Prijava
   

U načelu

Izraz sa jako širokim poljem upotrebljivosti.
Koristi se da ukaže na relativnost izgovorenog iskaza koji je ipak nekako tačan.

- Mama, tata, znate mog druga Dimu?
- Onog pedera?
- E, da...pa, moram još nešto tu da kažem. Kako bih rekao, on mi nije baš drug.
- Ko bi reko, stalno je kod tebe kad god dođemo. Go. U kuhinji. Seče ananas.
- Tata, ovaj...Dima i ja se volimo.
- Hoćeš da kažeš da te onaj ćosavi rumun od četres kila svako veče rastavlja kao sovjetski tenk?
- U načelu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- U načelu, vaš sin je retardiran.
- Zar ne mislite da su to malo prejake reči?
- Domar ga je uhvatio kako se zadovoljava u kolicima za ugalj u školskoj kotlarnici sa slikom Leonida Brežnjeva.
- Je l Leonid sa ili bez brkova?
- Bez. I ljubi se sa Erihom Honekerom.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Trebalo bi da budete jako pažljivi kada budete saopštavali deci vest. Uprkos njihovom uzrastu vrlo je verovatno da će to teško primiti.
- Mislim da će razumeti ako im saopštim na pravi način. Uvek smo imali jako dobru komunikaciju.
- Mama gde je tata?
- Tata je pogino, zlato.
- Kako to?
- Pa strado. Aj idi igraj se.
- JAKO DOBRU KOMUNIKACIJU?
- U načelu.

   

Piši u krug

Izraz se koristi kada nekome želite da na elegantan i kulturan način date do znanja da sve to što je nabrojao može da nabije na ku*ac.

-Tata, treba mi IPhone 4, Lap top, biciklo, patike...
-Može sine samo sve to piši u krug.
...........................................................
-Treba da platiš dva Jelena, pola litra šljive i flašu konjaka.
-Piću ja još, a ti sve to lijepo napiši u krug!

   

Moja fioka

Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.

Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani.
I lica koja ispraćaju.
Plaču.
Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!

   

seks

Izgleda šašavo, ali mene ruka više ne boli

   

Dečji dodatak

Malo, 0.25 pivo, antipod starom formatu. Nedovoljno ni vinjak da gasi, namenjeno deci i polno još uvek nezrelim muškarcima, kojima je diskutabilno slovo M, u rubrici "pol", izvoda iz matične knjige rođenih, bez obzira na godinu proizvodnje.

Nekako je pedersko, brate, ne gej, nego baš pedersko.

   

Znaš, ja imam život!

Hoćeš reći: "ti jebeš?" Vau, jebote, ćoveće - svaka čast.

Omiljena rečenica svake osobe koja u virtuelnom svetu biva zatrpana gomilom agrumenata od strane svog virtuelnog oponenta. Dakle, oni imaju život i to automatski pobija sve što je osoba sa druge strane ekrana otkucala? Aha, juče.

Potezanje takve spike govori mnogo toga, previše čak, o subjektu koji takvu spiku poteže. Skrivanje iza jedne takve floskule, ispisane brzim kucanjem jednog modernog pravednika, nedvosmisleno pokazuje o kakvoj se u sebe nesigurnoj personi radi. Šta, neko ti je rekao da nisi u pravu i ti sada glumiš neku uvređenost? Nećeš nam više davati svoju novu fudbalsku loptu da se igramo? Videćemo mi? OK, super, sve kul.

Ah, kakav Golijat, kakav junoša je to. Ako nam je rekao, sa sve uzvičnicima i tri tačke, te tri tačke udaraca svima onima koji su se usudili da dirnu u "sveživost", da ne kažemo - lajferizam, ovog jedinstvenog primerka hepiusa kockiusa.

Uozbiljimo se, pre svega. Ne, ti nemaš život, barem ne onako kako ga zamišljaš. Ti dišeš, jedeš, spavaš, prdiš, pišaš i sereš, ali to nije život. Jeste deo života, sve to stoji, ali to nije ništa posebno i ne razlikuje se od onoga što drugi ljudi rade. Toliko o tvojoj posebnosti.

Imaš 2 fakulteta i treći završavaš. Bravo si ga tebi. Jednu jebeš u rč, dok ti druga blajva. Ron Džeremi plače kada se ime tvoje pomene. Samo Džekija cepaš, dok se konobari biju da te usluže. Superiška! Mislim, svaka čast. Samo, da te pitam nešto, a da se ne uvrediš: kako jedan jedva-pa-pismeni dvadesetdvogodišnji ljajan, koji je do juče verovao da Mesec utiče na dolaske tetke iz Crvenke, koji po ceo dan šamara majmuna na slike sa mora drugarica koje nikada uživo nije video, sa kojima reč nije razmenio, postiže da od ranog jutra (oko pola jedan popodne) reši svetske egzistencijalne probleme i pride klabinguje, ako mu najveći deo dana ode na bleju po fejsu?

   

Je l' to zato što sam s Kosova?

Domaća verzija prekookeanskog "Iz it bikoz ajm blek?" Izgovara se u trenutku kada smatraš da ćeš ispušiti, i da ti je jedini izlaz vađenje na kosovarsko poreklo.

- Žao mi je kolega, više sreće u sledećem roku.
- To zato što sam s Kosova?
- Jao, pa ne, ni slučajno. Možemo Vam priznati i ovaj odgovor, bio je samo polovično retardiran, a druga polovina je bila čak i netačna...
===============================================================
- Po poslednji put! Ne dam! Shvati već jednom!
- Je l' to zato...
- NE! Nije zato što si s Kosova nego zato što smaraš! A čak nisi ni s Kosova jebemu mater! I, ne, ne važi se što ti je prababina strina živela u Prizrenu.

   

24/7 trafika pored zgrade

Institucija. Svetinja. U samom vrhu kriterijuma, tu negde posle neta i prozora u klonji, kad tumaraš po gradu sa hrpom Halo oglasa u ruci tražeći gajbu za studentski život.

Povad za sitne sate. Budžiš heroja, gledaš obdaren-mladić-gej-stop video čet na lokalnoj televiziji jer zbog sobne antene ne hvataš ni RTS 1, ili očajnički čekaš Raduljicu da pređe granicu 2,5 za soma, a lik sedi na klupi i češe jaja. Srećan jer ne moraš da budiš matorog za auto da odeš do pumpe kao u vukojebini odakle si, ustaješ, oblačiš jašu i prelaziš ulicu da uzmeš pljuge, keks i crveni klaker, virneš radnici u sise koja, smorena, po deseti put čita isti broj "Blic žene".

- Zdravo, komšika! Daj mi neki ogroman kurton, idem da jebem!
- Konačno i ti da isprazniš ta nabrekla muda. Znaš da bih ti dala ja pičke da se nisam udala skoro.
- Ma gde bre, zezam se, koje crno jebanje... Daj cigare, al' neke jeftinije, da mi ostane sutra za 'leba.

   

Nemoj da si Krneta

Upozorenje promiksuitetnoj devojci da ne pušta baš svakog da prođe kroz nju na moru. Nije lepo otvarati rupe strancima. Potajna nada da će baš tad zablistati i da će je samo sunce opaliti. Devojka od nepoverenja.

- Idemo Anamarija, Budisavka, Marinela i ja na more!
- Dobro bre Žaklina, uigrane ste ko Zvezdina odbrana. Njih tri se svako drugo veče geng benguju u plinaru.
- Ma, opusti se.
- Alo, prošli put ste upoznali Nigerijce. Protutnjaše kroz vas kao stampedo.
- Nikada nisam videla tolika njihala strave.
- Šta ima da gledaš?! Da nisi urolog?!
- Ništa se ti ne brini.
- Brinem se! Nemoj da si Krneta. Ščula?
- Ko?
- Onaj iz Zvezde, kog svi jebu. Još se čovek sam naguzi i skine gaće.
- Nisam ja takva.
- Da, ti ne nosiš gaće.

PK

   

Je l' imaš neku slobodnu drugaricu?

Ultimativni fakof napadnom gaboru ženskog pola.

   

Ko ima pare ide na more, ko nema ide u Sutomore

Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.

- Sine, uzo tata kredit. Vodimo te u Sutomore.

-Tata je li Sutomore more?

-Pa jebem li ga kuronjo, slano je, ima dosta svijeta, i tata je tamo prvi put vidio sisu.

-Ali tata Miškovići idu na more u Egipat. Mišo kaže da se onomad razbolio u tom Sutomoru, i da više nikad u ta govna neće ići.

-Ma šta oni znaju! Neka idu da ih muslidže tamo iznabadaju na kolac. Jebo ih faraon, truju mi dijete. Uostalom ne moraš ni da ideš, ostavićemo te kod lude babe Marice pa čitaj lektire. Ko te jebe.

   

Erotski sleng

Potpuno različit od prostog pornićarskog slenga, a opet opisuje potpuno istu stvar, samo na suptilniji način. Izrazi koji se koriste često su i skoro medicinski, a poenta ovakvog stila opisivanja jebačine je u tome da ne bude vulgaran, a da opet uspe da se prikaže intenzitet karanja dvoje, troje ili više ljudi, tako da čitalac može da dočara scenu u glavi.

Pridevi koji često idu uz ovaj sleng su takođe baršunasti nekako i vrlo čudni, ali sva sreća pa niko nikada ne stane da se zamisli oko njih i skapira njihovu izuzetnu glupoću.

- Matori, vidi šta sam našao.
- Šta je to?
- Pan erotika.
- Šta je bre to?
- Ćaletov neki porno časopis. Ko zna koliko je dugo ovde štekovan. Sigurno dvadeset godina.
- Au vidi ovu al' je rundava hehehe
- Pazi što su pričice ovde.
- Čitaj da se smejemo.
- Khm.....i onda sam ja izvadio svoj nabrekli ud koji se presijavao na svetlosti sunca. Njene okrugle, jedre dojke su podrhtavale. Pogledao sam ka njenoj trperavoj mačkici....treperavoj....mačkici....brate, jesi ti vid'o nekada pičku da treperi?
- Matori, svašta sam vid'o u životu, ali čavka da treperi nikada.
- Bože, na kak'e gluposti su ovi ljudi drkali.
- Strašno.

   

Trojka

Ah, trojka, želja i nedosanjan san svakog pravog jebača. Kada mačo baja samo pomisli kako se na njegovom krevetu valjaju dve slatke cice i kako jedna drugu ne mogu da zadovolje, onda on upadne i pokaže im kako da se palamar stoprocentno iskoristi.

Naravno, sve gore napisano je samo deo maštarije dok lik masturbira. Kada Sperminator ima devojku, malo malo pa dobije želju da u igri za dvoje doda i treću stranu, i da na taj način da zapršku glavnom jelu.

Kada posle mnogo alkohola kojim svoju mnogo lepšu i zgodniju polovinu Dr Hellfuck nalije, i kada na u tri u opštini overene kopije izjave od svoje najdraže dobije saglasnost za taj poduhvat, sreći kraja nema. Naravno, da toliku slobodu svojoj amazonskoj mačkici da ona izabere trećeg učesnika.

Atmosfera u stanu na nivou, sexy igračkice i ostala pomagala su tu, alkohola ima dosta, on u svojim omiljenim boksericama sa plavim mecom dobrićem. Ona u naznačeno vreme dolazi i uvodi svog komšiju sa sprata iznad, na koga se ložila kada je bila sedmi razred osnovne.

   

Simultanka

Nešto što se obavlja kao iz pičke. Laganini. Boza. Suljpa bez mesa.

- Brate, sere te kao da imaš leukemiju! Kada je Mesi u stvarnosti dao gol potiljkom sa 16 metara, kada!?
- Ah, zar zgoditak postigoh ja? Oprosti, ne videh jer kucah SMS i na radiju slušah reportažu o nuklearnoj fizici. A ovo što tebe simultano jebem u PES-u, to mi je usput.

   

Sneg

Promena.

Svako je doživeo sneg. Ljudi znaju kad da ga očekuju. Meteorolozi najavljuju. Uprkos svemu, sneg uvek iznenadi.

Sneg je promena u izgledu. Čitav jedan grad, čitav jedan srez dobije nov izgled. Sve je drugačije, belo i čisto. Sve je novo, ulica kojom prolazite svakog dana, trotoari, krovovi... Sasvim nov doživljaj koji vas tera da stanete i gledate sve te poznate, dosadne, prozaične motive iznova.

Sneg je promena u ljudima. Izgledaju drugačije kada izađu na ulice prvog snežnog dana. Gledaju jedni u druge u mimohodu očima koje kao da govore, dogodilo se nešto, dogodio se sneg. Našli su promene u okruženju, traže promene i jedni u drugima. I nalaze ih. Izgledaju sveže, ozbiljno, življe... dok koračaju pločnicima čuvajući se poledice. Oči su im brže, obrve igraju, obrazi crvene. Lepi su.

Sneg je dokaz da svet može da izgleda drugačije u kratkom roku. Sve te pahulje složno padaju i daju belinu. Ne postoje dve iste, ali su sve bele i sličnog oblika, i istog cilja. Kao ljudi, koji su to zaboravili.

Okopniće. Otići će. A mi ćemo ostati, ponovo nenaučeni.

   

Troperac

Marko Marković među klikerima. Onaj potrošni kliker, koji nije tu da bi se njime kurčio kako ga imaš u kolekciji, već da radi pos'o za koji je i napravljen - igranje. Satkan od najbuđavijeg stakla, sa namernim mehurićima i nepravilnostima, naziv je dobio po tome što ima tri perca različitih boja, koja idu kroz sredinu. Najpoznatije podvrste su, zavisno od boje svakog pojedinačnog perca, bile one koje čine zastavu neke države, a po popularnosti su prednjačili Jugosloven, Germanac i Rumunko.

- Vidi, Simke, što imam gvozdenca, odvaliću te danas. Kopaj rošu, imaš stare tike!
- Nema šaje da me dobiješ, ovaj troperac me nikada nije izdao.
- Igramo li u fulje, ili šale?
- Fulje, brate, da ti uzmem to čelično govance, da se ne paunišeš više.

   

Hercegovina

Regija bogata kamenom, kamenom i kamenjem.

   

Rani mraz

Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.

Razumem te, đede. Nemam voćnjak al' im'o sam svoj rani mraz.

   

Vukajlijaški senzor

Imaš ILJ (ku) preko 115. Provedeš preko minimum šest meseci aktivno gradeći "karijeru" na Vukajliji. Ide ti dobro. Imaš svoj stil pisanja koga postaneš svestan kada ti neko napiše "znao sam da si ovo ti čim sam pročitao...". Ili nemaš, samo si dobar. Bole te jajo.

Izađeš na ulicu sam, krenuo si negde, koncentrisan si samo na okolinu i na muziku koju si pustio. Pročitao si preko pedeset hiljada pojmova, znaš čega ima a čega ne, šta fali, kako upotpuniti. Pale se senzori. Postaješ V-1000, sa imaginarnim ekrančetom pred očima, crvenom tačkicom koja ide levo-desno-gore-dijagonalno, juri, registruje. Kurac moj koristiš tri posto mozga kao što pričaju idioti u mantilima, radi ti sto tri posto, skenira, uklanja, bira.

Oči rade kao u REM fazi, ruka zapisuje na papir, drugu ruku, ukucava u mobilni:

"Stepenice, kapija, zarđalo govno, ne otvara se, ideja, pojam - Kapija, definicija - Podmukli izdajnik raba božijeg u žurbi, glupo, dosadno, briši, ulica, šaht, nindža kornjače, bilo, briši, baba u Opel Astri, plava kosa, plavuša pored nje, unuka, premlada, sponzoruša, moguć poster, ideja - U moje vreme smo krale kola a ne primale u bulju za njih, nema fotoaparata, aparat na mobu govno, šteta, briši, stanica, nema busa, tema obrađena, briši, evo busa, krcat, ima da im prdnem, ideja, tema obrađena, briši, razmišljam mnogo brzo, jebo mater, navučen sam, gledam okolo kao Terminator, senzor, ideja, AHA! TU SMO."

   

Norveški budžet

San svake vlade! Htedoh reći ''lopovske vlade'', ali shvatih da bi to bio čist pleonazam. Posebno na Balkanu. Ne i u Kraljevini Norveškoj.
Ali to se nije desilo preko noći. Naprimer, Vikinzi su 200 godina pljačkali ostatak Evrope i stekli početni kapital. A onda su na referendumu za pridruživanje EU odlučno rekli NE, k'o Tile Staljinu onomad. Stvarno, zašto bi Merkelova upravljala njihovim prirodnim resursima, usput im lupajući packe kad god zapišaju dasku ili podrignu na javnom mestu?
Tek sada se vidi da su silno pogrešili. Siroti norvežani imaju problem kako da potroše tu kamaru para u budžetu, kad su već sve izmišljene projekte završili, podigli plate do maksimuma, a smanjili poreze na minimum. Da je živ moj deda, on bi im oter'o kamion moravskog šljunka, da svaki Norvežanin metne kamičak u cipelu, čisto da mu nije sve potaman.

Jer, njihov život mora biti strašno dosadan. Plate i penzije na vreme, infrastruktura besprekorna, pravno uređena, nekorumpirana državna administracija i dobar socijalni program, malo se peca, malo se vadi nafta, malo više se tuče votka i reže kulen u dugim, zimskim noćima, dok se pevaju pesme o slavnim pohodima Vikinga, o Hogaru Strašnom i njegovoj Helgi, o golovima Solskjera i Floa i olimpijskim medaljama bijatlonaca.

Pa je l' može tako da živi 4,5 miliona ljudi, mimo sveta, daleko od ratova, ekonomskih kriza, elementarnih katastrofa? Može, bre, brale.

Bring it on!

?
+381
29
definicija