Prijava
   

Kamera u skupštini

Isto ko i posmatrač ispred kaveza. Kad ga nema, majmuni mirni i ćute. Kad gleda, majmuni krenu da se deru, skaču i bacaju govna jedni na druge i na posmatača.

   

Dvoglavi lenjivac

Nacionalni grb Republike Crne Gore.

   

Misklikovati

Načiniti grešku i uraditi nešto što se prvobitno nije htelo. Promašiti metu. Fulati. Fejlovati.
Prevedeno, izraz znači ''pogrešno kliknuti'' i time uprskati stvar slučajno, iz nehata.

Poštovana asistentkinjo Ivanović,

Prilažem Vam u atačmentu svoj seminarski rad - ''Ugovor o poklonu u Srpskom građanskom zakoniku'' u pdf formi.

Srdačno,
David Vukašinović, broj indeksa 14/241

#############################################

Poštovani Davide,

U atačmentu se nalazi nešto drugo od ''Ugovora u poklonu u SGZ''. Falus impozantnih dimenzija sa sve nabreklim venama, nepozatnog imaoca, s pretpostavkom da ste to Vi. Pokušaću da zaboravim na ovo misklikovanje (prekršili ste kodeks ponašanja) i u međuvremenu, do izricanja eventualnih mera protiv Vas, možete doći na konsultacije u moj kabinet i lično mi dostaviti atačment u realnoj formi.

Srdačno,
asistentkinja Ivanović

Oktobarfest 18

   

Na izlaznim vratima

Spreman da izleti iz sistema, samo čeka da ga neko šutne u dupe dok bleji pred kapijom sa A4 papirom za razduživanje radne uniforme.

Četvrta lična greška, žuti karton i uklizavanje na granici dobijanja drugog, ukor pedagoškog veća, provaljivanje pronevere novca sakupljenog za deset godina mature od strane ošišanih ovaca.

- Petroviću, ah Petroviću...
- Šta se desilo, gospodine šefe smene?
- Snimila te kamera kako crtaš erektivni kurac na tabli za Quick Kaizen i ideje zaposlenih.
- A to! Gledajte... Ja sam na izlaznim vratima firme, ističe mi ugovor za koji dan. Još sam preko Adeka, tako da prvi ima da letim. Skinuta je cela treća smena, od eventualnog produžetka nema ništa jer su kapaciteti smanjeni a ima višak radne snage.
- Je l' tako?
- Sve je tako. Ima da kuvate ovde do septembra, eventualno Nove godine, i onda Žabari odoše na istok. Tako da bih tada svejedno izleteo. Ovako sam miran, odoh na selo da zapatim aroniju, pokojni patrijarh je govorio kakva čuda pravi. I Bog da me vidi.
- Da je aronija toliko delotvorna tvoj patrijarh i moj Tito bi još uvek bili živi.

   

Prećutano

Poenta. Ogoljena suština. Jedna rečenica koja pogađa direktno u metu. Rečenica koja se obično prećuti.

Postoji u čovjeku neka nejasna težnja da prećuti ono najbitnije. Da govori satima, ali da ne kaže poentu. Da ostane nijem kada treba kazati krucijalno. To počne rano. U mladosti. Jednom oćutiš, strpaš duboko u skladištu svoje podsvijesti i zaboraviš. Zaboraviš? Teško. Rečeno se zaboravlja. Rečenom se oprašta. Oćutanom, hm... Ono što nisi rekao nikada ne zaboraviš. Uvijek će ti stanovati negdje na vrhu jezika. Kao prokleta duša koja lebdi između života i smrti, prećutano lebdi između ćutnje i želje da se kaže. Na vrhu jezika. Tik pred puštanje u etar... ali tu i ostane. Do kraja.

Neki ljudi oćute svoju bit. Suštinu svog postojanja. Nikada je ne podijele sa drugima.
Želio je da bude pjesnik. Da piše za djecu. Želio je da bude glumac. Da pusti brkove kao Zoran. Želio je da živi u Dablinu... Oćutao je. Nije imao hrabrosti da kaže. Da pokuša. Postao je računovođa. Ne živi loše. Spolja. I dan danas kucka u telefonu nasumične stihove, dok čeka zeleno na prometnoj saobraćajnici. Obriše kad stigne kući. Oćuti.

Gdje bi nam bio kraj da smo rekli sve što je trebalo? Zar bi mi žena bila Jovana a ne Žana da sam rekao? Bih li živio gdje živim? Da li bi me i dalje smatrali lošim da nisam ćutao?

Oćutano grize. Oćutano ujeda. Krvavo. Bolno. Vječno.
Riječi su da se govore, osjećaji su da se iskažu. Nemojte ćutati. Posledice izgovorenog ne mogu biti gore od onog oćutanog. Šamar ne boli. Prezir je prolazan. Tuga se liječi. Samo oćutano postojano traje. Mori i ne da mira.

Zašto sam ovo napisao? Zato što... hm.

   

Olovni tuš

Rafal. Rešetanje prangijom.

- Braćke, ala vonjaš, trebo bi ti jedan olovni tuš.

   

Fotokopiranje

Obrtanje ture u kafani.

- Mali, ev' ti dve crvene i da nam fotokopiraš ovo! 'Ajde!

   

Kip slobode

Riba na svadbi, koja pozira za slikanje sa uhvaćenim bidermajerom.

   

Vodopad

Najčešći epilog bračnih voda nakon što se iste pretvore u brzak.

- Ženo, 'de su mi čarape?
- Hoću razvod!
- Gde da potpišem?

   

Zaređati

U relativno kratkom vremenskom periodu, više puta ponoviti određenu radnju/aktivnost a koja inače ne spada u uobičajenu životnu rutinu svog/svojih korisnika. Nešto kao deža vi...samo stvaran i tebi i drugima.

- Ti, sine, baš zaređao, a?
- ŠKK, ćale?
- Pa, evo već nedelju dana kako redovno dolaziš pred zoru kući, provodiš se izgleda mnogo lepo a ispiti se samo gomilaju...
- Ma, opušteno, bre, kad zaređam sa položenim ispitima drugu ćeš ti pesmu pevati, hehe...
- Ja bih voleo, sine, ova trenutna mi baš izašla na nos...

------------

- Dobro veče, vozačku i saobraćajnu...
- Pa, pička mu materina, 'de baš večeras kad sam zaređao po Slavama?!?!
- Jebiga, gospodine, moramo i mi od nečeg da živimo...

------------

- Daj, bre, kume, ovo nam je peta kafana večeras, baš smo ga zaređali, da ne preteramo, a?
- Ih, da preteramo :hik:...Pa ne razzzvodi se kum :hik: svakog dana, kumaro, 7 godina ja čekam dodem u kafffanu, nemoj da mi kvariššš sssad! :hik, podrig:

------------

- Ooo, Mile, sto godina, šta ima, kako žena, deca?
- Eh, prijatelju, nismo baš najbolje...Ja i žena nešto zaređali po lekarima, te ovo nam nisko, te ono nam visoko, niko ne zna šta nam je...
- 'El ste vi i dalje tamo na Bežanijskoj Kosi, Prva Mesna?
- Da, što pitaš?
- E jebiga, Mile, onda živite u stanu od azbesta, trebalo je neko odavno da visi na Terazijama zbog toga...

   

Ture bure valja

Erdogan.

   

Spomenik podiže sebi za života

Kratka rečenica, ali ako stoji na spomeniku govori mnogo o pokojnikovoj situaciji, više nego i testament Pantelije Topalovića.
Zašto bi neko trošio pare na advokata i testament kada tako jednostavno može da popiša sve naslednike za vjek vjekov, JER (posle takvog epitafa uvek ima nenapisano JER)...

-Moše Štajn-
APOTEKAR

... dece nisam imao, pokušavao sam da se oženim ali nije išlo, sve nade sam polagao u sinovca Joakima a on me je izdao koristeći moju radnju da krade i preprodaje barbiturate, pravi Labelo sa uljem od kanabisa i pokušava da sintetiše neki "kristal met" što je gledao u seriji zbog čega se i zapalila. Da stvar bude još gora sav profit je zadržavao za sebe, daBogda ga u Kibuc poslali da sadi luka. Bolje ja da to uradim ovako, platio sam i grobno mesto 200 godina unapred, a posle da se proda najboljem ponudjaču i od tih para da se napravi jedan dobro opremljen Golem da kazni njegove naslednike.

-Milivoje Tankosić-
POLJOPRIVREDNIK

...nije Milivoje blesav, znam ja sa kim sam se po treći put oženio, pa Ljiljana je sahranila drugog muža sa prvim svekrom, a mene je garantovano planirala sa onim tečom obućarom što svi kažu da je bio peder, pa da me u grobu trti. A i jebo sam je sa ovim spomenikom kvalitetno ahahahahaha, da sam imo 5000 evra bi potrošio, a ne samo 2000, kurac će da prepokrije vikendicu u Vrujcima hehehe...

-Kostadin Arambašić-
AUTOPREVOZNIK

...nisam video veća govna od vas moje dece, bolje da sam u poljski klozet izdrkao nego vas napravio, i vaše majčine pizda li joj materina kurvina. VAS da pustim da me saranite? Pa vi ne biste bili sposobni da me zamotate u najlon i bacite u jarugu kad budem mandrknuo. Za sve oko sahrane sam zadužio Žiku Džbonglu što sam mu ostavio i tamića sa preporukom da vam, ukoliko se pojavite jebe mamu kockarsku, narkomansku i kurvajnsku. Marš u pizdu materinu!

   

Senfi stik

Tradicionalni srpski proizvod za demokratsku promenu vlasti.

- Kad ja uzmem govnjivu motku!

   

Vibrator

Mobil dick.

   

Sabor srpske pravoslavne crkve

Sajam automobila bez golih žena.

   

Oćeš mušmule?

Kad je hrana u pitanju, postoje dve vrste roditelja:
1. Od tice mleko.
2. Poljubi, pa ostavi.

Ovi prvi, to su obično brižne majke, one što od dece prave debile nesposobne za samostalan život, pa se posle pitaju zašto sin ne zna da veže pertle u tries'osmoj, ili zašto im je zet vratio ćerku kući, posle samo tri spremljena ručka i dva pranja rublja.
Ovi drugi, to su uglavnom nemarni očevi, jer ''ko je njega nutkao kad je bio mali, baba namaže mast na leba, pa aj u polje, a onaj komad leba kad ispadne iz ruku, uvek padne na namazanu stranu, a on samo malo dune, pa jedi, drugo nema...''.

- Ajde sine da ručkaš, kupila mama sveže viršlice kod Matijevića, pa vruće kifle kod Ramadana i jogurt plus sa 2,435% mlečne masti, sve kako ti voliš.
- Nisam gladan.
- Pa kako sine nisi gladan, ništa ne jedeš, vidi kako si se usukao. Evo, ako ne možeš to, majkica će da ti namaže ćureću argetinu paštetu, tvoju omiljenu. Ili da ti ispohujem belo meso, to obožavaš!
- Ni-sam gla-dan! :tras vratima, keva u plač:
-----------------------------------------------------------------------------------
- Jesi jeo od jutros?
- Nisam, ćale.
- Otvori frižider, vidi namaži nešto, mora d'ima i neke kobaje.
- Pa kobaje treba da se isprže. A i ne jedu mi se. Sačekaću mamu.
- Šta oćeš bre ti?! Oćeš mušmule? Sve da si pojeo tu sremsku dok ti je nisam u dupe nabio! A mamu ću ja da sačekam, da je pitam što je od tebe napravila takvog mrljavka. Šta da se sutra zarati? Ti da me braniš? Piiihh! :nastavlja se tiradom ''U moje vreme...'':

   

Ne držimo veliko pivo

Držali kurac u ustima dabogda!
Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!

Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.

Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.

Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju.
Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje.
Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života...
Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.

Aj pa živeli i živa nam bila vel'ka piva!

Definicija je napisana za Mizantrophy.

   

Držanje na dugačkom lancu

Mnogo zajebanija varijanta nego držanje na kratkom lancu. Jebiga, ako ti je kratak lanac, bar znaš na čemu si. Nema mnogo mrdanja i to je to. Sedi di si, pomiri se sa sudbinom i ne laj mnogo.

Međutim, držanje na dugačkom lancu daje privid slobode. A kao što znamo, svaki privid je lažan. To je najočitije u muško-ženskim odnosima. Ako tvoj partner u rukama drži lanac, ma koliko isti bio dugačak, uvek je u situaciji da ga po potrebi zategne. I kad ti, osetivši dašak slobode, zalepetaš krilima da se vineš u neslućene visine, partner samo malo cimne lanac i ti ljosneš ko Ikar u Egejsko more.

17.00, stan porodice Milinković-Savić:
- Dušane, a što ti ne izađeš nekad s društvom u kafanu, nisi odavno? Znaš da ja nemam ništa protiv...
- Pa da znaš da i nisam, još od momačke večeri. Ali, ne mari, ja ne želim da mi se ti dosađuješ, cikili-mikili moj.
- Neću se dosađivati, ne brini, gledaću Rudolfa na 24 kičen. Izađi slobodno, samo pre toga skokni do prodavnice da mi kupiš sok od aronije i pakovanje tampona, treba večeras da dobijem...
- Nema frke, draga, evo letim.

17.10, ispred Maksija:
- Alo, Rale, šta se radi?
- Ma jesi li to ti, Milinkoviću? Ili si sad Savić, a?
- Hajde ne zajebavaj, nego šta radiš večeras, mogli bi da se nađemo na starom mestu?
- Moooolim, ne čujem dobro?!
- Mani se zajebancije, nego slušaj. Imam slobodno veče, je l' možeš da okupiš društvo?
- Nije problem, matori, nego ne mogu da verujem... Hajde večeras u 8, da i to čudo vidim...

21.30, kafana "Kod bele butine":
"Zaaaaaaapevajteeeee, sve one pesme stareeeee, sad ona drugog voliiii..."
Zvrrrrrr! Zvrrrrrr! Zvrrrrrrrr...
- Milinkoviću, to tebi zvoni mobilni.
- Momenat... Alo, alo! A ti si, dušo!
- Dušane, alo, kakva je to grozna muzika tamo?
- Pa u kafani sam, s društvom...
- Da, da, ja sam zaboravila kakvu vi muziku slušate... Nego slušaj, Dušane, puca mi glava, poludeću...
- Žao mi je, dušo, stvarno, popij lekić.
- Nemamo nijedan brufen u stanu, ni kafetin, ni andol, ništa... Je l' bi mogao da mi doneseš iz apoteke nešto, ne mogu da se pomerim.
- Ali, dušo, ovde su svi, kako sad da napuštam...
- Pa da, ti hoćeš da ja umrem... A ja sam tebe mogla da pustim da izađeš...
- U redu, u redu, dolazim... Ej, momci, iskrslo mi je nešto, vraćam se za sat, najviše sat i po...

   

Kad si tražio ja ti nisam dala...

Tužna konstatacija žene ili devojke kada joj dođe iz dupeta u glavu, i kad prepozna da pređašnji dobrodušni otirač za noge, kakvim vas je smatrala, jeste u suštini muškarac, koji ima svoje ja, i petlju da se bori kroz život. Tu padnu reči tipa "Bila sam mlada, bila sam luda".. uz kobajagi nevino trepkanje očima uz bambijevski pogled širokih zenica, dok se suzica u kraj oka nazire, prebacujući muškarcu krivnju, igrajući veoma podlo na kartu slabijeg pola. Čisto da ne poverujete sebi da je to neko ko vam je ostavio ranu na srcu veličine budžetskog deficita Portugala. Al' zajebi!

Sad si bambi, a? A kad sam odvajao od studentskih usta da ti kupim cveće, a ti se smejala što imam samo jedne patike... Al' zajebi, nisam ja toliki pičkopaćenik... bolje mi je otići kod kurve, ona bar novce šalje porodici u Moldaviju, možda i neko izmalteriše štalu od toga... a i fino mi dostavi račun. Čist račun, duga ljubav! Ona za razliku od tebe, priznaje kojim se zanimanjem bavi. Ona prodaje telo za evre, a ti dušu, draga moja...

   

Napad

Ogroman izliv neke emocije, iznenadan za okolinu koja tome prisustvuje, iz razloga što je potpuno atipičan za osobu kojoj se događa, uglavnom ne zato što je ta osoba potpuno operisana od te osobine, već što je nikada do sada nije iskazivala u toj količini.

- Darko, pa što si se predao lebmujebem?
- Nemam pojma. Sedim ja tako na bazenu u Argentini mrtav drogiran i razmišljam, jebote, je l' moguće da ja sprečavam razvitak čitavog jednog naroda i tu me puk'o neki ogroman napad dobrote, okrenuo sam Dačića na fiksni i rek'o da me čeka na aerodromu.

#58
+36097
1151
definicija