Crna slutnja, noćna mora, urođeni podsvesni strah svakog muškarca. Njena pojava je nenametljiva, skromna i precizionistički skladna i oštra. Stoji u uglu sobe , ćuti i kad radi, ne skreće pažnju na sebe. Deca je se ne plaše, žene misle da su sasvim ok, a muškarci skreću pogled kada bi je i slučajno pogledali. Tiha voda breg roni, kaže narodna mudrost, a tiha TA peć kičmu... Postupak njenog unošenja ili iznošenja iziskuje više proračuna i razmišljanja nego celokupni nuklearni program SSSR-a (stan ili kuća, koji je sprat, koja soba, kolika su vrata, jel trojka ili nedobog šestica, ko od prijatelja je na raspolaganju - poželjna mešavina Nikole Pekovića i Tibetanskog Mastifa). Prilikom prenošenja ulažu se nadljudski napori, a koncetracija je na nivou šetača po žici preko Kanjona Kolorado. Ipak zbog svih ovih teškoća, uspešan postupak prenošenja TA peći se u muškim pričama rangira odmah iza priča o seksu a stavlja se u isti koš sa pričama o vojsci, teretani, tuči, mafiji...Kada muškarac uspešno obavi ovaj posao on je prošao inicijaciju, ulazi u klub i dobija sertifikat o sposobnosti i snazi.
exer92
Svaki pogled na svijet koji se razlikuje od pogleda prosječnog slijepca.
Mudrost naših starih, do tančina upoznatih sa najdubljim ženskim tajnama.
*Kad sam bio mali rek'o mi je deda, samo ti navali nema koja ne da!*
Na našem Hem. Jedan od čestih sufiksa u nazivima engleskih fudbalskih klubova. Kada se prevede na srpski dobija sasvim drugu dimenziju i postaje "Šunka". Tako dolazimo do toga da je na primer Oldham - Stara šunka, Fulham - Cela šunka itd.
Random kuća u Kačarevu, FA Cup na TV-u, Nottingham Forest - West Ham
Milorad: Vid' komš'o š'o igraju "Nikak'a šunka iz šume" protiv "Zapadne šunke"! 'be ih ova nikak'a 5:0 iako su druga liga.
Komšija Živorad: Ma pust' bre šunke Milorade, gas' to i aj na slaninijadu.
Prvi put su se upoznali u jaslicama, ona se rogovima sapela od lanac te izložila pozamašno vime njegovom telećem pogledu. Od tog trenutka za njega je postojala samo ona. Iako je sam bio crno-beli zavoleo je i crveno-belu zbog nje. Rumenka. Rumenka. RUUUUUUMenka. Često je u zvezdano nebo mukao njeno ime.
Sudbina ih je zajebala, tako da su se posle jedne robnonovčane razmene našli sa dve strane komšijske ograde. Retko su se viđali. Zime je provodio u čežnji za toplim prolećnim danima kad bi ga izveli na livadu. Tada je mogao uživati u njenom hodu po zelenom tepihu kao po mesečini, njihanju njenog velikog vimena koje ga je poput klatna hipnotisalo tako da bi po ceo dan njegov pogled bio fiksiran na nju zbog čega bi gladan uveče pošao na počinak. Ali, zime su duge i dosadne, pa je želju za Rumenkom ubijao povremenim tarenjem o postelju od slame, uz krike ispuštajući tople telesne sokove, za koje bi deca pomislila da je mleko, a da je Rudonja u stvari Šarulja, te bi u nedostatku starije osobe koja bi ih upozorila probala da izmuzu još malo.
Zima je prošla. Krenula je ispaša. Jedva je čekao da je vidi dok njeno lice umiva rosna trava, a njeno vime podapiru listovi deteline. Došao je dan! Ugledao ju je! Osmeh s lica mu je naprasno pao! Bio je tužan, besan, tužan, besan, tužan, besan i tako u nedogled dok mu se gorčina skupljala od kopita do rogova, od nozdrva do repa - BILA JE STEONA! Gledao ju je dugo dok mu se kalcijum topio u rogovima, dok je silovina iz njegovih mošnji išečezavala u vrtlogu patnje i tuge za voljenom kurvom. Da li je veterinar pitao se! Ne, sigurno je neki Ferdinand jebem mu sunce krvavo, probošču ga, mislio je! Bio je slomljen! Pomišljao je na samoprobadanje!
Prilazio ju je pokušavajući da dođe sebi. Želio je znati ko je otac njenog nerođenog teleta. Ko je taj čije dijete ona sada nosi? Ko?!
Nije morao da je pita. Sama mu je odmukala njegovo ime... To jedino ime koje nije želio čuti - Ratko Nesalomivi.
"Ratko?! Onaj Ratko što lani odgrize kurčinu biku Milisavu kad ga zateče ispred tora?" progovori drhtavim glasom na kratko zaboravivši na svoju prijeđašnju muku... ova je bila veća.
Ona je potvrdnu klimnula glavom i okrenula se a zatim odlučno ali ipak sa nekim prizvukom tuge muknula: "Da. Nemoj da ga tražiš. Nemoj pokušavati da se osvetiš. Na tom putu te čeka samo smrt."
U tom trenutku vidio je kako jedna krupna suza pada iz njenog oka na travu. Tu suzu je primjetio prije njenih bujnih vima iako su se tako lijepo presijavale na proljećnom suncu. Toliko ju je volio heroj ove priče.
I jednako koliko ju je volio, mrzio je prokletog Ratka. Mrzio ga je iz dna slijepog crijeva. Mrzio ga je toliko da ga je cijelo tijelo bolilo od grča. Želio je pobjeći od tog bola na neki način iako je znao da je jedini osveta. Osveta za koju on nije bio sposoban ali je njegova moralna dužnost bila da je sprovede ili da umre pokušavajući u toj namjeri.
U tom trenutku shvati da i dalje zuri u ljubav svog života. Vime su joj podrhtavale od tihih jecaja koje nije želila da on čuje... Eh, te ogromne vime su je odale.
"Hej," muknu on: "Ponovo ćemo biti zajedno, na ovom ili onom svijetu tako mi oba roga i svih pet nogu."
Odgovor se ovog puta začu u vidu jecaja. Ona je trčala i jecala. Trčala je što dalje od njega da je ne vidi takvu.
"Ratko nesalomivi" promuknu sebi u bradu: "Još ćemo se mi ćerati!" a zatim se i sam okrenu i uputi negdje u smjeru zalazećeg sunca.
Rudonja se vratio u štalu, nije mu bilo nidočega čak je i slama izgledala hladno i odbojno.
Te noći odlučio je da promijeni svoju sudbinu i da postane krojač svoje sreće.
Uz prigušeno svetlo fenjera počeo je da priziva duh Petra Kočića jer duboko u sebi znao je da je korida jedina ispravna stvar i jedini način da povrati svoju neprežaljenu ljubav.
Silueta brkatog starca ukazala se nadomak Rudonjinih jasala i smirenim glasom koji je odzvanjao mudrošću počeo je da obučava Rudonju. Noć je prošla brže nego inače i mladi borac ispunjen svežim znanjem i neopisivom snagom pošao je ka Manjači. Rosa i hladni jutarnji zrak iskristalisao je njegove misli i napokon je znao da će njegova romansa imati srećan završetak. Dok je hodao po livadi rosnoj u glavi su se mešale slike divne prošlosti i slike Ratka nesalomivog u lokvi krvi. Poslednji put pogledao je ka Rumenkinoj štali, zatim ispustio glasan krik i pošao da rogovima postane krojač svoje sreće.
Užarena žuta lopta izvirala je iza brda. Pogledavši dole, imala je šta i da vidi: užurbani tok reke aktivnih učesnika borbi u ispijanju basnoslovnih količina alkohola, slobodnih umova koji dolaze sami, bez žena i dece, da bi na miru mogli da uživaju u borbi bikova. Skup je iz minuta u minut rastao, zajedno sa strepnjom, - jer danas je veliki dan; danas se odlučuje ko će ponosno sedeti na tronu, ko će travu sa terena Vimbldona za doručak jesti!
I tu, u svojoj svlačionici, Rudonja svoje rogove šiljio je od dolomitni krečnjak što viri iz manjačke ilovače... pognute glave, jer tako mora, nabrijava svoj um, pa podigne glavu ka nebu, poljubi kopitu i usmeri je ka gore i tiho prozbori: Jebaću ti mamicu, Nesalomivi!
Šeba Baja Mali peva kao pod tušem, Petar Kočić se prevrće u grobu, ruke koje svakodnevno izvuku po kubik balvana uz šumu naginju plastične čaše, ispijaju pola litra piva u dva gutljaja i galame za još; domaćini skupa udaraju eksere 20ke u ogradu, da razjareni bikovi ne bi pecane srušili... oseti se napetost, čuje se galama, sve smrdi na znoj!
Borbe do finala nisu bile nešto posebno napete. Prva dva nosioca, Rudonja i Ratko Nesalomivi lako su se domogli finala. Dobro, ne toliko lako - Ratka je mogao sprečiti Leo, potpuno ćelavi bik u vlasništvu Dragana Tarlaća, proslavljenog košarkaškog asa. Rastužio je Ratka svojom jadnom i bednom pojavom, i dok je ovaj cvilio i plakao, Leo se odvažio da mu klizećim startom otme ravnotežu ali Ratko je, očekivano, izbegao srami pokušaj i poslao je Lea u obližnju mesnicu na tranžiranje.
Oko ograde Marakana, ona brazilska, krcata! Nema mesta da se ćik baci, scena je izuzetno smešna: brižni pušači liče na kolovođe jer su im desne ruke podignute u vazduh. Zajebanosti situacije doprinosi prašina koju Ratkove kopite dižu u Pervolom oprano nebo, džentlmensko rikanje starih bikova iz VIP lože govori da je ovo posebno, da u ovoj borbi ima nešto. Istina je to, dobri moj čitaoče: Oni se ne bore za presto, oni se bore za šetnje sa potomcima koji ne mogu ružni ispasti zahvaljujući lepoti nežnih crta lica krave Rumenke.
Milorad Dodik daje znak rukom - borba može da počne!
Ples Rudonje oko Ratka izmamio je aplauze dama sa Manjače koje su u manjini. Pleše kao Aska oko vuka, Ratko se okreće, hvata ga vrtoglavica i staje, smiruje telo, ovakva taktika njegovog protivnika mu nije bila na kraj pameti, preostaje mu jedino da se zaleti na njega ali ne može, vrtoglavica ga drži i dalje, i evo je, prolazi... zaleti se Ratko i promaši, zavrati se, promašuje ga i drugi put i napokon shvata da do nije pravi način... smiruje se, te laganim korakom prilazi Rudonje koji, ne čekavši da mu se noge oslobode, prihvati ponudu protivnika za borbu rogovima; nasloniše kljove svojih glava jedne na druge i krenuše zamahivati glavam levo - desno, jednako snažno i jednako koncentrisano, jer jedna greška vodi ka padu na tlo!
Dodik glođe batak, priča na telefon i boli ga kurac, Kočić radi kao ventilator, točilice za pivo podsećaju na kazina u Las Vegasu.
I evo ga, neko je leđima na tlu! Oh, pa to je Rudonja! Ratko ga gleda odozgo, osmehuje se, zadovoljan je jer drži situaciju u svojim rogovima, pa se budala zamisli o tome šta će sve da radi kada postane glavni, i to Rudonja primeti, hitro i snažno odgurnu Ratka od sebe, diže se na zadnje noge i odalami ga kopitom u pleksus.
Ovo je čekao godinama. Ne pobedu, nego apsolutnu nadmoć nad protivnikom; on sada zna kako da se ponaša, šta da uradi, zna put! Ratko je na prašnjavoj zemlji bez trunke trave, gleda u napukli rog Rudonje i provodi vreme u opravdanom strahu; naš heroj, džentlmen veliki, osmotri publiku koja kipti, čeka na završni udarac i uslišuje njihove molitve - prvo poljubi Ratka u glavu, te mu zabi rok u oko pa ga uzvuče, obrisa krv Ratkovim jezikom, pomisli na Rumenku za koju zna da ga čeka i preseče grkljan Ratkov svojim šiljatim rogom.
Publika je u transu, luduje, plastične čaše lete u nebo, imamo novog vladara! Vladara koji je ispunio svoj dečački san, vladara koji zna kako da voli, vladara kojeg sada kurac boli, vladara koji će slaviti ovaj dan!
Na drugom kraju livade jedno tek rođeno tele čulo je da mu je otac junački poginuo i počelo da kuje svoju osvetu...
Tako je govorio Zaratustra
Pribor koji nosiš kada te drugarica pozove da zajedno učite.
Izražavanje dubokog nesimpatisanja nekog (ne)pokretnog oblika bivstvovanja. Ovaj izraz ima potpuno isto značenje kao da ste rekli šta zaista ne možete (ne mogu da podnesem, svarim, smislim, pa po želji dodati šta ili koga), ali zašto biste gubili vreme na tako nešto, kad možete za to vreme da otpijete gutljaj piva ili rifrešujete još jednom stranicu svog nolajferisanja?
Bilo da je u pitanju lik koji je u pekari ispred vas naručio prazan burek, visokofrekventan glas Lee Kiš, ili nešto jedanaesto, podrazumeva se da sa ove tri dubokoumne reči hejtujete iste. Pa, ako je vama logično, zašto ne bi bilo i vašem sagovorniku? He, he.
Ne mogu ja ove penzionere. Pregladneh razmišljajući o onom buzdovanu što je ispipao svaki hleb u prodavnici. Ne mogu njihov smrad. Ja u šest ujutru i dalje ne znam gde sam, a oni već smrde! Ne mogu ni one Bus plusovce, kerovi prokleti, namnožili se ko Kinezi, ja da im plaćam vožnju u neklimatizovanoj krntiji na točkove? Ne mogu bre ni te Kineze, jebem li ih, pa brže im propadne proizvod nego što ga naprave. Ne mogu ja one što su previše fini da opsuju, ni one što im je svaka reč psovka. Ne mogu one šlihtare, što ceo život sleću sa dupeta na dupe. Takve ne mo'š ni da uvrediš, jer oni to neće ni shvatiti. Ne mogu ni ove što dođu u Beograd, pa su im Beograđani uobražena govna, ni ove iz Beograda što su im svi van Beograda uobraženi seljaci.. Ne mogu bre ni one profesore što misle da su sišli sa neba, a moj papagaj je pismeniji od njih. Ne mogu ni one što nikad ne uče, a sve znaju, ni one što su ponosni što ne znaju ništa, ne mogu ja bre to sve!
I to ne ona koju ćeš platiti, pa jebati. Ne. Život je ona nečastiva kurva koja će ti uzeti debelu kintu, i pobeći sa njom ostavljajući ti dve gorile da te lemaju jer si hteo da je "zajebeš".
Život je kurva.
Prema svakome, bez izuzetaka.
I onaj ratni zločinac što je dočekao starost u svojoj fotelji, gledajući japanski dnevnik, a isto tako i onaj dobroćudni čiča što hrani golubove i priča unucima dogodovštine iz detinjstva. Jedina razlika je što je život prvog zajebao samim rođenjem, darujući mu težak bol koji ga je razarao, i koji je želeo da podeli sa drugima. Njemu je ubistvo, mučenje i plač drugih trenutni analgetik sa kratkotrajnim dejstvom. Onog drugog su, pak, svi zaboravili. Ostao je sam u zapećku sobe, ti isti unuci ga posete jednom u mesec dana, a što su stariji, to ređe.
Oba starca su uhvaćena u težak vrtlog života. Jedan po rođenju, drugi, iznenada i konstantno. Život im je darovao samo momente sreće, da bi znali šta je bol. Kakva kurčeva tabularaza, da je čovek isprva, prazan list hartije, ne bi se ljudi rađali sa sklonostima ka raku, srčanom oboljenju, slabom vidu, socijalnom zatupljenošću i plačući. Ustaješ ujutru da bi preživeo još jedan dan, gledaš kako vreme prolazi, čini ti se da stojiš, a zapravo ideš još brže od tog vremena. Jer sekunda je dovoljna da ti se život obrne za 180 stepeni. Sekunda je dovoljna da napustiš taj isti šugavi svet, i sekunda je dovoljna da ti odredi ostatak života.
Nažalost, darežljivost života, i Boga - genetike je vazda bila velika. Daruje ti bure govana, a ti gledaš kako ćeš ga progutati. Da li postepeno, ceo život, ili na momente mnogo, pa odmarati do sledećeg momenta.
Kroz prizmu pesimiste, posmatraš vreme koje ide, a ti stojiš. Ne, čekaj. Ti ideš još brže.
Protresti nogom nakon prdeža ne bi li se pojačao protok vazduha kroz nogavicu a smrad proširio dalje od zločinca.
Ne laži, ti si prdnuo! Video sam kad si protresao nogom!
Ovi popularni sajtovi za regularnu i aukcijsku kupoprodaju stecište su najrazličitijih individua. Ponuda je raznolika, a prodavci se mogu svrstati u nekoliko kategorija.
1. Šverceri/prodavci robe koja je ispala iz kamiona - Oni rade na veliko. U ponudi imaju dvadeset Plejstejšn 3 konzola, kutiju Bitz slušalica, dva sanduka Er Maksova... Sve što vole mladi. Njihovi artikli odlaze daleko ispod cene koju biste platili u prodavnici i njih živo zabole za to. Oni imaju profit. Uglavnom nisu upoznati sa karakteristikama ponuđenog proizvoda.
2. Svaštari - Srešćete ih u kategoriji razno. Oni su internet ekvivalent prodavaca sa buvljaka. Voljni su da prodaju sve - od najvoljenije zbirke pesama do gumica za tegle. Prvenstveno za cilj imaju da se otarase datog predmeta, pa se vode devizom ''što da ne uzmem i neke pare''. Cenovnik njihove ponude je u rangu od jednog dinara (preovlađuju) do dvadeset hiljada (za bicikle i slično).
3. Kolekcionari precenjivači - Prisutni su u svim kategorijama, a zajedničko im je što su nerealni pri određivanju cena za svoje proizvode. Ubeđeni su da svi dele njihovu fascinaciju polovnim traktorima, ili pak špilovima karata. Cene su basnoslovne, a vreme od postavljanja ponude se meri godinama.
4. Regularni prodavci jednog tipa artikala - Fini ljudi, najlakši za poslovanje. Poseduju npr. obimno nasledstvo od pokojnog dede u vidu knjiga o Prvom svetskom ratu i radi su da ih se otarase. Ponudiće objektivnu cenu, okačiće prave fotografije i to je to. Neretko pristaju i na korigovanje tražene sume.
5. Jednokratni prodavci - Naiđu jednom, prodaju nepotrebno sranje, i više se ne uloguju.
1. Prodajem Ejpl Iped, crni, nov, kutija, full oprema, garancija, cena 200e, mogućnost ličnog preuzimanja u okolini Batočine.
2. Drvena čuturica, finog izgleda, domaća izrada. Uz nju dobijate roze salvetu i pakovanje Stars žvaka na poklon. Cena 500 dinara. Šaljem poštom.
3. Samolepiva sličica Geri Lineker za album Meksiko '86, savršeno stanje. Cena 12000 dinara. Lično preuzimanje NS, slanje post ekspresom.
4. Knjiga ''Hazarski rečnik'', stanje 4-, cena 220 dinara. Organizovan prevoz na teritoriji Beograda.
5. Neki vojnički prsluk. Recimo iz Drugog svetskog rata. 2000 dinara. Ili po dogovoru. Slanje post ekspresom ili lično preuzimanje.
Način na koji posmatram komšijinu ženu.
Eno je, opet je zaboravila da spusti roletne. Prozor je blago odškrinut, vetar na mahove dune.
Tek toliko da zavesa zatreperi. A i ja sa njom.
Danas je bio radni dan u polju. Jeste nedelja, ali drugi je kalendar kod nas seljaka. Ona jedra i snažna, ne kao ove gradske mršavice. Svaki snop koji zahvati, mene je prolazila lagana jeza. Komšijino voće. Zato je i slađe. Posmatrao sam je danas.
Posmatram je i sada. Svlači polako znojnu majicu "Za Milutina Krstajića i uspešan evropski Kosjerić", polako se naziru znojem orošene grudi. Nema onu žensku, čipkastu potkošilju, već Rajinu (muž joj) siledžijku. Široka je, kao i Raja, uostalom. Polako hvata donji porub, a meni se oči žare, obrazi gore. Povlači je na gore i ja se lagano stresem.
Tek toliko da zavesa zatreperi.
Jer, ušao je Raja. Video me i viknuo "Milomire, jebaću ti mater sad, meni si našao u ženino poštenje da udaraš". Raja udara jako, a brat mu je seoski sudija. Neće biti zadrške.