Prijava
   

Životinjski dan

Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...

   

Slušač muzike na mobu bez sluški

Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.

Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.

Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.

STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!

   

Logični rascep SFR Jugoslavije

Jednostavno je svako svakome smetao i bio na putu...

I - Dragi slušaoci, sada je tačno 15 časova. Na programu Radio Zagreba su vesti.
II - Ovde Radio Beograd. Na našem programu je sada prenos utakmice između "Hajduka" i "Crvene Zvezde".
III - Ovde Radio Sarajevo. Na našem programu su reklame i EKO poruke.
IV - Ovde radio Ljubljana. Emitujemo emisiju za najmlađe. Draga deco, Hanibal je sa svojim slonovima...
I - ...doleteo na aerodrom, gde su Visokog gosta dočekali sa svim častima. Visoki gost je tom prilikom izjavio da trenutna situacija...
II - ...nije za postizanje pogotka. Šurjak je zakasnio, tu je bio bek Crvene Zvezde, Jelikić, zahvatio je loptu i poslao je u...
III - ...drvni kombinat "Lesnina" iz Ljubljane. Svi ležajevi ovog kombinata su vrlo udobni i njih bi poželeo...
IV - ...svaki Hanibalov slon. Draga deco, Hanibal je po dubokom snegu jahao na...
III - Bridžit Bardo koja takođe koristi tu pomadu. Uz ovu pomadu koristite i našu kolonjsku vodu "Viktor". Sa ovom kolonjskom vodom...
I - ...Visoki gost je održao zdravicu u čast dobrodošlice. Na prijemu su bili svi...
IV - ...Hanibalovi slonovi, koji su se kretali prema Rimu. Oni su, draga deco, mnogo pokretniji...
II - ...od igrača Hajduka. I lopta je u posedu fudbalera Crvene Zvezde. Trenutna situacija: lopta je kod Jelikića, ovaj dodaje Nikoliću, Nikolić Sušiću, Sušić drubla jednog igrača, uspeo je da probaci loptu kroz noge...
I - ...Džimiju Karteru, povodom najnovijih događaja. Sam Džimi Karter nije zabrinut. On je rekao da će gotovo sigurno...
III - ...uzeti dve kašike brašna, tri kašike šećera i tome dodati pet belanaca. Ovako pripremljenu masu dobro izmutiti i staviti...
II - ...tačno Bogićeviću na glavu. Sad je tamo nastala mala gužva. Jedan od Hajdukovih igrača povukao je Savića za...
III - ...Gavrilovića salamu, koju treba iseckati na sitne komadiće i uz majonez od pačijih jaja staviti na...
I - ...Džimija Kartera koji već ima definitivan odgovor u pogledu rešavanja nastale situacije. Karter je izjavio da će za svog saveznika uzeti...
IV - ...Hanibalovog slona, draga deco, nije u snežnim alpima ništa grejalo. Hanibal je bodrio svoje borce rečima...
III - ...brijte se "Silver" žiletima. To je britvica koja dva puta bolje reže od...
II - ...Mužinića na položaju desnog beka. Bliži se kraj prvog poluvremena i evo sudija je odsvirao...
I - ...himnu, a potom će Visoki gost, posle uobičajenog protokola sesti...
III - ...u posudu vrelog mleka i kuvati u jakoj vatri. Tokom kuvanja dodati već ranije pripremljenu masu. To sve dobro izmesati i sipati u...
II - ...kazneni prostor Crvene Zvezde na buket igrača. Prvi minuti drugog poluvremena su počeli vrlo dinamično. Sad napadaju igrači Hajduka. Napad ide preko...
IV - ...snežnih Alpa po dubokom snegu i velikoj hladnoći. Ali slonovi su se uspešno probijali jer su nosili...
III - ...midere i druge steznike fabrike "Vesna" iz Sjenice. Ova fabrika proizvodi i kvalitetne hula-hop čarape koje u svako doba i u svakoj prilici može da nosi i...
II - ...Dragan Džajić, koji nas svojim egzibicijama podseća na stare dane. On se uspešno oslobodio dvojice igrača, centrirao je pred gol Katalinića i situacija je veoma povoljna...
I - ...za spuštanje zategnute situacije u svetu. Ministar inostranih poslova je izjavio da je njegova zemlja postigla izuzetne rezultate na tom polju, jer prema ženevskoj konvekciji koristila je...
III - ...Karneks paštetu i druge Karneksove proizvode. U svakoj prilici "Karneks". Dovoljno je samo da otvorite paštetu i namažete je...
II - ...preko celog igrališta Crvene Zvezde. Ali nije uspeo da je stigne i lopta je otišla u aut. U igru će je ubaciti Keri. Sad je Filipović u posedu lopte. On je ubacuje...
IV - ...pred rimska vrata posle toliko dana napornog puta. Ali rimljani su organizovali...
I - ...konferenciju za štampu u svojoj rezidenciji. Ovaj cenjeni državnik je došao na konferenciju...
II - ...GOL, GOL, GOL!!!! Dragi slušaoci!! Savić je postigao pogodak i to je 1:0 za Crvenu Zvezdu. Ali neko od igraca Crvene Zvezde leži povređen na...
I - ...Nedi Arnerić koja je izjavila da joj novonastala situacija sasvim odgovara. Ljubavnu scenu u tom filmu prekinuo je...
II - ...pomoćni sudija mahanjem zastavice. Povređeni igrač se podigao sa...
I - ...Nede Arnerić u novoj ulozi. Ona ce se odmah uključiti u...
II - ...situaciju na terenu koja je ponovo postala napeta. Povređeni igrač je napravio nekoliko koraka i ponovo pao. Samo ovoga puta na...
I - ...Milenu Dravić koja takođe igra u ovom filmu. Partner će joj biti...
II - ...sudija Raus koji je odsvirao kraj susreta. Time završavamo prenos ove prvenstvene utakmice. Reporter je bio...
III - ...Boki Milošević na klarinetu!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

   

Abdicirati

Odreći se prestola, napustiti ga. Ustati sa VC šolje.

-Ćale, kad ćeš da abdiciraš u moju korist, ukenjaću se?

   

Matematika u osnovnoj

Odličan pokazatelj društvenih promena.

Zadatak u trećem razredu osnovne:

1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?

1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?

2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?

2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"

2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.

   

Naručivanje vinjaka na prvom sastanku

Old skul fora za proveravanje stadijuma alkoholizma do kojeg je stigao potencijalni trsitelj, a možda i otac dece gospođice koja izvodi test. Koristile su je namazane devojke pre 30 i kusur godina.
Podrazumevalo se da taj vinjak neće da popiju, a znale su o kakvom je muškarcu reč ako i on naruči isti ili popije njen rubinštajn.
Fora je počela da oživljava pod uticajem današnjih devojaka koje piju više nego muškarci, ali sa sasvim drugim ciljem - kako bi se što pre uletvale i mogle da slušaju ili uopšte gledaju muškarca sa kojim su izašle.

Proleće '76. godine, kafana "Kriva sisa", opština Knić

Kelner: Izvolite!
Dragana (u sebi: baš da vidim da l' će da nasedne): Ja ću jednu kiselu vodu i jedan vinjak.
Milisav (u sebi: Uuuuu, kurvo! Gde baš Rubinštajna nađe, majku ti pokvarenu. E pa nisam ja sis'o vesla, znam za jadac): Ja ću kiselu vodu i kafu. Alkohol ne pijem.
Dragana (U sebi: Hm, ovaj neki baš fin, ne pije. Daću mu.).
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Proleće 2012. godine, kafić "Marabu", Kragujevac

Konobar: Izvolite!
Milica (u sebi: Jao, samo da se obeznanim što pre. Jeb'o me konj kad izađoh sa ovom smarajućom rugobom!): Dupli absint, nepaljen!
Stefan (u sebi: Uuu, ova 'oće da se jebe noćas, to bre! Jaooo, kakav sam ploditelj): Daj i meni isto.

   

Vuja klija!

Oduševljenje narkomana kome je upravo proklijalo gandzino seme.

   

Aorist

Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.

Oh, sapletoh se.
Šta to uradiste ?
Igrah igrice, blejah na internetu.
Da li sve naučiste kolege moje omiljene ?
Desetku dobih dragi roditelji.
Dobru ribu opalih prijatelji moji.
Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.

   

Šalter ego

Onaj fini, ponizni, ljubazni, nadasve skrušeni kmet u koga se pretvara svaka osoba, od bodibildera do profesora pred šalterskim službenikom koji treba da mu overi papire.

-Gospodine, morate da potpišete još ovde, ovde, ovde i ovde, a onda da se okrenete da vas malo jebem u dupe, pa ću da vam overim sve za tri dana.
-Naravno, naravno, poneo sam i vazelin.

   

Božja veresija

Vremenski period koji počinje onog momenta kada Bog zaustavi alatku Kosca u punom zamahu i silaznoj putanji. Fudbalskim rečnikom rečeno to je sudijska nadoknada vremena, ali zna da traje i znatno duže od tričavih par minuta.

Gospođa: (vidno uzrujana) „Doktore, moj otac je juče preminuo, a ja sam došla samo da vam kažem da uskoro očekujete tužbu za nesavesno lečenje ... “
Doktor: „Samo malo, gospođo. Molim vas, prvo mi recite koliko je vama godina ? “
Gospođa: „Kakve to sad veze ima sa smrću moga oca? I otkad se dama pita za godine ? ... To je nečuveno !“
Doktor: (smireno) „Videćete da ima ... Dakle ?“
Gospođa: (nabusito) „Četrdesetčetiri ... I šta s tim ?“
Doktor: „Sad je 2008. To znači da ste vi rođeni 1964. A prema medicinskoj dokumentaciji, vašem ocu, rođenom 1938., je još 1968. na klinici za neurohirurgiju dijagnostikovan tumor mozga koji nije mogao biti operisan, pa mu je alternativno ugrađena Pudencova sonda za šantovanje viška moždane tečnosti. Znači , za ovih četrdeset godina, sve vreme živeći na božju veresiju, vaš otac je uspeo i vas da odgaji, odškoluje , uda i unuke da dočeka ... I sad, kad je vreme te božje veresije isteklo, vi hoćete mene da tužite. Samo izvolite gospođo, ja sam samo lekar, nisam sveti Makarije čudotvorac. Doviđenja. “

   

Yugo

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.

Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.

Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.

Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.

Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.

Živeo Jugiša!

   

Zozovača

Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi.
Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper

- Gle, nema venac!?
- E, pa venac dobiješ sutra!

   

Dečije pesme

Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...

1. (Poligamija)
Bubamarac mora vreme gubiti
I sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...

2. (Narkomanija)
Uzmi veliki ekser
sačekaj da padne veče
...
Uzmi veliki ekser
i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh
da nikad ne budeš tužan!

3. (Pedofilija)
Neko voli pevanje,
neko voli sviranje,
a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje...
Cinci linci, dragi klinci,
ja ne želim da vas diram
želim da vam (vas) cinculiram
moja glavna zanimacija
to je sitna cinculacija...
***
...obično komarci, dolete i odu,
a u međuvremenu nekog i ubodu!...

4. (Patološki strah od gubitka nevinosti)
- Leptiriću, šareniću, hodi meni amo
evo imam lepu ružu, pomiriši samo!...
- Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete,
stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!

5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;)
Điha, điha četir' noge,
sve četiri krute
điha, điha mi idemo na daleke pute...
...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?
Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!

6. (Kockanje)
Kocka do kocke kockica
Kroz prostor i kroz vreme...
...i tako dan za danom...

7. (Grupno zadovoljavanje)
Deset ljutih gusara došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta ostalo ih devet...
...jednog sam uspavao ostalo ih osam...
...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam...
...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest!
U svakom pogledu, ja ih se ne bojim
ja dišem duboko i gusare brojim...!

   

Seoska kafana Monako

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

   

Plejlista

Skup prežvakanih tema koje se svaki put iznova i iznova aktiviraju pri bleji sa određenom ekipom. Iako su smorile nakon drugog puta, usled dokolice i manjka kreativnosti vraćamo se na iste. Najčešće su to interni fazoni, valjanje u blatu na Kališu sa e promila alkohola u krvi, pegliranje sa istočne kapije po slučajnim prolaznicima sa Konjarnika i forhend-bekhend šamar od lokalne prepičke nakon što ste joj jasno izložili da ste Cipiripi i da biste je iscepali kao osnovac udžbenik iz geografije na kraju godine. U suštini, sve ono detaljno obrađeno, ispitano i konzervirano tako da se sačuva od zaborava.

1 - Matori, daj tog vopsa više, osuši mi se grlo.
2 - Evo brate, nego kad smo već kod vopsa je l' se sećaš kad smo onomad pevali "Ne volim te Alija" u sred muslimanskog dela Sarajeva, nakon što smo izbačeni iz kafane, a taksista nas izbacio kod Baščaršije. Jebote, kad nas tad neko nije overio kalašem u vuglu nikad neće. Možda nas onaj matori Bog pogledao tada, u suprotnom bismo mirisali travu iz korena.
1 - Ne verujem u Boga, brate, meni je to totalno lejm priča, šta je on kao, baja koji sedi gore i drka džijadžojce, to jest' nas, jes boli ga rac, pre bi uzeo i cepao pes, ili u najmanju ruku Operejšn flešpoint.
2 - Ma šta ti znaš? Dokaži da ne postoji.
1 - Oću bole me kurci, dokaži ti da postoji. Nevin je dok se ne dokaže suprotno, to jest nema ga dok ne dokaže da ga ima.
2 - To već zvuči malo bolesno.
1 - Kad smo već kod bolesti, oni ludi Korejanci, imaju pun kurac nuklearki. Šta bi ti radio da počne napad?
2 - Glupog li pitanja, sakrio bih se u frižider, jebiga ima debele metalne zidove, zaštitio bi me u dobroj meri od radijacije. Šta da radim kad nisam Židov pa da imam sopstveno sklonište.
1 - Kad smo već kod njih, odakle, bre, njima toliko love?
3 - A da vas dvojica malo promenite ploču, konstantno ste na ripitu, slušam ovaj razgovor cirka 5000 puta, Marina Tucaković vam nije ravna. A o Đoki Davidu da ne pričamo.

   

Semafor - Ustanička i Vojislava Ilića

Destinacija: Konjarnik.
Pravac: kretanje Ustaničkom prema kulama. (istočna kapija Beograda)

Pretpostavljate o čemu se radi?
To je semafor koji je praktično nemoguće promašiti kada se vozite gradskim prevozom. To je semafor na kom čak i kad je -10, autobus bude pun ljudi (verovatno samo zato što je u pitanju taj semafor) i temperatura dostigne bar jedno 30 stepeni, a usled nemogućnosti našeg gradskog prevoza da izgura tu uzbrdicu brže, temperatura se kao magijom povećava, jer odavno oplakani motor autobusa pravi toliku vrućinu, pa i buku koja uzrokuje pucanje bubnih opni. Međutim na to se niko ne obazire u nadi da će barem po cenu gubljenja sluha proći kroz taj semafor i raskrsnicu!
Ali kao i uvek u realnom životu, van svih filmskih scena, ne prolazimo dalje u ključnom trenutku i nastavljamo da se kuvamo i psujemo semafor, koji kako se čini traje čitavu večnost.
O letu ne vredi ni govoriti, dovoljno je reći: ispričano x 5 + sve to začine sočne arome mirisa ljudi koji se ne kupaju u proseku nedelju dana, miris je takav da ga gotovo možeš i okusiti. I tako prilepljen na vrata autobusa, čas gledaš u sat čas direktno u "Jamburger", shvataš koliko si gladan i da bi mogao vola da pojedeš, ali automatski gubiš apetit kada osetiš pomenute arome.

Oni koji slučajno i prežive semafor, prepričavaju to svojim unucima, i slave taj dan kao drugi rođendan.

   

Trudničko

Pauza koju uzimamo posle dobrog ručka.

Završen je nedeljni ručak.

Ćale: "Ajd sad da odeš i opereš auto."

"Ma, pusti me ćale, vidi koliko sam se naduo, uzimam trudničko."

   

Žestina

Hormon za rast muda.

- Mali, daj još jednu ljutu, žena mi je još ljuća, treba ovakav da joj izađem na oči!
- E moj ti, takav nećeš ni na vrata izaći.

   

Kao da su ga tri kurve dojile

Taj je rođen dva dana prije lisice.
Nema te situacije u kojoj se neće snaći, jer iz mrtve kobile živo ždrijebe vadi.
Lukavost je njegovo drugo ime, ukoliko pokušate da mu prodate muda za bubrege, vi ćete završiti da mudima, a on sa parama, a da niste toga ni svjesni.

A: Šta ima za ručak?
B: Ima boranija.
A: Au, ujna, ja sam alergična nešto na te bobičaste stvari, ali ajde, poješću. Imate li onaj Presing? Trebaće mi... Kako sam prošle nedjelje jela divne viršle, baš ih volim.
B: Pa oćeš li viršle?
A: Ma ne bre. Neću da te mučim, poješću boraniju i popit' jedan Presing, čisto da ne dobijem gušenje. Karneksove su najbolje. Pileće.

   

Tastov humor na upoznavanju

Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.

Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.

Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko.
On: Drago mi je gospodine, gospođo...
Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu.
Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine".
Ona: Tata!
Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.

- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov.
- Žao mi je ako ste zbog mene...
- Pa što si došao ako ti je žao?
- Pa ja...
- Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima.
- Hahah...
- Šta je smešno?
- Ništa.
- Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca?
- Ništa, ništa.
- Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha...
- Nadam se da neće.
- Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale?
- Pa jesu, nego...
- Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li?
- Pa ne, ja samo...
- Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.

?
+90
4
definicija