je njegov i ne postoji više ništa i niko osim njih. Ne vidi joj lice jer mu je nos u njenoj kosi, ali kao da je to sad pa bitno, grudi mu pucaju od neopisivog naleta sreće, ljubavi, šta li je? Pokušava da joj nešto kaže na uvo. Šta ''nešto''? Sve bre, od onog 1. septembra pre 4 godine, pa do današnjeg dana, svaki dan u magnovenju i svaku besanu noć, i Prevera i Rakića, i Tolstoja i Hemingveja, i svaki derbi koji je gledao, ali nije video, i svaki ukor roditelja koji je slušao, ali nije registrovao, i zašto mu je slab prosek i ne može da upiše fakultet, i kako je slušao Parni Valjak iako babi nije isteklo ni 40 dana, i svašta bi joj još rekao, i o stvarima koje ga interesuju, i o onima koje prezire... A poslednji ples traje li, traje, svečana sala se okreće oko njih i cela Zemlja i sam Svemir, dok se njemu čini da stoje nepomični, daleko od svega. E-mol označava kraj pesme i on konačno odmiče lice, a da nije procedio ni reč, hvata njen nesigurni pogled pun nečega, ali on ne zna čega. Ona polako hoda unazad, njega već zovu drugari da ukrste ruke i ispiju špricer na eks, ona ga još uvek gleda, a on stoji nepomičan na mestu koje je do maločas bilo centar Univerzuma. Krenuli su taktovi neke vesele pesmice, svi su poskakali i podigli ruke, nije je više mogao videti i momenat je iščezao u nepovrat. Od te večeri ju je veoma retko viđao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . :20 godina mature, uzavrela atmosfera, potoci alkohola: Ona (vidno pijana): Pa gde si ti šmokljane, toliko dugo? Nisam te videla godinama, na 10 godina mature nisi ni dolazio? Ništa se nisi promenio, isti onaj mladi pavijan, doduše sada već malo osedeo hahaha. Sedi bre ovde... On: Eeeej, vidi nju. Super izgledaš, kao da se nisi 3 puta porađala! Pa pričaj, kako život? Ona: Pa moglo je biti i bolje. Preudala sam se pre par godina, mada i ovaj skot dosta pije, maltretira decu i mene, tražim način da ga ostavim, ukratko. Ti, govori? On: Živim u Kanadi, radim u fabrici konzervi, vozim Harlija i pomalo sviram bas na našim zabavama tamo. Imao sam problema sa drogom i alkoholom, ali sad sam dobro. Nisam se ženio, dece nemam. Eto... Ona (posle duže pauze): Koja si ti pička od čoveka! Imao si nas na keca sve one godine, a nisi imao petlju da realizuješ jebeni penal! Zbog tebe fakultet nisam završila, mnogo sam se brinula kad te je droga uzela pod svoje, onda si otišao preko, a ja se udala za prvog koji je naišao, jer je u kući više bilo nepodnošljivo... A sećam se, kad sam te ugledala onog 1. septembra kad smo krenuli u srednju, eeej noge mi se odsekle... :pričala je do dugo u noć, staloženo i po redu:
On više ništa nije rekao, samo je sebi nasuo prvu čašicu alkohola posle 8 dugih godina apstinencije. Osetio je da su opet centar Univerzuma. Samo se on ovoga puta okretao u suprotnom smeru.
