Prijava
   

Mladenović

Izraz za narkomančinu. Dobio ime po Milanu Mladenoviću.

- Čiko, imaš li dvajestri dinara, nije za drogu, majke mi.
- Beži bre od mene, Mladenoviću.

   

Koknuti

Uvaliti nekome penis.
U vaginu, anus ili usta.

Vuče korenje iz eng. reči cock - petao, kurac.

Takođe, koknuti može da znači i ubiti, skembati ili ukebati. (videti: Keba)

Tata: Momci, da li ste za jedan kokmit sendvič?
Momak 1: Samo ti kokaj ćale.
Momak 2: Kokni nam ga brzo čiko Tata.
Tata: RKE KOKE.

   

Nemač pojma

Izraz nastao kada je autor definicije posmatrao prijatelja kako pravi špricer od crnog vina.

Mešaš crno vino i kiselu vodu?Koji si ti nemač pojma!

   

karakondžula

Kada pičiš neku igricu na užasno starom kompu, tipa Commodore 64 ili ZX Spectrum, u kojoj rasturaš neke robo-ptičice koje te gađaju lasersko-plazmatično-nuklearnim govancima, pa kada ih sve skembaš uglavnom se pojavi On.
Karakondžula.

O, ne!
Karakondžula sa trećeg nivoa!

   

Argumenti za legalizaciju SVIH droga

Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.

   

Obrve

Patnja ostavljenog mužjaka se uglavnom svodi na čežnju za izmaklim sisama i guzovima.
Ja to naravno razumem, neću ovde da glumim lažnog moralistu.
Imao sam i ja jednom nečije sise, uveče sam se uspavljivao uz njih, jutrima sam im to kompenzovao kuvanjem kafe, pisanjem slova na papiru ili kupovinom sitnih potrepština.

Takvo ponašanje se obično obije o glavu.
Recimo- idealizuješ te sise i onda dođe trenutak kad ti se one pokažu.
Shvatiš da si se socijalizovao uz k.
Sve se sruši, a ti proklinješ sebe zbog nezahvalnosti.

Tako da, u redu je, patim i ja za takvim stvarima iz prošlosti.
Ljudi smo, volimo da se trljamo, volimo meko pod prstima i normalno da nedostaje.

Ali, postoje i neke specifične faze u osećanju odsustva.
Setiš se nekih sitnih navika, tikova, setiš se neobičnog izgovaranja pojedinih kombinacija slova.
Setiš se obrva ...

To mene rastura.
Tkivo stari, atrofira, gubi vrednost pod tuđim prstima, i onda lakše podnostiš njegovo odsustvo.
Ali obrve, to su ti čuvari planeta.
Ono o čemu si maštao dok nije postalo telesno.

Tako i ja mislim na te divno grupisane dlake.
Gledao sam je u obrve, nisam imao hrabrosti da ponudim svoj pogled njenim očima.
Onda sam počeo da ih uhodim.
Uglavnom u snovima.
Pizda ne sme da izlaže lice ljudima.

Pričao sam sa njima o snegu, ili o nekim notama ...
Maštao o promenjenom sebi.
O biću koje ima put ali ne i trajanje.
Bilo je lepo, veruj mi.
Lepo je kad se postidiš pred nekim.
Pred nečijim obrvama.

Kad znaš da bi se raspao od jednog pokreta tih divnih malih stanovnika lica.
I da ništa ne bi ostalo od tebe ... Od one odvratne sujete koja te celog života zakucava ...

Da, to je kad dvoje imaju jedan puls.
Jednu percepciju stvarnosti, jedan strah od buđenja.
I ništa se ne dešava ...

Ćutao sam joj u obrve, nije se bunila ...
Ono što je bilo posle pripada logici propasti.
Neumitnosti jednog procesa koji teče paralelno sa vremenom u tebi.
Ne želim da pričam o tome.
To mora da se plati.
Svaka radost se plaća.

Samo želim da razmisliš sledeći put kad te uhvati žal za sisama ...

   

smisao života

Generalno, život kanda ima smisla.

Međutim, on nema veze samo sa životom ljudi.

Misli se na život uopšte.

Na primer život svinje, ili guštera, ili nekog dvoćelijskog organizma...

Svakako ne misliš da je Čovek jedino biće u ovom kosmosu,kosmos?

Dakle, recimo da se radi o Životu uopšte...

Stoga bi se reklo: Smisao Života je prosto razumeti činjenicu da svaki kosmos kojem se pokloni beskonačna količina vremena može da proizvede proizvoljan oblik Života.

Naš kosmos je uspeo da uz pomoć odgovorne mu prirode stvori npr. blesavog kucu koji juri za svojim repom i viče "av av av av"!?

Od čega?
Od vodonika (H)?
Od plazme?
Od raznih sila Prirode koja se zajebava ovde milijardama milijardi godina aplicirajući svoje neshvatljive sile na Tera Molove (TMol) elem. čestica?

Mislim...

Bio je "Moby" u pravu: "We are all made of stars"

   

Kosooka devojka

...japanska verzija narodne pjesme " Kosovka devojka".

Uranila Kosooka devojka, Uranila rano u nedelju...

コソボの少女ウラニア、ウラニア週明けに...

   

Kosmos

Veruje se da je Kosmos ogroman prazan prostor u kome lebdi 98% materije u plazmatičnom stanju.
Ovo verovanje je stvorio Čovek.
U dubokom svemiru vlada vakuum sa jednim atomom vodonika po metru kubnom.
Svaka definicija Kosmosa je tačna, s obzirom na bezgranično ljudsko neznanje.

Izvolite!

   

piletina

Gurmanski specijalitet u ljudi.

Praktično - masakrirani zamrznuti leš pileta na čije je rane aplicirana so, a zatim nanešena opekotina trećeg stepena koristeći cvrčeće ulje ili rernu.

Svakidašnji legitimni varvarizam.

   

Sufiksni-X-Šatro

Modifikovani šatrovački jezik nastao fonetskom degeneracijom tradicionalne varijante, primenom pravila da se na svaku šatro-reč dodaje sufiks «X».

Pripada «mtvim» jezicima, ali za razliku od Latinskog, koji potiče iz daleke prošlosti, sufiksni-x egzistira u dalekoj budućnosti.

Prvi pisani dokazi o upotrebi ovog jezika pojaviće se 3038. godine u oblasti Hiper-Beogradskih Aluminijumskih Stambenih Matrica u centralnom Hiper Sremu.

Kao naslednik sufiksne-x-šatro forme, pojavljuje se sufiksno-prefiksni-x-šatro oblik, gde se «X» dodaje na početku i kraju šatro-reči.

Situacija:

Hiper-Beogradska Matrica TM-00504, kvadrant 909. Godina 3041. Proleće.
Baka razgovara sa unukom – Mišom...

ŠoMix! Đidox da dišvix moj novi nuklearni pačtex vamux!
Daj bre xbabax, xmojnex da xrašsmax i xstaniprex da lupetaš tim praistorijskim xlektomdijax! Xštanix te ne razumem!!! Odoh xštonex da xcamprx!!!

   

Zapuštencija

Jedan od najviših stepenova dangubljenja.
Stanje apsolutne kurcobolje za nebitne stvari poput higijene, intelektualnog razvoja, emocionalnih potreba, fizičke aktivnosti i socijalnog života. Posledica višednevne izolacije od bilo kakvih spoljnih uticaja i izbegavanja ogledala, življenja u ruti kompjuter - frižider - toalet - kompjuter. Lako se otima kontroli i prelazi u naviku.

- Dez brate, šta ima novo?
- Ništa posebno. Šutnula me Marina.
- E, jebiga. Znači, bacaš se u potragu za novom bicuri za vikend, ili već imaš neku kombinaciju?
- Ma jok, malo ću da pauziram. Uzimam godišnji, gasim telefon i bacam se na sto osamdeset giga filmova, muzike i igrica što sam poskidao u poslednjih šes meseci, uz povremene pauze za blejanje na internetu.
- Aha, planiraš da provedeš vreme kvalitetno. Kako hoćeš, ali nemoj posle nas da zoveš da ti bacamo flaše sa pišaćkom i stružemo štroku sa leđa.

   

Mister Materija

Detektiv trivijalnog

   

Kolos sa Rodosa

Simbol veličine, metafora megalomanije, sinonim kraha.
Statua Kolosa najpre se gradila dugih dvanaest godina, zatim krasila glavno pristanište luke Mitraki na Rodosu sledećih pedeset šest. A onda je, kao i sve što dostigne svoj zenit, jednog dana pao. I nikad više nije ustao.

- Džoni, oplodi nas!
- Džoni, jebi nas u šupkove!
- Džoni, trpaj sve u dvojku!

...

- Džoni, matori, kakvo ovo cave ispred zgrade ushićeno kliču tvoje ime?
- Bičarke, matori. Bičarke.
- Pa šta im je?
- Šo?
- Pa od kad je to ženski svet zainteresovan za Džonija?
- Jebiga, matori, pobedio sam na izboru za novu zvezdu zlatnog Melosa.
- I sad imaš analni ufur kod svake druge ribe?
- Taj neki kajzen. Aj palim, čeka me Una Senić da joj džaram kantu. Oćeš meskalina?
- Čega?
- Meskalin. Kaktus neki, tako nešto. Nije loše, mada me ne radi kako sam očekivao.
- De si to našo, sreće ti?
- Kod Rize, matori. Svašta ima lik, začudio bi se.
- Od kad se ti drogiraš uopšte?
- Od kad džaba. Samo me saleću neki Šiptari i daju te sličice i tako to. Da ga jebem, kad je džaba, i sirće je slatko.
- Mojne samo da se navučeš ti na to. Ko zna kakve sintetike piješ.
- Ne seri, krivo ti! Krivo ti što ja karam Unu Senić, a ti drkaš na Alo Sunčicu.
- I, bre. Pa ja kad sam jebo, ti si još igrao FIFU 98.
- Jebiga, tebroni. Uloge se menjaju. Sad sam ja poželjni pastuv, a ti si... neki kurac.
- Haha, aj ako tako kažeš. Pazi samo da ne padneš ti, pošto si mnogo visoko otišo.
- Ništa se ti ne brini. Aj palim sad, čekaju me kurve. Ćozdra.

...Par meseci kasnije...

- Bato, oće kupiš zdenku? Pedes dinara, bato, jeftinije nego u marketu. De ćeš, bato? Može i za četeres... Bato!

   

Amputacija

Opoziv.
Prevođenje u stanje otkinutosti.
Podela uloga.
Strah od pičke.

Zaljubljuju se, onanišu i pate, a ti jebeš jastuk.

Amputacija kao nadilaženje očaja.
Beskrvnost.
Razvodnjavanje moždanih oteklina.
Nelečena neprijatnost čiji apetiti rastu.
Autokanibalizam ?
Ne bih rekao ... jer

Postoji i amputacija u dvoje.
Nemogućnost tužnija od prideva.
Naivnost slična dečačkoj.

Hodaš sa nečijom kosom pod prstima kao talismanom.
Razumeš propast, želiš krvlju i braniš se krvlju.
To uvek vodi u fanatizam. Izvrtanje gluposti u logiku.
I glup želiš uspomene. Odjednom samo to postane bitno.
Zaljubljen si u svoju opsesiju.
Otkinuo si voljenu kosu iz stvarnosti, anestezirao krivicu i čekaš ...

To mu dođe amputacija.
Uslovljeno razmišljanje, pre svega pederski pristup životu ...

   

Štap za pecanje

Šta?

To gore.

   

Metro 2097

Najnoviji produkt gejmerske kuće Ubisoft, igra za koju se očekuje da će probiti sve rekorde prodaje i doneti ovoj igračkoj kući do sada neostvaren profit. Radnja se odigrava u ne tako dalekoj budućnosti, tačnije u 2097. godini.

Svet je već u dubokoj krizi (ni ovaj naslov nije zaobišao već ustaljeni zaplet koji često viđamo u igrama), nakon nuklearnog rata između Kenije i Makedonije, dve svetske velesile nakon odluke Amerike, Rusije i Irana da svoju trku u naoružanju okončaju skupljanjem svog nuklearnog oružja na jednu gomilu i ravnopravno podele isto dvema državama odabranim žrebom u Frankfurtu kojim predsedava Krkobabić, tada već prilično ostario.

Zbog nakupljnjnih frustracija Kenija i Makedonija odlučuju da podeljeni arsenal upotrebe tako što će uništiti sve ostale zemlje na planeti, sačekati par miliona godina da se stiša radijacija, a onda početi sa uzgojem šećerne repe. Naizgled jednostavan plan, međutim, polazi po zlu, i nakon lansiranja nuklearki proročanstvo Dinkića koje datira još iz 2028. godine se ostvaruje, i sve rakete bivaju skrenute silom bogotaca Oriona, sa svoje putanje, na Beograd.

Ubisoft se zaista potrudio oko audio-vizuelnih efekata, pa tako već u uvodu igre dok nuklearke pretvaraju Beograd u obradivu površinu obogaćenu poluraspalim uranijumom, možemo videti do detalja verno prikazan poslednji izraz lica unuka Džastina Bajbera slučajno zatečenog u Areni povodom turneje "Sećanje na mog deku i moj novi rajf". Inžinjeri iz Ubisofta kažu da su za modelovanje beogradskih ulica, to jest asfalta, potrošili oko 87 procenata budžeta, jer su, kako kažu "imali želju da ne ispuste ni jednu rupu na putu", a tokom procesa modelovanja puteva život je izgubilo 7 radnika Ubisofta od posledica premora.

Sam naslov igre sugeriše i glavno mesto dešavanja, a to je Metro, čija je izgradnja u Beogradu počela kasno 2096. godine, ali je prekinuta rano 2097. godine, kada naš glavni junak, to jest VI, vodi borbu sa svojim mislima u napola dovršenim podzemnim hodnicima beogradskog metroa.

Za sada, Ubisoft ne želi da otkriva više.

Besplatan demo igre koji teži samo 480 terabajta (uglavnom teksta), i vodi vas kroz predistoriju i razne istorijske prevrate oko izgradnje metroa, možete skinuti sa Ubisoftovog sajta.

   

prijatna tišina

Prijatna tišina je alter ego neprijatne tišine. Ovo je pojava koja postoji samo u prošlosti. Onog trenutka kad progovorimo, i postanemo svesni prijatnosti tišine, ona je već nestala i ostavila nam samo poruku: koj' te kurac terao da to kažeš.

   

Prava lepota

Ona pored koje možeš hiljadu puta da prođeš, površno je pogledaš, a da je zapravo ni ne primetiš.
Ona lepota, koju kad primetiš, nastaviš još deset koraka, ukopaš se u mestu tridesetak sekundi u jednom od onih "žju!" momenata dubokog ushićenja, i potrčiš za njom. Figurativno.
I posle toga sve porediš sa njom, i ništa ti više nije dovoljno dobro.
Ona posle koje ćeš se čuditi kako je ranije nisi primetio, i kako je drugi ne vide.

Film koji ti je pre godinu dana bio dosadan i glup, a sada juriš ostale filmove istog režisera po ruskim torentima, pekara pored koje gotovo svakodnevno prolaziš a nikad nisi kročio u nju, a pogačice im dečarapiraju, knjiga koju si kao klinac vratio na policu posle četrdesetak pročitanih stranica jer ti je bila suviše konfuzna, a sad si izbedačen jer je pisac umro pre deset godina, pesma koja ti se vrtela u glavi, ali nikad se nisi udubljivao u tekst, prijateljstvo iz osnovne, tekst ili definicija koja ti je prekjuče bila mnogo gej, a sada se poistovećuješ s njom, devojka koju godinama viđaš u kraju, a onda vidiš njen osmeh koji ti toliko obuzme misli da ne možeš da hodaš i žvaćeš žvaku u isto vreme...

   

Gde um caruje i tuki se diže

Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

#537
+5907
43
definicija