Prijava
   

Vrsni poznavaoci sedme umetnosti

Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.

Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.

- Recimo, meni je mnogo bolja verzija Solarisa od Tarkovskog, nego od Soderberga. Ima mnogo više dubine i misaonosti.

- Slažem se. Mislim i da je više nalik Lemovoj knjizi. Ali, ta simbolika Tarkovskog je genijalna! Ono kad pada kiša u zatvorenom prostoru! Jasan znak da je iluzija.

- Tako je! I detalji. Npr, ona slika što se pojavljuje u tri kadra, "Lovci na snegu" jasno ukazuje na otuđenost i hladnoću svemira...

Neko ko se slučajno našao u društvu: A je l' gledao neko Foresta Gampa? Super film! On je kao retard, al' mu sve ide od ruk (prekinut mrkim pogledom od strane ostalih)

   

Smisao humora u Žikinoj dinastiji

Vrhunac dosetljivosti i kreativnosti. Neizostavni kamen temeljac moderne vizije smeha i beskompromisni antipod primitivizma. Prefinjeni humor u kome istinski uživaju samo odabrani. One koji nisu dovoljno vispreni za dostizanje ove duhovne ekstaze obaveštavam da je svaka rečenica šala iz same srži sitkom filozofije i da, shodno tome, posle svake sledi petominutna pauza za smeh.

Žika: A, prijatelju Milane, vide li ti da je žena prošla ulicom?
Prijatelj Milan: Beži, Žiko, ja sam čovek oženjen! (Hahahahaha!!!!)
Žika: Grok, grok, neandertalna prostačka alluzija na seks! (Hahahahaha!!!!)
Prijatelj Milan: A ne mož', Žiko, dok je mlada! (Hahahahaha!!!!)
Žika: Grok, šmrk, mlad u duši, nepravilan izraz na francuskom.
Baba Ristana iz Srećnih ljudi, hvatajući se za glavu: Jooooj, Žiko, crni Žiko! Pa šta uradi? Priča koja ilustruje jaz generacija i prikazuje Žiku kao modernog.
Prijatelj Milan: Šta priča ona? Je l' to istina?
Žika: Nemate ništa da brinete, ja ću da namestim da snima(ubacuje pogrešnu kasetu u video i kreće pornić. Utom ulazi Ljubiša Samardžić, policajac kog niko nije ni zvao, niti ima logike da bude tu).
Žika: Izvol'te. Kako mogu da vam pomognem?
Ljubiša: Jesu ovo vaša deca(dovodi Žikinu decu)?
Žika: Moja, vala, nisu! (Hahahahaha!!!!)
Ljubiša: E, nisu, brale, ni moja! Idete sad svi na saslušanje(wtf)!
(Sve ih pohapsi, a baba otrči niz ulicu, jaučući naglas i držeći se za glavu)

(Hahahahaha!!!!)

   

Marš u pičku materinu!

Najstarija srpska brendirana psovka! Prvi put se pominje već u XIV veku! Dokaz o tome postoji možda samo u vatikanskim arhivima, zabeležen iz ustiju Cara Dušana Silnog, oko 1354 godine, prilikom posete papinih legata.

"Rex Dušan Silni papa legatum in vulva materna misit!"
"Car Dušan Silni je papine legate poslao u pičku materinu!"

   

basket

Basket - not to be confused with košarka - je sport koji se igra na jednom košu čija visina zavisi od napaljenosti lokanlih šatro-crnaca koji se bese za isti, a pravila su jednaka pravilima najjačeg na terenu u tom trenutku. Za dobar basket su uvek potrebni jedan 'munja' (plej) i jedan 'šilja' (centar koji ne zna da hoda jer da zna sa tom visinom bi već igrao za neki klub i ne bi blejao na basketu ispred zgrade). Basket, za razliku od košarke, obično dobije onaj ko se bolje raspravlja i/ili napušava! Basket je inče multidisciplinaran sport koji pod određenim uslovima može da pređe u ultimate fight, street fight, WWF, kevatanje ili pravnu diskusiju (brate po novim pravilima to je dupla ...)

Koš faul
Ne važi koš, faulirao sam te pre šuta
Ma daj ne seri
Kome bre ti ne seri mamu ti ...
#"#$@$%&/%!"(/$&/&!!!

   

Vojislav Šešelj

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

   

Postanite deo našeg tima!

"Dozvolite nam da vam veštim korporativnim jezikom nabijemo smrdljiv ukiseljen kurac toliko duboko u usta da se nećete izlečiti od gastritisa do kraja života!"

Motivaciona idiotarija novog doba koja, van gore navedenog iskrenog prevoda, znači "potrebni radnici" i ništa više. Koriste je firme željne jahanja mahom mladih mozgova, zatupljenih sintagmom "volontiraj, do jaja je, upoznaćeš mnogo kul ljudi uz nezaboravan provod".

Najkorisniji proizvod kapitalizma za šišanje ovaca još od nazivanja čistačica "menadžerima za patos" (floor manager) da bi se i pored plate od 50-80 evra osećale bitnim za opstanak firme.

-Ćale, vidi šta sam smislio za kafanu, postavio sam jutros na grupi, čitaj!

"KAFANA "RILE I LUDA MEČKA" JE ZRELA ZA POJAČANJE! TRAŽE SE MLADE I ATRAKTIVNE RADNE SNAGE NA POZICIJAMA KELNERICA, ŠANKER, VOKALNA SOLISTKINJA I KORG OPERATER, PORUKE ZAINTERESOVANIH UZ FOTOGRAFIJU CELE FIGURE SAMO NA INBOKS, POSTANITE DEO NAŠEG TIMA!!!"

-Sine, niko neće tamo da radi. Pacovi su veliki kao mačke, klozeti su izlomljeni, zidovi premazani govnima i ko zna čime još, a strikova domaća rakija od ambijenta pravi Ragnarok sat i po od otvaranja.
-Jesi lud ćale bre, pa pogledaj koliko mi je poruka stiglo!
-Jebote bog. Daj ovu sisatu dovedi kol'ko popodne!

   

Jašar Ahmedovski

Dežurni kardiolog u noćnoj smeni koji se razume i u elektriku.

Jer kad sveća dogori
i kad srce zaboli
samo ja ti mogu pomoći
oko ponoći

   

Pevušim

Pokušaj izvlačenja kada te uhvate dok pričaš sam sa sobom. Ako nisu čuli šta pričaš, imaš šansu da ispadneš koliko-toliko normalan.

- Jogurt... Jogurt je... Ma sve najbolje o jogurtu, stvarno.
- S kim pričaš ti, bre?
- Ni sa kim, pevušim samo.
- Čula sam sve.
- Jebiga, šta da ti kažem, mnogo volim jogurt.

   

Paž

Neka frizura, jebem li ga.

- Odoh da se ošišam na paž.
- Boli me kurac.

   

Klabana

Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.

Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.

Ali kurac.

Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.

Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti.
NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!

- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam?
- Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"!
- UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!

   

Čarlišin

Lik Čarli Šina kada bi glumio u nekoj seriji Radoša Bajića

Radašine, ovo je Čarlišin.
Znam Milašine sreto ga u zadruge ima droge zajebao vek

   

Šešulja

Svetlo plava šulja, odnosno košulja, kratkih rukava. Kao poseban tip šulje se izdvojila zahvaljujući zaštitnom licu dr Vojislavu Šešelju, koji ju je ponosito nosio obarajući rekorde u pičkaranju sa studentima, javnim pretnjama utokom i pozivanju na osvajanje Virovitice.

Danas isti odevni predmet furaju šoferi Ikarbusa na međuseoskim relacijama, matore baje sa brčićima koje još rade u državnim firmama i članovi su nepostojećeg sindikata, plus još po neki primerak ozračenog i izgubljenog omladinca koji se nije izvuk'o.

Sekto, ćemo do ksta na domaćicu? Kumara časti!

- Može brate, samo izađi iz te šešulje, tako nećeš jebati sve da upadnemo u vremenski portal i izletimo u šezdes osmoj.

   

Snalažljivost

Kada se u zoru vratiš iz provoda sa hlebom pod miškom da ti se matorci ne bi ljutili posle neprespavane noći.

   

Bili

Najprisutniji lik u vicevima pored Muja i Hasa.

Bili Mujo i Haso...

   

Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo

Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.

- Brate, video sam sinoć Enu.
- Enu avion?
- Da. Juče smo sa Maretom skupili 800 dinara, kupili Tuborg u radnji, pa pravac u Stefan Braun.
- I kakva je, nisam je video pola godine?
- Ma pička i po je još uvek. Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo.

   

Zagorakis

Još jedan poznati Grk (ovaj je jedan od fudbalera koji su osvojili evropsko prvenstvo u fudbalu) koji je pored Tukidida i Epikura pozajmio svoje (prez)ime srpskom slengu. A opet ima neke veze sa polnim organima i njihovom upotrebom.
Ovde se radi o oba polna organa koji se ne upotrebljavaju duže vreme, a izraz se odnosi na nosioca istih.

Zagoreo/la sam ko kaubojski tiganj, ma pravi zagorakis!

   

Voditelji dječijih emisija

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.

V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!

(Nakon par minuta)

V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...

(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)

V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!

(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)

V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!

(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)

Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“

(Za vrijeme igre)

V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.

Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.

V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...

   

Mala nužda

Nepravedno diskriminisanje pišanja, jer kad se pogleda, možeš ti da odeš da isereš jedan milimetarski brabonjak, a da ispišaš Misisipi sa Misurijem, pa ipak će pišanje biti zvano mala nužda.

- Alo momak gde ćeš?
- Da jedem burek! Idem da njamke, šta se drugo radi u veceu?
- Plati momak, velika nužda 30 dinara.
- A kol'ko je mala?
- Petnajs.
- E pa meni se samo malo kenja tako da evo ti 15 i daj taj papir!

   

Pravljenje likova u igricama po uzoru na ortake iz kraja

Najveći nivo smorenosti koje jedna osoba, najčešće muškog pola i najčešće bez interneta može da poseduje. Igrica može da bude bilo koja podesna za tu upotrebu, ali su najčešći PES, NHL, NBA, Virtua Tennis i slične.
Tako jednog dana kad te smori i osma epizoda iz desete sezone Saut Parka, jer si je milion puta gledao, padne ti opet na pamet da radiš ono što si i ranije radio: Daj bre, da na PES-u napravim moje ortake iz kraja kao tim pa da igramo s Barselonom kao šatro.
Mada neko nema ni toliko ortaka, pa uzme i sam se napravi, a možda i dedu Milutina, i ubaci se u Barsu, na mesto Mesija i Pedra i bije s dedom u tandemu.

Ahahahahaha, kako sam napravio Cou, pojeo sam ga, dobro stamina 93, majke mu ga debele, ovamo...šta je bre ovo Jaw???ahahahahaha +7, brada ko u Dićte, jebote...dobro, znači sad ja, da stavim neke kulj cvidže, kstrae, dribbling speed 99, hihihihi...ahahahahaha, jao Bane, kakve dredove sam ti napravio, curved, +7...ahahahaha...

(malo kasnije)

Ahahahahaha, care, pa ti si car, Zmijo, sve sve, ali kako si uspeo šajkaču Mometu da staviš...ahahahahaha...E mogo si šut bolje da mi napraviš, menjaj to odma...99!

ahahahahahaha, brate kolko smo kul!

   
#604
+5242
148
definicija