Prijava
   

Niče

Rađanje u filozofskom smislu.

   

Ljudi koji dvaput okrenu ključ na bravi dok je zaključavaju

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš.
-E, sine, što je sigurno - sigurno je...

   

Mećeš za prvi maj?

Je l' ideš sa devojkom na uranak?

   

Komesar za proširenje

Uloga u kojoj se nalazi lik prilikom intimnog odnosa sa nevinom devojkom.

   

Ostatak "Riblje čorbe"

Cvi oni koji na bini stoje iza Borisava Đorđevića, poznatijeg širim narodnim masama kao veliki, nedostižni, ultrasrbin, Bora Čorba. Za većinu onih koji se izjašnjavaju kao obožavaoci "Riblje čorbe" potpuno nepoznati, misteriozni i, na kraju krajeva, nebitni ljudi, jer svako može da lupa u gitaru ali da peva kao Bora - nikad. Muzičari koji su dali nemerljiv doprinos muzici benda, gotovo jednak kao i pomenuti frontmen, a koji za to nisu dobili nikakav kredit. Takođe, muzičari koji su svoj talenat i umeće stavili u službu čoveka koji je njihov hard rok bend godinama poseljačivao i na kraju ga pretvorio u oblik koji ima danas, kada je prosto sramota izgovoriti da "Riblja čorba" i hard rok imaju nešto zajedničko. Najzad, muzičari koji su svesni da je njihovo vreme odavno prošlo i da više nemaju energije da nešto promene. Uostalom, i jedini razlog zašto i dalje stoje iza Bore Čorbe.

Miroslav Miša Aleksić - Basista, osnivač benda. Rođen i odrastao u centru Beograda, imao pristup stranim rokenrol pločama kada Jugoslavija nije znala šta je gramofon. Sedamdesetih proveo neko vreme u Americi, prisustvovao koncertu "Led Cepelina". Po povratku u zemlju, obogaćen iskustvima, osnovao hard rok bend "Es-o-es" (koji će, nakon što im se Đorđević pridruži, promeniti ime u, šta drugo, "Riblja čorba").

Miroslav Vicko Milatović - Bubnjar, jedan od osnivača, pored Aleksića. Jako mlad, vođen zvukom "Blek sabata", započeo karijeru u hevi metal bendu "Born" a nakon raspada se priključio Aleksiću. Jedini koji je pokušavao donekle da ispolji svoj talenat projektima sa strane, ali su svi prošli nezapaženo, u senci matičnog benda.

Vidoja Džindžer Božinović - Gitarista, bendu se priključio nakon što je Bajaga, svestan da će celog života ćutati i svirati akorde onako kako mu Bora naredi, napustio bend. Rođeni brat velikog Zorana Božinovića iz progresivne "Pop mašine". Svirao u hard rok super grupi, "Rok mašina" i "Dah"-u. Čovek koji verovatno ni danas ne veruje šta svira i šta ga je snašlo.

Nikola Zorić - Klavijaturista, jedini u bendu muzički obrazovan, nije ni bio rođen kada je bend osnovan. Čovek koji se, nakon poslednjeg velikog koncerta "Riblje čorbe" u Areni 2013, još uvek pita šta radi sa svojim životom. Njega i njegov solo bend, sa kojim je nastupao kao predgrupa, publika je izviždala i negodovanjem oterala sa bine, jer ga niko nije prepoznao.

Da, ovo su ljudi koji sviraju "pao sam u sevdah ko šljiva u govno", "praziluk mi iz dupeta viri", "zašto uvek kurcu sviram" i još sijaset drugih "hard rok" pesama i koji bi, da su mogli da vide šta će danas nastati od njih, izvršili harakiri još '85.

   

Paž

Neka frizura, jebem li ga.

- Odoh da se ošišam na paž.
- Boli me kurac.

   

Ona džukela

Tako se zvala keruša Mila pre nego što su joj odsekli noge.

   

Maturska košulja

Tiha tuga svakog muškarca. Koliko god uvlačio stomak i držao dijetu više nikad neće stati u nju. Uspomena koja budi emocije i najvećih alfa mužjaka.

- Čija ti je ćale ovo šulja?
- Vidiš sine to je moja maturska, eee to su bila vremena...
- Uuu, retro. Nego, nešto se skupila, jel to od pranja?
- Ma nije sine, nego... More mrš bre, jebem li ti oca, mene si naš’o...

   

Boj na Kosovu, holivudska priča

Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope .
Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala.
Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca.
I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.

   

Palindrom

Put tvog ćaleta od kuće do škole, dužine oko 20 kilometara, duž kojeg se u oba pravca navodno ide uzbrdo.

   

Ljubav i seks

Dihotomija apsurda. Isto ili različito, uslovljeno ili nezavisno, uzrok posledice ili posledica uzroka, klackalica neodlučnosti, poigravanje moždane hemije, Gordijev čvor seksualnosti ...

- Brate dal` je voliš?
- Što da je volim kad ne da pičke.
- A što pa da je voliš kad ti da pičke?
- Realno.

   

Raspeće

Overdoz ekserima.

Ša je bilo Mikiju, čujem zaglavio u šok sobi?
Ma razapeo se jadničak, progutao 15 eksera za veče.

   

Tamna strana jelke

Neokićena, strana okrenuta prema zidu. Simbol naše fasaderske sreće i licimurske euforije, koja se skriva iza šljaštećih ukrasa i kineskih lampica.

   

Izvini, imaš li vlažnu pičku?

Sofisticirani način da saznaš da li je devojka spremna za seks.

Dobro, ne baš sofisticiran.

   

Sačekuša

Jedan od manira rakije koju si tek ispekao. Konzumiraš je 'nako mlađanu, toplu, čednu.
A onda te ona baci u dimenziju Iks da sa Krangom i Šrederom rešavaš problem Krangovog tela, onda kada se najmanje nadaš.

Zoki - Euvo, jouš saumo ovu i zovi nekog dupakuje flaše one, flaše, znaš tamo u zadnje sedište razumeš.
Mile - Ideeeeem jaaaa Lajkovačkom prugom jebote nema vozaaaaa!!!
Pera - Koji ste alkosi. Ne znam kako ste se tako napili, ajd ja ću da odnesem rakiju u kola.
(minut i dve sekunde kasnije)
Krang - Pero, gde je mojeeeee teeeeelo!!???!!!
Šreder - Pero! Spusti mutagen! Spusti ga polako!!!! NE MUĆKAJ!

   

zemun

Stari naziv za munze.

Kakav "Zemun" brate, ne rise!

   

Vašington post

Vremenski period , kada SAD ne bombarduje nijednu državu.

   

Hercegovina

Regija bogata kamenom, kamenom i kamenjem.

   

Priručnik za rejvove

Rejv žurke. Odlično mesto za posetiti, ukoliko si u nekom bedaku, pa želiš samo negde da se izgubiš i da te boli kurac za sve. Niko te ne posmatra, nikoga ne posmatraš, svima lepo i to je to. Rejvovi su na lošem glasu zbog velikog broja ćomana, koji iste posećuju redovno. Ali, to su uglavnom predrasude. I oni su ljudi, isto kao i svi vi koji ovo čitate. Doduše, nisu baš pri zdravoj svesti, ali dobro.. Nije smak sveta.

Rejvovi takođe važe za najbolje mesto za provod, ali ukoliko ste novajlija na nekom ovakvom događaju, bilo bi dobro da znate par stvarčica pre nego što se zaputite u neku šumu, da se izgudrate i iskačete.

1. Nemoj nikada ići na početak rejv žurke. Početak rejva je dosadan kao deda Milivoje, kad krene o njegovom vremenu i krpenom loptom. Ide neka ambijentalna muzika, koja ti ne da ni da igraš, a ni da sedneš i da se opustiš. Par ljudi u prostoriji, dvoje stalo pored zvučnika da još malo sjebu svoj sluh, a ovi ostali se nervozno šetkaju po objektu, čekajući dilera. Ukoliko si ipak došao na sam početak žurke, zbog gore navedenih okolnosti poželećeš da si otišao da slušaš Dada Polumentu u lokalnoj birtiji nadomak Balosave u opštini tri lepe pičke materine.

2. Ako si poslušao savet pod 1. (vidi gore), dobro si uradio. Stižeš oko pola 1, malo posle ponoći, taman da ugrabiš najbolje mesto za đuskanje, i sa ekipom napraviš živi zid da vam ne upadnu neki nebitni likovi sa strane. Ako si strejter skokneš po pivo ili sokić, ako si ćoman skokneš na brzaka do vecea da sipaš vodu u flašu, jer si svu kintu za to veče spiskao na jebeni ds i vutru da se posle spustiš.

3. Prostorija se napunila, ima mladih bičarki koje ti u mraku, onako izdrogiranom, izgledaju kao misice poreklom sa Venecuele, koje su došle samo da bi vrckale ispred tebe, dok ti ne skupiš mudašca da joj staviš ruku oko struka. E, nemoj joj stavljati ruku oko struka. Štaviše, bolje je nabodi u glavu. Zašto? Zato što je i ona izgudrana isto kao i ti, ako ne i više, i sigurno je tu sa dečkom, koji je uvek neki lerdi sa povećom ekipom. Mojne da ga nabadaš, nadrogiran si i čini ti se da si nepobediv i najjači, ali veruj mi - NISI. Znači, bez nabadanja. Došao si da se provedeš i najbolje bi bilo da tako i ostane. A, i kad bi ti dala pičke, resica bi bila neposlušna od silnih opijata unetih tokom večeri. Znači u svakom slučaju nećeš jebati.

4. Odeća. E sad.. Većina ljudi koja čuje reč rejv, odma' nadovezuje drečave boje, i fluo lajt, zbog kojeg su te boje još drečavije. Ćomani imaju tripove pod uticajem jake supstance koju su uneli u sebe i paranoja prevazilazi sve granice u tim trenucima. E, znači, NEMOJ nositi drečave boje. Em što ćeš biti mamac za pandure tako ćomanski obučen, em što postoji velika šansa da ćeš istripovati od sebe da si bojanka za decu predškolskog uzrasta. Obuci se u crno, kao i sav normalan svet i budi smatran sektašem. To je to!

5. Ako ti neko ponudi da popiješ piće iz njegove/njene limenke, a ti si strejt, obavezno odbij.
Ako se gudraš, neće da škodi. Ko zna šta si sve uneo u sebe tokom večeri, tako da još neka bakterija nije na odmet. Ko zna, možda se desi neka simbioza, pa postaneš supermen ili neki drugi heroj vrste super.

6. Najbitnija stavka. Tiče se stranaca. Ukoliko primetiš neke strance, nebitno da li su iz Gruzije ili iz jebene Fukušime, obavezno im uvaljaj neko sranje. Nebitno šta. Otcepi flop sa pakle cigara, kupi limunadu, prospi je preko njega i zavaljaj im to kao LSD.
Sastruži malo kreča (ili čega već) sa zida, upakuj u foliju i prodaj im to kao spid. Uzmi bilo šta, i smisli nešto. Neće te provaliti, a, i ako te provale, mogu da ti ga puše, jer nemaju pojma ni u kojoj su zemlji a kamoli da li šmrču drogu ili zgradu. Naravno, to što prodaš naplaćuješ tri puta više nego što je cena robe na ulici i opet, neće te provaliti, jer nemaju pojma koje su cene, a neće ni proveravati. Tu su da se nadrogiraju i ništa drugo. Pa, eto im malo zidina kad su već voljni.

Ili, ako te mrzi da radiš bilo šta od ovog gore, uzmi litar žežovače, otresi pola flaše na eks i upadni u klub da havarišeš na sve strane.

   

Torta zgrade

Zgrade visine do 5 spratova, bez lifta, bez mesta za parking, skučenih stanova i izrazito šarekolikih boja, koje zbog kvaliteta izgradnje brzo dobiju sivu notu, ispucale zidove i nervozne stanare. Bolest današnjih gradova, rudnik zlata privatnih građevinskih preduzeća.

Čuješ kad komšija kenja, al neka, čuće i on tebe kad se ti budeš napinjao. Mada dobro dođe onaj prozor kraj koga se komšinica presvlači, na samo par metara od tvog, odmah tu preko puta ulice.
Često ti se misli upute i često te povuče nostalgija pa maštaš i prisećaš se onih divnih trenutaka provedenih u kvartu.

?
+557
26
definicija