Rodjen i odrastao u gradu, gde planira da provede ostatak svog žitija. Totalno nevičan baratanju poljoprivrednim alatkama. Nemač pojma kada se radi o opstanku izvan urbane sredine pod čijim je staklenim zvonom stasao u vavilonskog čoveka budućnosti.
- Ščuo da predvidjaju žešću solarnu oluju u sledećih 20 godina? Kad se to desi - ode brate struja, internet, sve što ima mikročip u sebi, biće pobesneli Maks scenario. Treba da napravimo štek brašna, ulja, vode, neke useve da organizujemo, pečurke, staklenike, par grla stoke, nešto perutnine, dvocevku i slamnati šešir…
- Si normalan, bolje da se kobejnujem u tom slučaju, realno. Ja zemlju jedino u saksiji video, šveca mi za rodjendan jednom poklonila kaktus… i jadničak uvenuo za 10 meseci koliko sam ga znalački i predano pazio.
Reč iz Jaganskog jezika, zvanično ušla u Ginisa kao reč sa najdužim značenjem na svetu. Otprilike znači čežnjiv pogled izmedju dvoje mladih, ali onaj koji nikada ne predje u nešto više od toga.
Pokazatelj koliko je današnje doba ,,ćuti i radi, ne pita te niko ništa". Ustaljeni obrasci, koje niko ne dovodi u pitanje. Tako je obrazac da se igračke prave od pliŝa, čak i kad je lik koga prave bukvalno sundjer. Jeftinije ga je napraviti od sundjera. Većina sundjera u prodaji je već kockasta. Može da bude igračka za kupanje, može da se grize, baca, bukvalno sve. Ali niko ga ne pravi od sundjera. Ne, već od pliša i onda docrtavaju rupe.
Ljudi puni kompleksa pozdravljaju svakojake budale ne bi li se culo da oni dolaze iz tudjine i da su puni para. Placem kada to citam, plasim se sta ce biti sa mnom, zivim u Nirnbergu. A dok su ziveli u Batajnici nisu nikog pozdravljali.
YouTube -Odlicna pesma, dobro si odradio cover. Pozdrav iz Litvanije!!!! -Uradi recenziju novog Ajfona 15, razmisljam da ga kupim posto Imam novca, puno pozdrava iz Minhena! -Slusa li neko u 2016?? Puno pozdrava iz Las Vegasa.
Picansko potkresivanje šmekerskih mustaća i trimovanje frizure na 'Talijanku. Radnja koja se obavlja na svaku evtu il' dve, isključivo kod brice britvom ili makazama, nikad mašinicom. U brijačnicu se ulazi sa novinama pod miškom, laganini, što svemu daje neku old-skul jebačku notu sentimentalnosti.
Uzdizanje čoveka u epu o Gilgamešu je opisano scenom gde Moldavka neukom divljaku imena Enkidu uz komad hleba tutka hladno vopi. Nije to zabadava tako napisano. Još od mitske planine Olimp, najveće birtije i jebarnika antičkog sveta, gde se Zevs sa ekipom bogovski unezverivao kraj vesele mašine za destilaciju nektara, preko hrišćanskih apostola koji su se bogougodno malo-malo pričešćivali rujnim vinom, modernih literarnih divova Džojsa i Hemingveja koji su voleli i popit', a i zagalamit', pa do veličina moderne poezije dvadesetprvog veka – gospode Žareta i Gocija. Kroz milenijume, tendencija ka dobroj kapljici i prkosnom hedonizmu se prepliće kroz životne priče velikana svog vremena...
Kad obrneš krug i skapiraš neke stvari, prateći neko nepisano pravilo, izmigolji se neki poriv koji pojačava želju za cugom i celivanjem ženske čeljadi, kvalitet u oba slučaja nije prioritet. Nije to autodestruktivna rabota nikad bila, i pored toga što su horde reumatičnih baba i bezmudih sivih ziceraša vazda tvrdile – to je samo inat, seljačka šamarčina po faci, ionako apsurdnog, života. Poslednji slobodan potez koji možeš da uradiš da bi skončao život dostojanstveno. Posle par čaša žestine dok zakopščavaš dugmad košulje i ljubazno se zahvaljuješ nepoznatoj devojci, lepog lica obasjanog crvenom lampom, shvataš – u sobi dva sa dva te radnom javne kuće, u random čaršiji gde su te bačene kockice života odvele, krije se maltene sva istina koju bi trebalo da ikad da spoznaš o životu. Madam sa ulaza, koja te odmerila od glave do pete kad si smušen dolazio da obaviš pos'o, zna verovatno više od životu od bilo kod živog, akademski uokvirenog mislioca.
Jebaji ga, na kraju i početku, svi se mi rodimo upišani i usrani, progmižemo crnicom sve vreme bojeći se neminovnosti koju niko nije izbegao: smrti. Jednom i nezbežno dođe, mandrknemo. Neretko upišani i usrani. Posmatrano sa neba, između groba doktora nauka i turskog kamiondžije nema neke razlike: mrlja jedan, mrlja drugi. Jedinu razliku čini samo jedna istina: da li si živeo i umro kao uplašeni glodar, ili si se nasmejao smrti u lice. Probuditi se mamuran u krevetu nepoznate punačke sredovečne konobarice – neuporedivo dostojanstvenija opcija nego štekati kintu sebi za spomenika na kome će pisati “Dr.dipl.ing. Isidor Hadži-Komazec”... Biti prevaren pićem i nije tako loše.
Odgovor na pomodno retardirano pitanje poslodavca koji je vaš posao iz snova.
- Drago mi je, gospodine. Znate, ja Vam ne vjerujem puno u životopise. Recite mi, za početak, kako izgleda Vaš posao iz snova? - U svojim snovima ne radim, šupičkumaterinu.
Čokoladna stjuardesa, san svakog omladinca, nežna ko Nikol Kidman i zajebana ko Džo Peši, svetski putnik sa velikim sisama, svojim šarmom i dovitljivošću izaziva lučenje bala i kod najbrutalnijih i regrutuje ih u svoj klub obožavaoca, dok stojiš pored nje pička je zadnja stavka o kojoj razmišljaš, nju jednostavno želiš da istražuješ, da slušaš kako priča, svaki njen plan zvuči lako i ostvarljivo. Kul da kulja ne može biti.
