Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.
Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.
1. Ona mi je suviše dobra drugarica da bih to upropastio eventualnim spominjanjem veze (i verovatnim odbijanjem sa njene strane):
Šatro se toliko dobro kapirate da bi trivijalna i prizemna stvar kao što je veza unizilo transcedentalnost i dubinu vaše produhovljujuće platonske veze. Ne želiš da prljaš takvu svetinju nepriličnostima kao što su dogi stajl pamprčenje i filovanje senfare krečnim mlekom. Doduše, ako se njoj, u magnovenju, nastupu ludila ili pod uticajem alkohola, neko veče omakne da slučajno natrči kriškama na tvoju pridignutu močugu, nisi lud da odbiješ, ako ona može da spusti vezu na taj nivo, ko si ti da se protiviš? Ovo se mudoblokiranima skoro nikad ne dešava, najčešće iz jednog od sledećih razloga:
1. Blokada testisa je uslovljena nereprezentativnim fizičkim izgledom mužjaka (gojaznost, manji fizički nedostatak i slično). U tom slučaju, inteligencija ne igra nikakvu ulogu, možeš da budeš Tesla, da govoriš šest jezika i da znaš dobitnike Oskara po godinama. Nećeš jebati. Dobar si za zasmejavanje i za solidan provod subotom uveče kada nema alternative. Više šanse bi imao Maks Luburić da dobrovoljno dobije srpsku pičku usred Jasenovca. 2. Ženka je frigidnija od Fej Danavej u filmu "Mreža" i za nju je iskazivanje osećanja jednako zajedničkom podrigivanju posle ispijanja piva. 3. I jedno i drugo. Ubij se odmah. Banana-ikebana.
Suma sumarum: Možeš da se zavaravaš do mile volje da zataškavaš šta osećaš iz časnih namera. Istina je jednostavna. Ti se plašiš! Usro si se, pičko! Drugome prodaj foru o vanvremenskom prijateljstvu, dok uveče iz sve snage daviš biskupa na hologram svoje prijateljice. Sve i da jedno drugom dopunjavate rečenice i da znate koji zub je kome kvaran, to nema nikakve veze. Ako misliš da te neće odjebati čim nađe prvog koji odgovara njenim ekstravagantnim prohtevima (da nisu takvi, ne bi bazala s tobom godinu dana), ti si onda još veća budala nego što izgledaš. Potencijalna materijalna sigurnost, prosečna žvaka, prosečna količina muda i ode ti u kanalizaciju, ko da nisi ni postojao, pa do mile volje zamišljaj kako joj nodluje bradavice koje si toliko puta imao na metar od sebe. Ako misliš da ona nije provalila da si se napalio ko mladi pavijan, takođe si se zajebo. Zna ona to dobro. I moli Svevišnjeg da nikad ne skupiš muda da joj to i kažeš, da bi vas oboje poštedela neprijatnosti, jer je, je l' te, jako obzirna osoba.
2. Ako popijem korpu, tek onda neću moći da se pokupim i startujem drugu mesecima i godinama
Ako se, ne daj Bože, desi najgore, i popiješ korpu, to će toliko uništiti tvoje ionako poljuljano psihičko stanje, već postojeći kompleksi će se utemeljiti i mnogo će vode proteći ispod mosta pre nego što budeš bio spreman da se opet otvoriš. Zaurlaćeš kao Čarlton Heston u "Planeti majmuna" kad shvati da je na Zemlji, kao Laušević na kraju "Sivog doma" i tvoja unutrašnja drama će se nastaviti u nedogled. Ako si stvarno sposoban da se ovako osećaš i time potvrdiš da svi oni super-iritantni "volim te i posle smrti" likovi iz knjiga i filmova stvarno postoje, onda si u većem kurcu nego što se može i zamisliti. Ne znam šta da ti kažem. U svakom slučaju, ništa ne možeš da izgubiš. Već si bio na nuli, tako da jedino što može loše da se desi je da tu i ostaneš, a tu si već ionako na svom terenu. U principu nemaš čega da se bojiš. Isto kao kod vađenja zuba - zajebano, ali ništa nepoznato. Ako i popiješ pedalu, gledaj na to kao na uklanjanje gangrenoznog zuba iz vilice - bar se nećeš više baktati sa istim. Boleće te malo po isteku delovanja anestezije, ali si se bar rešio bede.
Suma sumarum: da demistifikujemo neke stvari.
1. Rep ti NEĆE porasti ako piješ kafu. 2. Utisak o Bosiljčićevoj glumi se NEĆE popraviti ako ga gledaš više puta. 3. Kurac i ostali organi ti NEĆE otpasti i pakao se NEĆE otvoriti pod tobom budeš li saopštio svoja osećanja i popio korpu. Sve je to za ljude.
3. Ako me pedalira i to se pročuje, kako ću posle na oči zajedničkim poznanicima i drugarima
"Mali je ovo grad, u njemu sve se zna", pa se tako i raščulo da si popio tvrd ispuš kod izabranice tvoga organa sa dve pretkomore i dve komore. Kad god vidiš nekog od zajedničkih poznanika, moraš pokorno da saginješ glavu i besno da ljubiš sram, kao do juče Dušan Vasiljev. Strašno te pogađa što sad moraš da slušaš njihove veštačke reči utehe, koje, što se tebe tiče mogu da ture sebi u rč, sažaljevaju, a ti se pitaš, što me bar ne mrze? Jer, ti njih u tom momentu zaista mrziš. Što ne gledaju svoja jebena posla? Pa, zato što je to u ljudskoj prirodi. Nije valjda da si tek sad primetio da ljudi obožavaju da se nekom desi nešto loše, da bi to kasnije mogli da prepričaju nekom drugom? To se zove češljanje jezika. Ništa revolucionarno. Svako čudo za tri dana. Pričaće, pa će prestati.
Suma sumarum: Ako ćeš životne odluke koje se tiču samo tebe da gradiš oko toga šta će drugi o njima da kažu i misle, onda ti ni jebeni seksualno opterećeni Jevrejin, koji je po Neletu Karajliću u pravu, ne bi mogao pomoći i preporučujem monaštvo, kako bi celibat bar imao svrhu i smisao. Bar ćeš tešiti sebe da si posvećen višem cilju kad ti stigne Božićna čestitka od drugarice sa porodicom. Drugačiji život tebe interesuje.
Suština svega je razmišljati što manje. Gorepomenuti Ciceron je svoj nedostatak pokorio i pretvorio ga u pobedu. Ali, nismo svi Ciceron.
Sinonim za siledžiju i kontraša u svetu zemalja. On oko sebe uvek ima grupicu šlihtara koji će ga podržati u udaranju kontre i na kraju će svi stati na njegovu stranu. Kad Amerika nadje žrtvu i lupi mu kontru ceo se svet okrene protiv nje tako da žrtva postaje kontraš. Mada i kad je sam ako je u prilici podjebavaće dosta slabije od sebe. Amerikanac ne voli ono što voli skoro ceo svet. Fudbal, njemačka auta, zdravu hranu, metrički sistem, frekvenciju od 50 Hz, višepartijski sistem i još mnogo toga. Ali, kao i svaki siledžija imaće podšku pojedinaca i šta god on uradio oni će to aminovati i aferimovati.
Belgija: Znači dogovorili smo se. Sutra roštilj. Holandija: Može brat moj, ima da se odvalim od džidže. Brazil, Španija, Portugal: Taman možemo i fudbalice da opičimo. Rusija: Ne znam za vas al ja ću da ubijem od alkohola, nisam odavno. Amerika (u sebi): Šta kenja ova Belgija, ona će kao nešto da organizuje. Amerika: Ma jebo roštilj, ajmo u grad. Engleska i Australija (istovremeno): I mi smo više za grada. Italija: I ja sam za grada, taman da vidim kako mi čuči nova šulja uz padjoti. Švajcarska: Ja sam neutralan, dje god oćete. Grčka: Ja ne mogu nidje, nemam keša. Njemačka: Aj daću ti ja, ako ideš u grad. Grčka: To brate, idem. Vraćam čim pre. Rusija: Mene bole kita, mogu i u gradu da se ubijem. Belgija: Pa šta sad serete ? Znači ništa od roštilja. Ekipa: Ma joooook.. Mrzi me.. Komarci..Bolje u grad.. Belgija: E jebem vam mame. Amerika: Belgija decxhko, što si kontraš ? ----------------------------------------- - Ajmo deco crta. - Daj Žare pusti nas da završimo. - Reko sam crta, oću da šutam, sad će i ovi moji da dodju. - Pa sečekaj da završimo, teraš nas šestoricu sa našeg terena. - Može mi se. - Koji si amerikanac, agresor.. Pičko ljigava (penju se na bicikla) - Alo gde ćete, dodjite da mi dobacujete loptu ha ha ha.. - Odosmo da ti jebemo mamu, sva šestorica (beže na bicikima)..
Momenat obnavljanja prećutnih zaveta predaka. Danak duhu tradicije koji bdi nad porodičnim ognjištem generacijama i učvršćivanje armature familijarne sloge, uz obavezan nagoveštaj okrutnosti nemilosrdnog skota-života koji sada, kad prestaje da bude dete, mlađanog vozača vreba iz svakog ugla da na njegovom još glatkom licu ucrta bore. Prvoj vožnji obavezno prethodi očev muški zagrljaj i stisak ruke.
---Montgomeri, Alabama---
- Sine, predajući ti ovaj par ključeva ne predajem ti samo auto. Sa njima ćeš, o Dejvide, danas poneti odgovornost odraslog čoveka i moje puno poverenje. Neću ti govoriti šta da ne radiš, smatram da to već znaš. Imaš šesnaest i svestan sam da ne mogu da te tretiram kao dete. :zagrljaj: Izvoli, sine moj. Vozi pažljivo i učini svog oca ponosnim.
- Budi siguran da hoću, tata.
---Donje Trsište, Srbija---
- Ej, mali, zajebi taj crtani sad! Drž' ove ključeve i odjuri začas po pivo, dok nije došo Živan da pretera crep, nemam šta da iznesem pred čoveka! Desno skroz ti je gas, do njega kočnica, pa cepaj, samo nemoj da pogineš.
- Ali mama kaže da radim domaći... - Pusti ti šta mama kaže i vozi po pivo da te ne uspavam pre vremena.
---Kinšasa, Kongo---
- Sine, dajem ti ove ključeve od...
- Sajle za bicikl.
- Ne, od auta.
- Čale, nemamo auto.
- Naravno da imamo.
- Imali smo kamilu koja je umrla. Nemamo auto.
- Aha! A, u tom slučaju, šta je ovo?
- Dedina slika iz radnog logora. Već smo ovo prolazili.
Stvarčica koja se stavlja svinjama na njušku kako ne bi pravile kuršlus u svinjcu. Zbog velike sličnosti između njuške svinje i njuške klinke fesbukašice, brnjica se može poistovetiti sa pirsingom u balavom nosu iste.
A: Mala, znaš li u čemu je razlika između tebe i kugle za kuglanje? Klinka: U čemu? A: Pa u kuglu za kuglanje možeš da staviš samo tri prsta! Klinka: Iiiiiii, seljačino jedna. Jadniče jedan moronski! A: Ćuti bre tu, bolje izvadi tu brnjicu iz njuške. Biće ti lakše kad budeš lizala međunožja!
Pravilno pročitan naziv pića sa etikete. Neki ga još uvek pogrešno nazivaju i vinjak. Inače omiljeno piće starijih generacija poznatih pod imenom "jagnjeće brigade". Prvo par vinjačića, pa da ručamo, pa par pilsića i na kraju sklapamo posao. Proizvodi se po posebnoj tehnologiji u specijalno proizvedenim kadama širom Srbije. Uzmete nešto etil-alkohola, nešto veštačke boje.Piće nikako ne sme odležati u buretu. Pogotovo ne hrastovom. To bi mu samo ubilo ukus. Na kraju se dodaje poseban sastojak: Voda, česmovača najčešće. Ovaj sastojak utiče najviše na kvalitet ovog pića. Ime Rubin je dobilo po tome što sutra dan ne biste žalili ni jedan ceo rubin samo da vas prođe mamurluk.
Izazov opšte pometnje u prevozu, kancelariji, amfiteatru (tamo i ne treba da zvoni) ili bilo kakvom drugom skupu, kad svi krenu da se pipaju po džepovima u tripu da im zvoni telefon. Čak iako nikad niste imali pomenuti model telefona, nego neko HTC steroid-andorid-sviramkurcubacampare, ili pak Alcatel iz 1999. godine, taj zvuk vas tera da se javite. Obično na kraju ispaden da zvoni nekoj strini, kojoj treba dvadesetak minuta da ga iskopa sa dna torbuljače.
Zaključak svih srbskih teoretičara zavere na probleme u svetu.
"Nije htela da mi da ona 'rvatica ! Pu !" "Ma ona drka na Benedikta u sobi, ustašica jedna." "Taj rad, da joj pustimo Baju dok prolazimo ispod njenog prozora sa slikom patrijarha Pavla ?"
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
Vaš brat od tetke ili strine kojeg su vetrovi sudbine odredili da se rodi u golemom i dalekom gradu Torontu. Njegovi roditelji su najčešće dijaspora koja je teška srca, sa suzom u oku morala da pobegne iz kazamata koji je bila Titova Jugoslavija/ Slobina Jugoslavija/ Ono sa Crnogorcima što nije bila Jugoslavija/ Srbije tražeći bolji i lepši život među prijateljskim Kanađanima. Odrastao u višekulturnom društvu gde nije bitno ko je šta dok je god Kanađanin, nije bio u prilici da se previše upozna sa svojom zemljom porekla i jezikom osim onoga što ga je naučila mama/ tata/ lokalno udruženje dijaspore "Titova ćela" / pokret srpskih četnika "Toronto- Flet mauntin". Možda ga nikada niste upozanali, ali su vas vaši roditelji uporno upozoravali da budete dobri prema njemu, jer, hej, on živi u Kanadi!
- Zdravo, Marko! Kako si?
- Zdravo, Želimir! Ja se zovuvam Mark. Kakou si?
- Ček', čoveče, zar se ne zoveš Marko?
- Nou, ne, takou me zove mom i tata! Za sve drugo Mark!
- Pa lepo..a gde si učio jezik? Nije preterano loš, pa rekoh da pitam ( Jes, nije loš, ovo ni komšija Branko ne lupa kada je pijan)..
- Hvalo! Naučila me je drug Stipe, prijatelj od perntz! On dobrou priča srbou-hrvatsko!
- Je, je, srbou-hrvatsko..nego, Marko, junačino, a čime se ti baviš u Torontu, osim što studiraš?
- Pa, ja sam takođe i gej rajc ektivist, sviram gitaru, volim da se klajm po planin i član sam grupo jugoslovensko bradrhud i dejtujem sa mojom devojka Tahira Fljamuri..
Gomila idiJota, mahom penzioneri i naložena klinčadija, željna da bude viđena na malim ekranima. Aplaudiraju u proseku svakih 10 sekundi, verovatno zato što za svaki aplauz dobijaju čak 15 dinara.
Nedeljno popodne sa mr. Leom Kiš: mr. Lea Kiš: Kebo, kako si se ti proveo na godišnjem odmoru? Keba: Pa, ja sam odmor proveo veoma radno... (PUBLIKA APLAUZ) Keba: Hvala publici, kao što rekoh, proveo sam ga veoma radno... (PUBLIKA APLAUZ) mr. Lea Kiš: Odlično, odlično, Džej, reci mi kako je na Dorćolu? Džej: Pa vidi, devojčice, na Dorćolu je svaki dan neko sranje... (PUBLIKA APLAUZ) Džej: Evo juče sam morao da bežim od dva skinsa koja su me jurila metalnim šipkama... (PUBLIKA APLAUZ) mr. Lea Kiš: To je impresivno, Džej, mi idemo na reklame, kada se vratimo, restoran "Kod Srećka" je spremio odličnu hranu za goste! Publiko, molim jedan aplauz za naše reklame! (PUBLIKA APLAUZ)
