Horor svake kviki kasirke, pa dok ispuni svoje radno vreme kucanjem poruka i nejebanjem 300 ljudi u redu, odluči da ljubazno usluži samo jednu osobu i to babu.
- Sine, sine moj, a otkud meni 712 dinara račun, sine samo 500 mi u novčaniku..
- Pa vidite bako, kupili ste za unuka lizalicu i sladoled, a za sebe kilo krompira, jogurt, hleb, mleko, ovu pavlaku..i čekajte da vidim još šta....da ja ću vama račun sad ištampati.
- Ma upiši ti mene na veresiju.
- Naravno.
Rijec koju koristimo za izuzetno ruzno dijete u prisutstvu njegovih roditelja.
Vrućina mi.
Bila sam u šetnji.
Pada kiša.
Ima lampice napolju.
Ja imam tufnastu pidžamu.
Imam i takvu džezvu za kafu.
Volim svoje mačke.
Ulice su mokre.
Narod je blesav i nadrndan.
Moja ulica je vatrostalna.
Imam staklen bokal.
Imam i brojanicu.
Iz Temske.
Ima krstić i perle.
Imam i jastuk Garfild.
Imam nokte kao dete u obdaništu.
Ujele su me buve pa se češem.
Jela sam proju i pila jogurt.
Krevet mi je udoban.
Mama spava.
Peku me trepavice.
Sad ću da sklonim ćebe.
Do nas žive dete, devojka, dečko i ludak.
On ne zna da sam ja luđa od njega.
Dolazila je policija.
Traže ga da plati struju.
Iza naše kuće su polja i prostrano je.
Volim da gledam ptice.
"Kvadratura kruga" za bogate, srećne i uspješne ljude koji misle da imaju probleme.
Večeras u emisiji VICE!
On je radikalan. Uveo je svet skejtborda u novo doba. Osvojio je svetsko prvenstvo par puta. Ali... On je GEJ! Otkrijte, kako je biti gej u svetu skejtborda.
Deus ex Machina među argumentima, neobjašnjiva zaustavna sila bilo kakve diskusije, oštro skretanje sa proklizavanjem u tri pičke materine od teme.
-Jesi li ti svestan koliko je desetina hiljada mladih napustilo Srbiju samo tokom prošle godine?!
-Jesi li ti svestan da Bajaga nema čmar?
Svi ste gledali makar jednom neki film ili seriju gde se barem jedan kadar odigrava na operacionom stolu. Situacija- okupljena stručna lica bore se za život nesrećnika koji se de fakto i de jure prepušta nekom paralelnom univerzumu. U svojoj borbi nisu ni svesni nas koji ih gledamo kroz televizorsko uveličavajuće staklo. Ishod njihove borbe zavisi od reditelja -posrednika između njih i nas- koji ima zadatak da nam montažerskim potezima sugeriše šta se tu odigrava i kakav ishod sledi. Čim se snimak postavi u ptičiju perspektivu nad protagoniste i počne da se odaljava od njih prema gore, publika komotno može da kuva žito za nesrećnika na stolu. Džabe ovim hirurzima da ga dalje reanimiraju, režu, krpe i drže na aparatima- nisu ni svesni da je njihovoj bitki unapred udarena rampa.
Kad ti viša sila odzumira kadar, nadaj se da nećeš preći u svet iz stripa o Džeremaji, rođače
Mala dlakava većinom buvava, puna krapelja, šiljo-ušata, stvorenja piskavog glasića, buljavih očiju i elegatnog aristrokratsko-snobovskog hoda. Služe da bi pravile društvo čoveku i ako to one same po sebi to ne žele da rade. I ako na prvi pogled umiljate njihov svet se zapravo vrti oko njihovog malog štekarskog, sebičnog dupeta koja je jedana mala rupica ispod uvek podignutog repa, koji ako si ponosni vlasnik ovog drekavca primoran stalno da gledaš.
Imam jedan primerak ovog samoživog lenjog stvora i naravno da ga volim...
Kada biste samleli u prah nadrkanu nevladinu organizaciju punu ružnih i debelih žena koje seru o ljudskim pravima po ceo dan i kamče pare od države i/ili raznoraznih lobija, i ispekli rečenicu od toga, dobili biste ovaj trijumfalni zaključak koji se odnosi na jebeno sve što iole može izazvati nalet kukanja, cviljenja i opštenarodne teatralne bogomolje.
Toliko je retko opravdan da čak i tada deluje debilno.
-Devojko! DEVOJKO! BOLjE DA ŠETAŠ DETE NEGO TU DžUKELU!
-Puši pičku i gledaj svoja posla!
-PUŠILA TI ZEMLjA SVEĆU BITANGO! TO JE BRE UPROPASTILO OVAJ NAROD!
------
-Zašto ste letvom prosuli mozak svom unuku?
-Pričao je vazdan sa kompjutorom, niko da mi poveruje da je poludeo, pomoći mu jadnom nije bilo...Ti kompjutori, to je ono što je upropastilo ovaj narod...
Prema shvatanju dijaspore ili onih koji su dijaspora u srcu, najduže moguće vreme koje je potrebno da se u razvijenim zemljama pruži bilo kakva usluga.
-I zamisli, sednemo mi u taj post-modernistički kafić, lanac kafića "La Pljž", nema to još ovde he he. Uglavnom, naručim ja epltini, koji najviše volim i donose mi epltini sa crvenim suncobrančićem! Ej! Ništa, saberem se ja, kažem sebi "Mia, ipak nisi u onoj tvojoj selendri, ovo je beli svet", kontrolišem se i objasnim momku da uz epltini ide zeleni a ne crveni suncobrančić, i zamisli, on samo klimne glavom i u roku od 10 minuta donosi novi epltini sa zelenim suncobrančićem! Ej! Pa ovde u ovoj rupčagi ovi naši šabani ne bi ni mog...
-----
Naslov u Kuriru sutradan:
"POSETILA RODNU GRUDU, UBILI JE LETVOM U PIČKU"
Paragonsko otelotvorenje sudije Dreda, svevidećeg oka i sveznajućeg božanstva koje vlada postapokaliptičnom Srbijom. U početku tri zasebna bića, svojim čestim pojavljivanjem u svakoj mogućoj prilici postepeno su se spajali dok nisu postali nadbiće koje zna da proceni koji problem postoji u društvu, šta je uzrok a šta posledica i da kad sve sabere zaključi da je najbolje da se stanovništvo zavuče u kuće i da ako baš moraju ljudi dizađu napolje, obavezno nose krpe natopljene sirćetom, pleteni šešir i dukser gaće protiv radijacije. Da je Marvel zalutao u današnju Srbiju, ne bi mu trebalo puno dok shvati po kojim likovima treba graditi vladaoca iz post-termonuklearnog doba koje je, ako je verovati Srbljanovićkom delu svesti tog bića, nastalo kao posledica sankcija, devedesetih, Arkana i bicikla s tri pedale.
Rečenica koja zaslužuje tretman pred Međunarodnim krivičnim sudom. Tu je da pokopa, unizi, zgnječi, popiša i popljuje nečiji naporan rad, krv, znoj i patnju. Svaka neprosvana noć, svaki popijeni bensedin, svaki grč debelog creva biva sveden na nivo blagog bola u genitalnom predelu jednog šefa sadiste, žene koja neće da folira orgazam i sudije za prekršaje. Ali, to je njihovo legitimno pravo. Ko vam je kriv što ste poverovali roditeljima da svako dobija po zasluzi?
04:00h ujutru, kafana na Balkanu
- Ovom pesmom završavamo večerašnji program, hvala na paž
- Alo, bre! Je l’ to sve? (maše pištoljem)
- Nikako, gospodine, završeno je kad vi kažete. Orkestar, sviraj “Otadžbino, rodna grudo” peti put.
- Energija, to je ključni problem budućnosti – pitanje života ili smrti. Sadašnji izvori energije su nepouzdani i truju našu planetu. Možda preživimo to trovanje, ali doći će dan kada će ti izvori energije presušiti.
- Je li to sve, gospodine Tesla?
Profesorski odjeb za studenta smarača, hroničnog metiljavka jareće paučina-bradice, kratkih pantalona i košulje posttitovske konfekcijske izrade, uvek zainteresovanog za neformalni vankonsultacijski razgovor sa profesorima i gladnog iznošenja pojednosti o ličnim pojedinosima koje ne interesuju nikog.
petak popodne, profesor polako završava predavanje
- To je sve za danas, vidimo se sledeće nedelje.
amfiteatrom se širi sporadičan aplauz, uglavnom iz prvih redova sale, student smarač trpa beleške u tašnu i užurbano se probija ka predavaču
- Profesore, izvinite, sjajno predavanje, moram da primetim. Ja sam uvek nalazio vaša predavanja zanimljivijim od predavanja vašeg kolege, profesora Alvirovića. Elem, nešto sam hteo da vas pitam ako imate malo vremena?
- Kolega, zar vi niste bili na konsultacijama u sredu?
- Jesam.
- Pa šta je sad?
- Pa hteo sam da vas pitam u vezi ove Šantal Muf, meni se čini da su njena shvatanja položaja žene u savremenom društvu dosta radikalna. Mislim, nemojte me pogrešno shvatiti, ja jesam za femin...
- Slušajte, kolega, petak je, a i ja žurim...
- Da, da, da, razumem, razumem! Ali samo trenutak, da ne steknete pogešno mišljenje o meni. Dakle, ja zaista poštujem žene i smatram da je nepravedno da se nalaze u situaciji...
- Kolega, da skratimo. Šta konkretno želite?
- Konkretno? Pa mislim, ne znam... Kako vi gledate na problem neravn.?.
- Pošaljite mi mejl, kolega.
- Mejl? Odlično! Ja to imam ovde negde zapisano, ali ne znam da li je tu...pretura po tašni Samo trenutak... Hm, da nije ovde? Ne, ipak nije. Za svaki slučaj, kako beše vaš mejl? Profesore, vaš m.?. Profesore?
