Izuzetno poštovan autor medju pripadnicima Nacionalnog Stroja, Obraza i članovima sajtova Rasonalisti i Stormfront Srbija. Školski primer do čega sve moze dovesti idealistička zanesenost izmišljenom veličinom sopstvenog naroda. Deretić već pet godina drzi prilično posećena predavanja u Novom Sadu i na njima se često mogu videti mladi srpski neonacisti i klerofašisti. Čini se da im je ovaj Deretić glavni ideolog. Evo samo nekih njegovih ideja o "pravoj" srpskoj istoriji, istoriji Srba koja nije "doživela kasapljenje od strane komunista i katoličkih kaluđera":
- Prva srpska država nastala je 2015. godine pre nove ere, zahvatala je pola Evrope, kao i zapadnu Aziju i severnu Afriku.Car te imperije zvao se Nino Belov i pominje se u Bibliji kao Nebrod. Po njemu je reka Nil dobila ime. Posle jednog vojnog pohoda Nino je ostavio ženu da dovrši zidanje Vavilona a on se vratio u Srbiju da proslavi pobedu.
- Posle toga, u 14 veku p.n.e. je usledio Trojanski rat, rat u kom su se borili Ahil, Hektor, Ajaks i ostali veliki srpski junaci antičkog perioda.Te događaje je verno opisao slepi pesnik Momir, čije je ime Helenima bilo toliko teško za izgovor da su ga prekrstili u Homer
- Aleksandar Makedonski (356 p.n.e. – 323 p.n.e.) je takođe bio Srbin (iz dinastije Karanovića). Kada je stigao do Indije on je doneo Indijcima staro srpsko pismo koje su ovi posle nazvali sanskrit (originalno srb skript). Reka Ind se prvobitno zvala reka Sind. Ovaj naziv potiče od srpskog izraza "sinje more".
- Isus Hrist je prvih 30 godina svog života proveo medju Srbima u istočnoj Hercegovini (Deretićev rodni kraj). Tamo je izučavao staru srpsku mitologiju i iz nje postepeno razvio Hrisćanstvo. Posle se vratio u Judeju i propovedao apostolima koji su svi bili Srbi. Dokaz? Pa zvali su se Marko,Luka, Jovan, Petar, Andrija, Jakov... očigledno sve lepa srpska imena.
Ma koliko to neverovatno zvučalo, ja ništa od ovoga nisam ni izmislio ni preuveličao. (E da, ono Prof. Dr. ispred imena stoji jer je Jovan I. Deretić profesor i doktor mašinstva a ne istorije kako bi neko mogao logično pomisliti)
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315)) Gospodar Boleslav ulazi na kapiju. Boleslav: Di ga je Milutin? Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir. Boleslav ulazi u svečanu salu. Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče. Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more. Milutin: Onda raznesi stenu. Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem? Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a? Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao... Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA! Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo. Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno? Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo. Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa. Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a? Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa. Ulazi čelnik Joakim. Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili. Milutin: I ko vodi? Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme. Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe. Joakim: Recite, kralju. Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe. Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru? Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš. Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana... Milutin: Dva dana. Joakim: Ali... Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama. Joakim: Razumem, gospodaru. Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put. Joakim: A kako je on prošao, gospodaru? Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu? Joakim: Da Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu. Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker. Joakim odlazi. Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio? Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju? Milutin: Svadba!? Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu. Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan. Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu. Milutin: A jel bar neka pička? Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima. Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
Kamen u ljudskoj formi. Čovek koji na samu pomisao kvalitativne promene doživljava epileptični napad. Za njega je Obama - inkarnirani đavo, hamburger - kapitalističko otrovno govance, kondom - ono što žulja, kompjuter - sprava da ti sjebe oči, vakcina - kancerogeno sranje, Evropa - sunovrat sistema vrednosti, škola - opijum za masu, rad - uzaludno trošenje vremena, biometrijske legitimacije - žig zveri 666, bezvizni režim - besmislica usled nedostatka para, pare - sreća, sreća - kafana, kafana - poluodevena pevaljka, pevaljka - Ceca, Ceca - prototip srpske keve i žene, žena - biće koje širi noge kuva i trlja leđa, homoseksualac - ono što treba obesiti, krst - ono za šta treba proliti malo tuđe krvi, Patrijarh - pastir, religija - Svetosavlje, Isus - opozvan modernizmom, modernizam - liberalizam, liberalizam - sunovrat sistema vrednostiu, sunovrati sistema vrednosti - Evropa, heroj - R. Mladić, Ahil - Bred Pit, Bred Pit - američki pederčić, Rok i Rol - buka, Stoja - ljubav i bol, Voislav Šešelj - vrstan književnik, Meša Selimović - stoka muslimanska, orgazam - Koštuničin govor, itd.
Antipod šatrovačkom, njegov ubogi brat blizanac. Dok je šatrovački jezik ulice, šotrovački dominira u plačipičkastim krugovima Šotrinih novijih serija baziranih na romanima Mir Jam. Za one koji imaju želju da se bolje upoznaju sa čarima šotrovačkog nema boljih mentora od Ivana Bosiljčića i Slobode Mićalović.
[Sloboda: Zašto me gledate tako? Ivan: Jao, Anđelka... Ja Vas kada sam sreo u Malinskoj Vi ste se meni silno dopali, svuda sam Vas tražio, nisam mogao da Vas nađem! Postao sam sujeveran, ja verujem da Vaša fotografija ima moć! Sloboda: Dajte molim Vas! Vi mene čak ni ne poznajete. Ivan: Ja Vas ne poznajem, ali ja Vas v... Ja Vas volim! (Slobodin pogled pun razumevanja) Ivan: Jeste li Vi ikad mislili na mene? Sloboda: Dajte molim Vas! Izlišno bi bilo pričati o tome.|http://www.youtube.com/watch?v=9kGWDedzJms]
(ovaj razgovor, neznatno modifikovan, periodično se ponavlja na svakih dvadeset pet minuta)
