Do kurca, rečeno na kulturan način.

Oglas kojim se komentariše nešto jako dosadno na interentu.

Liga na kojoj se gube pare. Svaki kladioničar je bar jednom odigrao iz dvojke u keca na neku utakmicu iz tog prvenstva i normlano puko. Obično je koriste likovi koji kažu da imaju dojavu, a u stvari retko uđe kvota 30.

Američki ideal. Lik koji predstavlja sve ono što Amerikanci nisu. Roki je hrabar, pošten, skroman. veran itd., dok je jedina sličnost što zapravo ni on nije poreklom Amerikanac.

Majka svih sokova! Sok koji će uvek imati prednost i koji se uvek mora piti pre kupovnog.

Карташки сленг, помало замро, за десетку у кароу у игри таблићи. Она је у тој карташкој игри дупли штих, тачније броји се два уместо један, па стога је и настао тај сленг. Трудна је у народу много познатија као дупла десетка.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Trip koji se ponekad javi bilo silazeći niz stepenice ili penjući se uz njih.
I to baš one stepenice koje svakodnevno prelaziš i znaš ih napamet.

Vrlo česta pojava bilo gde u svetu. Svako zaradi da nosi prezime nekog svetski poznatog igrača iz nekog razloga. Naravno, biti svetski poznat, ne znači da je uvek iz dobrog razloga.

Biti nazvan nekim od sledećih igrača ima sledeće značenje:

Filipo Inzagi - lik koji dodje na fudbal, sedne u špic, ponekad potrči i da koji gol, skoro nikada ne ide nazad i širi ruke kad mu uzmu loptu, umesto da se pomuči da je povrati. Uglavnom biran medju poslednjima.

Žuninjo Pernambukano / Roman Rikelme - lik koji šeta više nego trči jer je spor kao trut, ali zato kad je opizdi iz nekog prekida ili povratne, protivnici prave razlaz. Biran medju prvima.

Kristijano Ronaldo - svaki lokalni fenser koji zna malo više da dribla i da se kurči nekim bespotrebnim potezima, mada ipak zna da bude dosta koristan ako se potrudi. Biran medju prvima jer ljudi često cene više driblanje nego korisnost.

Marko Materaci - lik koji nije fudbaler i bude pozvan da igra u odbrani jer ništa drugo ne zna sem da ispuca loptu, krši se i sere drugima za sve živo. Biran uglavnom poslednji.

Djenaro Gatuzo - lik koji je pokretač ekipe, motor, trči kao blesav za loptom i uglavnom kvari igru protivnika, a malo ima loptu u posedu u napadu sopstvene ekipe. Biran negde u sredini.

Roj Kin - lik koji je autoritet na terenu ali vrlo često i lako se iznervira i onda lomi glave i protivnicima i svojima, ako zaseru. A nema tekme gde neko ne zasere. Biran na početku uglavnom.

Viktor Valdes - lik kojeg šutnu na gol samo zato jer je to jedino što ume, a ni to ne radi kako valja. Dobija neke žalosne golove, ne ume da izleti, boji se lopte i slično. Biran na početku, samo da popuni mesto golmana da se niko drugi ne bi drkao na golu.

Stiven Džerard - lik koji je vodja ekipe, igra na centru, ima izuzetan šut i dobro vlada loptom. Retko upada u svadje i prepirke, ima skila da presudi tekmu. Jedan od onih koji biraju.

Leo Mesi - uglavnom neki omanji lik koji zna dobro da dribla i koristan je, ne sere ni ništa nego stvarno igra super i zna šta radi. Biran medju prvima.

Tjeri Anri - lik sa stilom. Igra hladne glave, ima precizan šut, retko sere nekome, igra svoju igru i srećan je u tome. Biran medju prvima.

Rajan Gigs - lik kojega svi ostali poštuju, ako ga udare, izvinjuju mu se. Brz, timski igrač, vodja ekipe sa zadatkom da diže moral ostalima svojim primerom i pojavom. Primer za sve ostale. Jedan od onih koji biraju ostale.

Zinedin Zidan - lik koji ne voli nešto da dribla, ali kad te okrene, ideš kući od sramote kako te je zajebao. Gospodin čovek na terenu, šta zamisli, to i uradi. Miran i staložen, sem ako ga baš ne iznerviraš, onda ti se majke najebe. Jedan od onih što biraju.

Niklas Bendtner - Fudbalska uvreda. Lik koji veze nema da igra a misli da zna. I jedini je koji to misli. Ubačen da igra jer inače ne bi bilo 10 igrača na terenu. Biran poslednji.

Frančesko Toti - lik koji misli da je kralj terena, a ne da nije, nego zvoni. Izvodi finte, pravi se pametan, ultra brzo se iznervira i počne da pravi sranja. Ego mu pojede veštinu i zamene ga vrlo brzo.

Džon Teri / Rio Ferdinand / Vidić - lik koji igra nazad i jebe keve u tome. Pored njega može lopta proći, ali ne i igrač. Uglavnom fer i korektan, ali se nije sa njime zajebavati.

Van der Sar / Bufon / Čilavert / Čeh - lik koji ume da brani zaista i zapravo želi da stanen a gol, na opšto divljenje ostalih. Biran prvi.

Ronaldo (Luis Nazario de Lima) - lik koji je pravi napadač, ako ima fore da da gol, daće ga u 8 od 10 prilika. Ima ga i nazad, koristan i dobar. Milina u svakoj ekipi. Biran medju prvima.

Robinjo - lik koji ima super rad sa loptom, agilan i brz, ali nema neku završnicu i generalno bi pre crkao nego dodao nekome. Biran negde u sredini.

Havijer Ernandez Ćavi - lik koji se utopi u sredinu terena, deli paseve kao bombone, ćuti i pravi svoju čaroliju. biran medju prvima.

Pol Skols - kao i Ćavi, lik koji radi na sredini ono što niko drugi ne ume, samo što zna da bude kurva sa nekim startom na igrača umesto na loptu. Biran medju prvima.

Marko Pantelić - Lik kojeg niko ne bira.

Olof Melberg - lik koji je najgadniji na terenu. Može da igra šta hoće i kako hoće, ko je najgadniji, taj je Melberg.

Mario Baloteli - uglavnom klinac dosta maldi od svih koji misli da je pokupio sav skil sveta i ne plaši se da to pokaže, vrlo često na loš način. Uglavnom dobije po pički zobg toga od starijih. Biran negde u sredini.

Nistelroj / Raul / Solskjaer - lik kojem daš loptu u kaznenom, i on 99 posto daje gol. Mašina za golove, zna i do polovine da se vrati. Biran medju prvima.

Havijer Zaneti - Lik koji je dosta stariji od proseka, ali igra kao lud i svi ga cene i poštuju zbog toga. Muva se po sredini i odbrani. Biran medju prvima.

Roberto Karlos / Arne Rise - lik koji, kad grune, grunuo je. Golman beži u kukuruze. Ima vrlo dobar skil za fubal. Biran tu negde medju prvima.