Dno dna i dva metra ispod toga. Šekspirovski pokušaj mladog junoše koji je pronašao onu koju bi sutra ženio da okolnom ženskom svetu stavi do znanja da je njegovo srce zauzeto od strane one koja ga ne jebe ni 2%, te se verovatno kreše sa lerdijem Savom dok joj njen nesuđeni piše pesme. Ukoliko čujete ortaka da ovu rečenicu izgovara s ciljem da ugasi želju za snošajom sa damom koja želi da mu pruži osećaj sedmog neba, odvalite mu šamar, bez imalo srama. Možda mu na taj način pomognete da povrati prirodnu količinu testosterona koji mu je očito na veoma niskom nivou, jer samo vilenjak na ovako flafičast način odbija nedojebanu maloletnicu koja želi da mu raširi noge.
Da zaista imaš šanse kod one za kojom patiš - bio bi sa njom, znam da bi je sutra ženio, ali jednostavno nisi te sreće. Jebiga, rođače, šta da ti kažem? Umesto što jedeš govna sam sa svojim jadom, jebi šta ti padne pod ruku. Ne budi papak koji ide naokolo i viče kako je nesrećno zaljubljen. Izreka ''Nije kurcu verovati'' se može primeniti ako si zauzet; Pozivanje na nju ukoliko si slobodan znači da si oduzet, mentalno oduzet. Odbijanje pičke na navedeni način je greh, a kao adekvatna kazna verovatno će te stići deficit seksualne aktivnosti na duže vreme, a od te svoje ne'š se pičke najest'. Ako me razumeš.
Subota veče, dva relativno smorena ortaka u klubu cirkaju vops i posmatraju okolinu, u tom im prilazi vrhunska riba
Riba: Hej, slatkišu, primetila sam te čim ste ušli u klub, želela bih da se upoznam sa tobom. Jako si mi lep. Ja sam Ana. Cornelije: Ćao, Ana, ja sam Kornelije. Riba: Mhm... Kornelije, neobično ime. Hajde povedi ortaka gore kod mene u separe. Imam jednu drugaricu za njega. :pokazuje na drugaricu prepičku u separeu: Cornelije: Heh, hvala ti, ali obećao sam se drugoj. Znaš, zaljubljen sam u nju... Bla, bla, bla. Riba: Ah, pa, u redu onda. Ništa, uživajte. Vidimo se. Thazz: :oba oka počinju da igraju, neverica: Kornelije? Cornelije: Molim? Thazz: Kornelije, popij to pivo i počni da trčiš. Cornelije: Zašto, zaboga? Thazz: Zato što te želim videti kako trčiš i pišaš. Sad ću da ti jebem porodično stablo! Pa šta uradi, moronu jedan?! Kome si se bre obećao?! Pa ona tvoja te ne jebe 1%, a ti konjina ovakvu ribu odbijaš. ALO, idiote, i meni si uskratio pičku! Jesi svestan šta si napravio?! Cornelije: Smiri se, sve ti je to relativno. Otkud znaš da od nje ne bi pokupio neki triper? Thazz: Triper, a? Sad ćeš ti da pokupiš flašu u glavu, jebem li ti dete, da ti jebem! Dolazi ovamo! :hvata flašu, lupa je o Kornelijevu glavu:
Čovek izveden van granica perfekcije, idealizovan u svakom pogledu. Ultimativni jebač, glavni kuronja, najbolji sportista, čovek koji ne ide bez epiteta. Sposoban za najveća dostignuća, kadar se potući, čuj potući, istući svakoga, popiti Boga oca, voziti 200 na sat zatvorenih očiju. Multifunkcionalan, jednu jebe, druga mu puši, nadaren, zabada desetke kod najačih profesora, moderan, popularan, pojavljuje se na svim mestima. Ujedno, čovek kojeg niko ne poznaje, sem osobe koja o njemu priča.
-Juče brate naručim pljesku u "Stepinom Vajatu", riba radi sto na sat! Napunila je deset pljeski prilozima, dok ja čekam moju! Neverovatno! -Nije to ništa. Jedan drugar moj, radi na Bulevaru, napravi dvadeset kebaba za minut-dva. * -Gledaj sad kako ću da zakucam! Bum! -Pff, jednom rukom. Drugar moj skoči, proturi kroz noge, i zakuca sa dve ruke iza leđa. * -Sinoć brate ispadne frka, ja vidim ide lik ka meni, ja flašu sa stola, pljas u glavu.. -Brate, drugar jedan moj, istuče sedmoricu u kafiću, oni pozovu muriju, on ih sačeka za šankom. Oni dođu, hteli da ga uhapse, istuče i njih. Posle karao konobaricu na tom istom šanku, ovi gledali.
Izraz za zastarelu meru za dužinu kojom se najčešće merila dužina zaprežnih kola. Jedan šuv je dužina dve šake i dva palca, odnosno kada dve pesnice sa ispruženim palčevima stoje linearno, a vrhovi palčeva se dodiruju.
- Kaki je secks bio? - Ma nismo ni stigli do toga. Kad ga je izvadio, ona životinja ima ceo jedan šuv. Volim ja da ga ima, al volim i da se ne osećam posle secksa ko kravlja nozdrva
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose. Grom iz vedra neba! Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre. A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo? - Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno. - Ooo da, znam. - Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI! - Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna? - Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao! - Dooobro, polako. Samo bez panike! - Ne paničim!!! - Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m? - Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga! - Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako... I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam... Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san. Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje... Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm... A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju. Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Jedan od dokaza da sa zubarima i majstorima nema zajebancije, jer ako oni tebe reše da zajebu, možeš samo da sedneš i plačeš. U slučaju da zidari hoće da napakoste nekom, primeniće neki od gomile fazona koji ni Đavolu lično ne bi pali na pamet, a ako hoće da nekom stvarno napakoste, staviće mu šešir u dimnjak.
Za ovu operaciju su potrebni jedan zidar, jedan dobar šešir i jedan gazda koji se opasno zamerio majstorima. Dimnjak nije potreban, ustvari, potrebno je da dimnjak ne postoji i da se upravo zida. Najbolje je uzeti onaj šešir kakav je nosio Čarli Čaplin, kaubojski su lošiji a ribarski i šeširi od slame su neupotrebljivi. Gornji deo šešira se raseče nožem u obliku slova X ili u obliku krsta, ako je majstor pobožan, bitno je da rez bude čist i da se platno šešira vraća u prvobitni položaj posle deformacije. Ovako obrađen šešir se uzidava u negde dimnjak tako da zatvori dimovodni kanal.
Kad dođe zima i kad u kući počne da se loži, dim iz šporeta ili peći ne može da izađe jer je dimnjak zapušen šeširom i vraća se nazad u sobu što znači da će cele zime da se sedi u hladnoj sobi koja će na proleće morati da se kreči. Naravno, vlasnik kuće odmah zove odžačare, ali tu dolazi do izražaja genijalnost ovog izuma, odžačari spuštaju niz dimnjak četku koja lagano prolazi kroz rasečen šešir, vraća se na gore i tako postavlja šešir u prvobitni oblik i ponovo zatvara dimnjak. Naravno, nikom normalnom ne pada na pamet da je negde u dimnjaku sakriven šešir koji pravi probleme tako da se vlasnik kuće pomiri sa time da ima dimnjak koji "ne vuče" i prebaci se na grejanje na struju.
-Kakva baraba, radili smo k'o crnci, ajde što čašu vode nije hteo da nam donese, nego nas je još zajebao za dnevnice, a ti se još keziš kao budala, samo što se ne izljubiste kad smo pošli. -Pa dobro. -Nije dobro, kako možeš tako smiren da budeš? Da smo ovoliko radili kod nekog drugog, prase bi zaklao da nas časti, a ovaj nam nije platio ni ono šta smo se dogovorili, još me ubeđuje da bi moglo brže da se ozida i da sam iskrivio jedan zid. Ode mi pritisak u dvesta od budale. Šta se pa sad keziš, nabijem ti ga? -Smiri se. Stavio sam mu šešir u dimnjak. Odmah sam video da je đubre i da misli da može da nas zajebe za pare.
Lep gest devojke koja neće odmah da da, ali neće ni da izgubi šansu za kurčevinom koja joj je na dohvat ruke. Bukvalno! Zato baci jedan henddžab ili blajv kao učešće. Kao dokaz likvidnosti vlastite čke.
Da junoša bude svestan da će jebati, ali ne odmah. Nego čim prođe prokleti grejs period.
-Jesi umakao u bankarku? -Nisam, ali oću ovih dana. Dala mi je učešće, obljubila ga je kao Novak Đoković salataru. Tražila da je slikam pored njega za uspomenu, ali ćku ne da pa makar. -Neka, neka. Čim je ona colnula učešće, misli i kredit otplatiti.
Ć: Tata imam nešto da ti kažem. O: Šta bilo ćero? Opet onaj tvoj nešto zasr'o? On stvarno 'oće da ga sameljem? Ć: Ma nije tata, nego... O: Šta nije, govori odmah, idete mi na kurac oboje, jebite se više! Ć: Pa problem je što jesmo... O: Molim?! Ć: Tata, trudna sam. O: E na zdravlje!
