Prijava
   

Ostatak "Riblje čorbe"

Cvi oni koji na bini stoje iza Borisava Đorđevića, poznatijeg širim narodnim masama kao veliki, nedostižni, ultrasrbin, Bora Čorba. Za većinu onih koji se izjašnjavaju kao obožavaoci "Riblje čorbe" potpuno nepoznati, misteriozni i, na kraju krajeva, nebitni ljudi, jer svako može da lupa u gitaru ali da peva kao Bora - nikad. Muzičari koji su dali nemerljiv doprinos muzici benda, gotovo jednak kao i pomenuti frontmen, a koji za to nisu dobili nikakav kredit. Takođe, muzičari koji su svoj talenat i umeće stavili u službu čoveka koji je njihov hard rok bend godinama poseljačivao i na kraju ga pretvorio u oblik koji ima danas, kada je prosto sramota izgovoriti da "Riblja čorba" i hard rok imaju nešto zajedničko. Najzad, muzičari koji su svesni da je njihovo vreme odavno prošlo i da više nemaju energije da nešto promene. Uostalom, i jedini razlog zašto i dalje stoje iza Bore Čorbe.

Miroslav Miša Aleksić - Basista, osnivač benda. Rođen i odrastao u centru Beograda, imao pristup stranim rokenrol pločama kada Jugoslavija nije znala šta je gramofon. Sedamdesetih proveo neko vreme u Americi, prisustvovao koncertu "Led Cepelina". Po povratku u zemlju, obogaćen iskustvima, osnovao hard rok bend "Es-o-es" (koji će, nakon što im se Đorđević pridruži, promeniti ime u, šta drugo, "Riblja čorba").

Miroslav Vicko Milatović - Bubnjar, jedan od osnivača, pored Aleksića. Jako mlad, vođen zvukom "Blek sabata", započeo karijeru u hevi metal bendu "Born" a nakon raspada se priključio Aleksiću. Jedini koji je pokušavao donekle da ispolji svoj talenat projektima sa strane, ali su svi prošli nezapaženo, u senci matičnog benda.

Vidoja Džindžer Božinović - Gitarista, bendu se priključio nakon što je Bajaga, svestan da će celog života ćutati i svirati akorde onako kako mu Bora naredi, napustio bend. Rođeni brat velikog Zorana Božinovića iz progresivne "Pop mašine". Svirao u hard rok super grupi, "Rok mašina" i "Dah"-u. Čovek koji verovatno ni danas ne veruje šta svira i šta ga je snašlo.

Nikola Zorić - Klavijaturista, jedini u bendu muzički obrazovan, nije ni bio rođen kada je bend osnovan. Čovek koji se, nakon poslednjeg velikog koncerta "Riblje čorbe" u Areni 2013, još uvek pita šta radi sa svojim životom. Njega i njegov solo bend, sa kojim je nastupao kao predgrupa, publika je izviždala i negodovanjem oterala sa bine, jer ga niko nije prepoznao.

Da, ovo su ljudi koji sviraju "pao sam u sevdah ko šljiva u govno", "praziluk mi iz dupeta viri", "zašto uvek kurcu sviram" i još sijaset drugih "hard rok" pesama i koji bi, da su mogli da vide šta će danas nastati od njih, izvršili harakiri još '85.

   

Bacila oko na njega

Kanibalsko slavlje koje prelazi u sveopšte gađanje hranom.

   

Ibrahimović

Kad si zlatan.

Ispred ulaza u zgradu stoji bakica i koprca se sa dva puna cegera.
-Dajte bako da Vam pomognem, poneću Vam cegere.
-Jao sine, baš si Ibrahimović.

   

Moć navike

Čim matorci napuste kuću i ostave ga samog, tinejdžer dobije erekciju.

   

Predrag Strajnić

Legendarni komentator poluvremena i krajeva svih utakmica, poznat po prevelikim odelima u kojima izgleda kao da je sklepan u laboratoriji doktora Frankenštajna i kisele face kojom saopštava njegovo viđenje utakmice, koju ubojito potpomaže svojim glasom čoveka kome je neko stao cipelom na vilicu.

Nakon Strajnićevog opisa prvog poluvremena, koji doduše često propustim jer otrčim u WC da serem čim vidim istog, većina ljudi se gotovo uvek zapita da li su Straja i on gledali istu utakmicu.

Naravno, kada predvidi šta će se desiti u drugom poluvremenu, zajedno sa stručnim konsultantom tipa Stanislav Karasi, prilično je jasno da će se desiti sasvim suprotno od onoga što je predvideo, jer je jedan od većih nemača pojma na našem sportsko-komentatorskom nebu.

Predrag Strajnić: Gazda, trebaju mi pare za novo odelo. Zajebavaju me kako nisam promenio ovo pola godine.
Aleksandar Tijanić: Evo ti opet moje Strajo. Ionako svi na poluvremenu odu u WC.
Predrag Strajnić: Što u WC gazda?
Aleksandar Tijanić: Pa ako su te samo videli, onda da seru, a ako su te i čuli, da seru i povraćaju.
-----------------------------------------------------------------------------------
Predrag Strajnić: Gazda, smslio sam kako malo da začinimo na poluvremenu, da gledaocima bude zanimljivije.
Aleksandar Tijanić: Daješ otkaz?
----------------------------------------------------------------------------------
Klinac iz ulice jedan: Eno ga Strajnić. Ajde da ga pitamo na koga da igramo.
Klinac iz ulice dva: Ajde. Čika Strajo, čika Strajo.
Predrag Strajnić: Izvol'te momci.
Klinac iz ulice jedan: Na koga da igramo večeras. Barsu ili Bajern. Vi sve znate, pa da vas pitamo.
Predrag Strajnić: Khm...pa jeste, poznat sam kao veliki stručnjak hehe. Dakle. Da vam odmah kažem, Bajern je dobar domaćin i ima igrače kao što su Miler, Roben, Švajnštajger i mnogi drugi, ali opet tu je Mesi, Ćavi, Inijesta, a i Barsa igra totalni fudbal. Niko im ništa ne može. Da se ja pitam, igrao bih iz dva u dva. Nula dva za Barsu.
Klinac iz ulice dva: Hvala čika Strajo. Doviđenja.
Predrag Strajnić: Hehe doviđenja momci.
Klinac iz ulice jedan: Znači kaže Barsa će pobediti.
Klinac iz ulice dva: Da. Igramo na Bajern.

   

Da li bi mi izronio školjku?

Sutomore.

Spustila se noć. Sedite sami na plaži, zagledani u jedva vidljivu liniju gde se more spaja sa nebom. Nju su preplavila romantična osećanja, a tebe potreba da polno opštiš. Što pre.

Taman kada je ruka krenula da sa romantike horizonta priču izmesti u sfere koje su mnogo bitnije u životu jednog adolescenta, u tišini noći odjeknula je rečenica:

- Dragi, da li bi mi izronio jednu lepu školjku?

E, jebiga.

Još nedovoljno iskusan da priču o morskoj školjci vešto i neprimetno preokreneš u priču o morskim krastavcima i krastavcima uopšte, ostaješ uslovljen jebenom školjkom i ronjenjem. Naravno da si već pomenuo da si vrstan plivač i ronilac. Istina je da nisi mnogo odmakao od svoje kade, ali izranjanje školjke ti je sada poslednja šansa da uđeš u svet odraslih.

- Naravno...

Ustaješ sa peska i odlučnim korakom krećeš u nepoznato. Nisi ti neka pičkica, da skvasiš nogice do članaka, pa do kolena, pa postepeno... ma jok. Stropoštavaš se u more naglavačke, pre toga udahnuvši vazduha koliko nisi u poslednjih sat vremena. Dodir sa hladnom vodom i nečim polučvrstim na njenoj površini, ohrabrio te je mišlju da ćeš možda odmah umreti od infarkta, da se ipak nećeš daviti u mukama.

No, ipak si nekako preživeo zaranjanje. Pošto se školjke obično nalaze na dnu, a odmah nakon preživljavanja se misao vratila na opštenje i uslove, shvatio si da je nalaženje morskog dna sledeći logičan korak. Međutim, taman što si to shvatio, morsko dno je pronašlo tebe, tačnije, tvoju arkadu i lakat, te ti, na neki čudan način, olakšalo posao.

Tvoj krik trajao je samo toliko, dok nisi shvatio da voda ulazi u usta što na kraju ne izađe na dobro, i da je bol ipak pametnije podneti zatvorenih usta. Sa slanim ukusom ustima, u mračnom i kravavom moru nastavljaš svoju potragu za školjkom.

Jebaćeš, ne zvao se ti Ratko.

Pipaš rukama i nogama po dnu, ali umesto školjke nalaziš morskog ježa. Opet krik, i opet more u ustima. Pipaš dalje, pipaš... dok nagon za opštenjem počinje polako da slabi zajedno sa nestajanjem kiseonika, opet nadjačan nagonom za preživljavanje, te odlučuješ da izroniš. Uzimaš rukom sa dna neki nepoznat objekat, možda bude školjka.

Shvataš da ustvari nogama dodiruješ dno, i sa objektom u ruci, krvavom glavom i rukom, pobednički izranjaš ka punom mesecu. Na površini otvaraš usta u potrazi za kiseonikom, ali umesto kiseonika, u usta ulazi mekani objekat sa početka priče, morski plod Sutomora, i sada si siguran da ne može biti gore, osim ako ono u ruci nije školjka.

Izlaziš napolje iz mora, teturaš se ka devojci koja čeka školjku. Iz arkade lije krv i sliva se po telu. Masu iz usta si uspeo da ispljuneš, ostalo je samo malo braonskog oko usta, i pola morskog ježa u desnom tabanu.

- Jao... jesi li dobro?!
- Bojim se da nisam našao školjku...
- Uh, krvariš!
- Ma ništa, malo sam zakačio neki kamenčić...
- Jaoooo, pa ti si i govno neko pronašao...
- Pronašao sam i ovo...
- Morski krastavac, vidim.
- Ličilo je na školjku.
- Joj... evo ti maramicu, sredi se, a mi se vidimo sutra, ja moram rano ustati...

   

Prvo pravilo muške heteroseksualnosti

I najružnija žena je bolja nego najlepši muškarac.

   

Razlozi za žensku nervozu

Kada treba da dobije, kada je dobila, ili kada dugo nije dobila.

Inače su kul.

   

pa

Prefiks za otaljavanje laži.

pa dobro = uopšte nije dobro
pa neka = nismo završili, nipošto
pa slatka je = ružna je kao smrt
pa simpatičan je = potpuni idiot
pa hajde = uradiću to, ali preko kurca
pa znam = nemam pojma
pa ne znam = znam vrlo dobro
pa jesam = nisam
pa nisam = jesam

   

Tipovi frajera i riba na bazenu

Muškarci se dele na:
1) pozere
Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa.
Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen.
2) društvo
Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka.
3) mladi tata
Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu.
4) zajebant
Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe.
5) takmičar
Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu...
6) doš' sam da te pitam da furamo
Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi".
7) ofingeri
Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš.
8) pičkopaćenici
Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.

Žene se dele na:
1) pozerke
Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu.
2) plivačice
Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.

   

Rođena devojka

To je ona devojka sa kojem se zabavljate jedno sedam do osam godina, upoznate joj užu i širu rodbinu, zatim ceo komšiluk, znate sve podatke tipa: kada joj je baba izgubila nevinost i šta joj je deda u horoskopu.

- Još uvek si sa onom istom devojkom?
- Pa da, to mi je rođena devojka!

   

Zlatno pravilo tinejdžerske masturbacije

Ne možeš da drkaš na devojku u koju si zaljubljen.

(sve ostale dolaze u obzir)

   

Ma mora da stane

Najčešće poslednje reči pešaka koji prelaze preko pešačkog u Srbiji.

   

stari format

Tako su nekad iskusne pivopije zvali veliko (0.5l) pivo, kada su se pojavila ona mala "pederska 0.33l" piva.
Smrt zapadnim standardima živio stari format pive!

Stoji gariša na šanku:"kelner,alo kelner?"
Izvolite, molim?
Ladno, al gledaj da bude sa dna zamrzivača!
Jel, pivo?
Jel ti mene zajebavaš, reko sam ladno izgorio sam od žege!
Konobar donosi neko malo 0.33 pivo, a Mrkela za šankom ključa, te u neverici urla: Alo,sine pa i veliko mi je malo, STARI FORMAT PIVO, a ne ovo pedersko. STARI FORMAT JESI ME ČUO!

   

Miris penzionerskog stana

Trideset godina straha od promaje.

   

Bijela drvena bojica

Misteriozna bojica koja se nalazila u svakom pakovanju, a za koju ni dan-danas nije utvrđeno čemu služi.

   

Da me neko jebe nemam da ga častim

Žargonski izraz kojim devojke izražavaju besparicu u kojoj se nalaze.

-Idemo na kafu?
-Sti luda!? Vidi, prazan mi novčanik! Da me neko jebe nemam da ga častim!

   

Pičke materine

I tako dalje...

Ona moja žena nakupovala neke pudere, kreme, karmine, pičke materine...

   

Medveđa usluga

Kad ti međed učini uslugu.

- Međede, dodaj daljinski!
(međed dodaje daljinski)

   

Jutarnja dilema

Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

#786
+3556
153
definicija