1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Pustiti u promet temu koja će zaintrigirati sagovornika i naterati ga da misli o značenju našeg govora. Najčešće, mislilac pusti mašti na volju i odluta u potpuno suprotnom smeru sa svojim tumačenjem izrečenog.
Mada, golicanje mašte se može iskoristiti i kao jeftina provokacija kojom privlačimo pažnju na sebe, raspirujemo neke bludne misli osobe sa kojom razgovaramo. Pogotovu su interesantni razgovori dve osobe ovog tipa.
1 - I šta kažeš kakav je, ako me razumeš? 2 - Hm, ko? 1 - Pa Beč. A na šta si ti mislila? 2 - Hehe, pa ovaj lep je valjda, nije toliko veliki, ali ima to nešto, ima dušu? 1 - Misliš? I je l' ti bilo lepo? 2 - Pa jeste, šta da ti kažem, ništa mi nije falilo, znaš. Nego je l' ti se diže, ovaj, jesi li krenuo da ustaneš? 1 - Jesam, jesam. Kaži šta treba. 2 - Donesi krpu, prosuh malo piva na stolicu. 1 - Važi, dobro ću ti je oribati, ništa se ne brini. 2 - Daj mi. Veštija sam. 1 - Evo ti. Ne moraš da žuriš, nema potrebe. 2 - Hm, vlažna je. 1 - Pa valjda treba takva da bude. Mislim ne znam, bolje ide nego kad je suva. Zar ne? 2 - Sigurno. Suva je grublja. Može da se ošteti. Nameštaj. 1 - Vidiš nisam o tome razmišljao. Pametno zboriš. Daj mi je. 2 - Ma jok, ja ću da je operem. 1 - Ajde važi. Samo požuri, ne čeka mi se baš mnogo. 2 - Ma dobro. Da uključim klimu? 1 - Ma jok, ne bi valjalo da se spusti. Temperatura. 2 - I to što kažeš, prijatno je ovako. Skinuću košulju. 1 - Važi. Ne smeta mi ni najmanje. 2 - Jesi voliš Boru Stankovića? 1 - Čitao sam. Dobar je. A ti Tolkinovu mitologiju, "Gospodara prstenova" i te fore? 2 - Uh nisam mogla, previše je velik. 1 - Pročitaj jednom, izdržaćeš. Mada neće ići brzo, ima puno detalja. Kvalitetno je. 2 - Hvala na savetu. 1 - Da ga upalim? 2 - Upali, samo nemoj Pink. 1 - Dogovoreno, ništa se ne brini. 2 - Nemoj previše glasno. 1 - Biću tih. 2 - Stani, stani, stani. Nemoj unutra. Napravićeš haos. 1 - Ma ne smeta meni haos, ali 'ajde neću. Au izvini, polomih slučajno ovu vazu. Platiću ti. 2 - Ma ne treba, besplatno je. 1 - O čemu mi pričamo uopšte? 2 - Nemam pojma, aj' se jebemo.
Simbol da si apsolutno fejlovao kao roditelj. Iako je na prvi pogled sudbina različitih polova zaigranih oko šipke drugačija - u suštini su jako slični - i sin sa šipke i ćerka sa šipke će da provedu život polugoli obožavajući Nemanju Rnića - jedina je razlika što će ćerka da mu uzme 50 evra ili parfem. Kad ti se dijete dohvati šipke - jedina utjeha koja ti preostaje je ultimativno kul nadimak koji će dobiti.
U navijačkom svetu, popularni žargon za mesto odakle se vodi navijanje. Rezervisana za uticajnije pripadnike grupe, kojima je zadatak da svojom energijom pokrenu masu kako bi pružili što veću i glasniju podršku voljenom klubu. U neku ruku, statusni simbol svake tribine, jer ne može i ne sme svako da se penje na šipku (mada je možda ovo u današnje vreme pomalo diskutabilno).
Pretpostavljam da naziv potiče od činjenice da su nekada tribine sa najvernijim navijačima, dok još uvek nije bilo stolica na njima, bile "prošarane" takozvanim šipkama, gde se penjanjem na iste dobijala mogućnost da budete "iznad mase" i da vas veći deo tribine jasno vidi. Danas to nije šipka u bukvalnom smilu, već predstavlja bilo koju izdignutu platformu na kojoj stoji vođa. Grobari su recimo svojevremeno u tu shvrhu imali čuveno bure na koje se peo još čuveniji Čegi.
- Matori, kako bilo danas na tekmi? - Ma beži bre, sinak, u pičku materinu... popeli se neki klinci na šipku, glume neko ludilo... jebo ti takvo navijanje kad može svako da ga vodi!
Društvena igra za mrtve kojom prekraćuju ionako previše slobodnog vremena. Verzija prizivanja duhova prilagođena mrtvima, jer kako EU nalaže niko se ne sme diskriminisati pa tako ni duhovi.
Tadić: Lep si Borise, jesi, jesi mačko mrnjauuuu!!! Šta je sad ovo koje pičke materine? Gde sam ja? Sloba: Dobar dan, Borise! Tadić: Dobar dan i tebi Slobo, valjda. Jesam ja to riknuo? Sloba: Ma jok opusti se, reko da se ispričamo malo! Saće i Vojvoda! Tadić: A kako sam uopšte došao ovde ako nisam mrtav? Sloba: Ma prizivao žive, hehe. Ko i vi duhove, imamo i mi naše metode! Šešelj: Šta je ovo? Jebem vam majku svima počevši od... Sloba: Od Hansa Polcijusa znamo, znamo Vojvodo! Oladi bre malo. Šešelj: Slobo?!! Jesam ja to... Sloba: Nisi bre, vidiš da je i tufnica tu, kao što rekoh njemu već prizivao sam žive malo. Moramo ozbiljno da popričamo. Tadić: O čemu? Onaj tvoj me zajeba samo tako, uvali mi karinu od po metra. A mislio sam da me voli, još kad zavrti onim njegovim repićom, ihhhh! Sloba: Nemoj leba ti Bokice da plačeš, pusti sad to. Prakac te je zajebao, zajebo je i mene! Nego Tomica me muči. Šešelj: Taj izdajnik, ta gnjida. Vevolvevom bi ja njega, može da mi se napuši kuvca! Vvatiće se Vojvoda, jebaću im majku svima počev od Tome pa sve do pičkoustog! Sloba: I Borise, šta se desilo? Kako si sebi dozvolio ovako nešto, zaboravio si šta sam ti rekao pre no što me predaste Hagu? Šešelj: Jebem im majku svima počev od... Sloba: Dobro je Vojo majku mu jebem, znamo bre! Tadić: Pa znaš Slobo eto omaklo se, demokratski izbori i to. Sloba: Prosipaj to negde drugde! Tadić: Pa malo se zaigrali na pokeru, i eto izgubio predsedničku poziciju ja imao ful haus ali Toma poker i eto... Sloba: Pa jebemu mater, sa grobarom si našao da se kartaš! Ali nisi samo ti kriv! Šešelj: U pvavu si Slobo, davno je tvebalo da ga maknem. Vevolvelom! A i onog pičkoustog joooj! Sloba: A što nisi Vojo, vidiš šta učini sad? Blamira me čovek po svetu, moj tečni engleski zamenjen onim njegovim sricanjem! A kako sam divno samo pričao setite se: Birds are running, bees are running, everybody is running because of the bombing! Bila su to divna vremena. Šešelj: Izvini Slobo, vešićemo to. Natevaću Jadvanku da ga uzjaše to će ga dotući! Tadić: I ja se izvinjav... Sloba: To je jedino što radiš! Uozbiljite se inače sledeći put dolazite ovde trajno, ako me razumete! Ajd sad mršte! :odlaze: Izađi Sranjo slobodno sad, jes video kako su se uzentale budale hahahhahaha, šta sam ti reko! Aj sad da zajebavamo ove tvoje. Tuđman: Ajde i ne zovi me Sranjo, jebali te indeksovci! Ja ću Josipovića a ti Jadranku. Josipović Ivo, Josipović Ivo...
Izraz korišćen da se opiše osoba koja ima toliko boja da paun, kad je vidi, izvrši samoubistvo.
A: 'Ajde, brate, obuci se, zakasnićemo kod Marijse na rođendan. B(izlazi obučen k'o Elvis): Ajmo! A: A, ja s tebe ne idem. B: Što? A: Pa vidi se kakav si, k'o mongolska mlada!
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu. -Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona. -Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri. -Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike. -Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka. -Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena. ''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine. EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića. - Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta. . . .
- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi. - Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu. - Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina. - Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast. . . .
- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi. - Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal? - Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima. - Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati? - Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog. - Johnny Kurajber: Odlična ideja.
