Ima li šta teže nego naslediti živu legendu, ikonu Mančester Junajteda, čoveka koji je postavio najviše standarde u trenerskom poslu, i stati za kormilo jednog takvog kluba? Naravno da ima ali je i ovo krajnje delikatan zadatak i pregnuće. Naslediti najboljeg od onog ko popunjava upražnjeno mesto zahteva maksimalno zalaganje, srce na teren i novčanik debljine Dačićevog podbratka - osim ako nisi građen k’o Čavić i lepuškast k’o Alen Delon, onda ti je svejedno da li ti je prethodnik bio Fergi ili Kratko Ostanić.
- Kako ide tvom burazeru sa onom malom? Opasna riba nema šta, faca Adrijane Lime i telo Jelene Išinbajeve. Mis mature ako me sećanje ne vara. Zajedno već kol’ko, šes’ meseci? - Ma da, ima i više od šes’ nego ne može jadnik više da izdrži. Ona njegova navikla da troši na pedikire, manikire, voli da ručava u restoranima, najskupljim dakako, želi da joj stalno priređuje iznenađenja koja ga na kraju koštaju k’o Zvezdu raskid ugovora sa Zemanom. Navikla na takav tretman, bivši joj bio neki buržuj, ćale mu drži lanac pumpi i član je SPS-a nego ode lani za Ameriku. Ovaj moj diže kredit da vrati kredit, vidim već je pazario konopac, pribojavam se najgoreg. - Mnogo ružna čupri batice, nije lako zameniti Fergija, kad numeš i ne možeš uzmeš da treniraš Fulam a ne Junajted..
- Opa komšo novi traktor i to IMT, vid’ ga kakav je, ki Ferari! Sretno oranje! - Vraga sretno, dvaput mi se kvario od fabrike do Rajkovca, izpizdeo sam! Hteo sam da se pišam u rezervoar, ostavim ga na sred puta i dođem peške na opanke!!1 - Eee nije lako zameniti Fergusona, nek’ mu je laka Morava koja ga odnela..
Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.
Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.
Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.
Ahhhhhh konačno mir. U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa! DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.
Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.
Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.
Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.
Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!
Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.
Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.
Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.
- Izvolite? - Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje... - Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano? - Idem iz treće, meni je već smrklo...
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom. Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu? - Ne, idem na posao. - Gde radiš to? - U banci. - Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit.. - Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte. - Čekaj bre, šta si ti tamo? - Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.
Manuel izlazi iz gajbe, iza zgrade Fabio, Federico i Alesandro duvaju i piju pivo. Manuel: Dajte momci zajebite to imamo sastanak, veceras je tekma, dolazi nam Nemacka. Fabio, Federico i Alesandro: Daj Manu, kazi treneru da ce dodjemo posle, stigo nam dobar hash iz Rima
Manuel nastavlja svojim putem, i sa Damianom nastavlja put...
Trener: Dobro jel su svi tu? Carlo: Treneru, Davide je u skoli, oborice ga istoricarka, mora da popravi keca, a Gianluci teska glava. Trener: A sto? Carlo: Pa dosle sinoc neke turiskinje iz Brisela, a Gianluca i Aldo se vacarili sa nekim plavusama. Trener: Pa dobro jel jebali nesto, i gde je Aldo do vraga? Michele: Jesu, jesu jebali su, ali Aldo je sad morao da odveze kevu u bolnicu nece da dodje Trener: Mauro, jel onaj tvoj komsija zna da igra? Mauro: Treneru, on je vise basketas, al nije los. Trener: Dobro zovi ga, on je visok, moze da cuva Klosea. Trener: Gde nam je golman? Gde je Marco? Manuel: Treneru, poslao mi poruku na fejs, ima hitno operaciju umnjaka. Trener: Pa jel ce bude dobro? Manuel: Ma treneru on je oralni hirurg, nekom klincu mnogo lose, morao da ga operise, docice kasnije Trener: Aha dobro, a kad Mateo dolazi? Ostali: Treneru, Mateo naso neku picku, ona neka rospija, mora da seta kuce zajedno sa njom. Malo kasnije...... Trener: Dobro momci, samo bez divljanja, borimo se do kraja pa sta bude. 3 sata kasnije... San Marino-Nemacka 0:8
Trener: Dobro je bilo momci, sta da se radi, Svabe su to Fabio: Treneru, jel moz' da palimo, ceka me kurva? Michele: Davide, 'el imas rizlu, ajmo u park? Davide: Ne mogu imam CW na CS Michele: Osh ti Mauro na jox? Mauro: Ne mogu brate, na 76-ti sam level, mora picim to malo... Trener: Bez preterivanja, trening preksutra u 17h ...svako svojim putem...
Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.
Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.
U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.
1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani... 2 - Ne. 1 - Kažite mi šta vam treba. 2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate. 1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar... 2 - Ma nemoj mi reći. 1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde. 2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio? 1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice. 2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije. 1 - Gospodin... 2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to? 1 - To su strogo poverljive inform... 2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu. 1 - A? 2 - Nemoj ti meni a, čivava laje. 1 - Gospodine, zvaću ob... 2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka. 1 - Molim?! 2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i... 1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu. 2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare. 1 - Nego? 2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju. 1 - Ali gospodine, nemamo te babske... 2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi. 1 - Dobro, dobro, evo... 2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve? 1 - Neka hvala... 2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi... 1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni. 2 - Polako kreni ka meni... 1 - Evo, evo. 2 - I bez kukanja. 1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete. 2 - A sad ustani. 1 - Molim? 2 - Ne uzimaj ga... 1 - Jeste sigurni. 2 - Da. 1 - Stvarno? 2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože... 1 - Evo ustajem. 2 - A sada pogledaj ka onom prozoru... 1 - Gledam. 2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega. 1 - Ne razumem. 2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.
Univerzalni lek balkanskih naroda. Ljudi ga piju kada ih boli glava, stomak, ledja, zub, zglobovi, jetra i želudac..Nekada su bili roze boje i lepog ukusa, a danas su beli i odvratni, valda kako bi se ljudi od njih odvikli.
Kao što je svako u svoje doba rane mladosti imao svog najomiljenijeg junaka što su bili Mikelanđelo, Donatelo, Tomi, Bili i Ajiša, Minja Subota, Goku, Bulma Krilin i Tenšinhan, Duško, Dača, Sima Strahota, tako je imao i najomiljenijeg sportistu čije je ime uzvikivao pred svaki koš, gol, šut, udarac... Svako je hteo da bude neko od najboljih pa su s toga uvek nastajale svađe...
- Savanović!!! I pogodak! Ljudi moji da li je ovo moguće!!! - Ajde Neco prekini da se dereš kao magarac... - Kecmaaaan! - Sam ti rekao nešto??? - IIIIIIIIIIIIIIIIII KOOOOOŠ!!!!!!!!!! - Nemanja ozbiljan sam prekini da se dereš pred šut i budi ozbiljan da se sada ja ne proderem! - Krstić!!!! - E pretera ga! TAAAAJSOOOON! (bam)
