Prijava

Jbt život, kakve su se stvarčuge nekad pisale :O

A jel' to ono kad klincu koj'ne sluša šta mu se govori lepo,natenane naskačeš po lobanji,ili mi se to samo čini?

Контић
Ukratko - on je proviron.

hahaha

Онда тражиш нове.
Кад човек остане без тог круга, то је нешто што је изнад његових моћи, па самим тим није крив за то (не мислим на оне, срећом малобројне, изузетке који јесу сами криви, то је нешто друго).
Пун свет људи. Гомила познаника, са свима богзна како, кез од увета до увета, братање, својатање итд. Из те гомиле, искристалише се оних неколико (буквално неколико) правих. И то тако иде, као на покретној траци: један оде, други дође. Е, тај који дође, њега треба чувати - то је обостран процес. А оних који су отишли (било како, не само коначно), човек се сећа са захвалношћу и нада се да постоје и они који њега памте исто тако.
Сад си ме навео да седнем и пребројавам. За оволико година, нисам их набројао пуно. Изгледа да је, у суштини, то "следовање" просечном човеку (за каквог се сматрам). Све преко тога су оне "форевр-тугедр" бајке којим су нам пунили главице кад смо били мали, па и дан-данас помало мислимо да је то стварно тако.
Ако сам опет машио поенту, извини.

Nisam mislio bukvalno, više metaforički, kad ostaneš bez kruga ljudi koji su ti bili od pomoći na bilo koji način. Nemoj da gineš odmah toliko, pooo-lako sa Arminom

Еее, да знам одговор, прво бих га себи рекао. Јер, време ми је да размишљам о томе: моји већ одлазе, а ја чак нисам успео ни да нађем добар бенд...
Ти, ценим, имаш још времена до те фазе. Користи га мудро! Carpe diem, дјечаче, carpe diem!

Frajkore, pitao bih te nešto, deluješ mi kao častan čovek pa stoga cenim da ćeš biti iskren. A ŠTA DADA- RADIIIIIIIIM, KADA ODU PRIJATELJI MOJI?

#131
+23936
101
definicija