Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.
G - E, gde si?
R - Evo ništa.
----------------
T - Šta ima?
R - Tu sam.
----------------
V - Kako je?
R - Evo do grada nešto.
----------------
H - E, šta radiš?
R - Dobro sam, ti?
H - Kući.
Kec na pismenom.
Ćale: Šta si dobio na pismenom?
Ti: Nije još pregledala.
Živa istina.
- E, jeb'o sam Adrianu Limu pre Jarića!
- E, jesi kurac!
- Apćiha!!! Istina!
- Dobro, sad ti verujem.
Olimpijski sport karakterističan po tome što učesnici, svi do jednog, izgledaju kao da imaju proliv, da će da se useru u roku od 10 sekundi i upravo jure do najbližeg WC-a.
Misli prosečnog "brzog hodača" u toku trke:
"Ajde. Možeš ti to. Možeš ti to. Nije strašno. Još samo 20km. Možeš ti to, stegni se. Biće u redu. Još samo malo..."
Žena...
za volanom...
na auto-putu...
koja nije stigla da se našminka pre ulaska u kola...
a koja mora izaći našminkana.
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Sažeta forma poznate srpske narodne pesme, odnosno kompozicije, Marša u Pičku Materinu.
- šta me kuliraš šta kao glumiš tu neko ludilo ne razumem?
- ŠUPIČKU MATERINU!
Imate divnu djevojčicu. Mirno, slatko stvorenje koje je svima drago.
Poslušna curica koja se nikad nije usprotivila ocu i majci, nikad nije rekla ''Ne''. Dobro uči, primjerna je, kulturna...
Međutim pojavljuje se tip niotkuda. Lik sa minđušom, pirsingom, pleteničicom.
On svira gitaru, jako je čudan, narkoman je sigurno.
Vaša ćerkica je sa njim pola godine, i vi ste mirni, sve dok ga jednog dana ne ugledate i ne skontate da je on sto posto narkoman, a jelte, šta bi drugo mogao da bude kad tako izgleda?
Mora da se drogira svako veče da bi održao takav izgled jer pirsinzi i minđuše ne mogu da izrastu odjednom, sve to droga napravi od čovjeka.
Počinjete da pizdite od toga da vašu mezimicu, nježnu damicu neko gleda sa narkomanom jer će oni svašta da kažu. Nebitno je to što su oni srećni i u ljubavi, ko jebe to kad će on sigurno da je navuče na neko zlo.
Neće on kročiti u vašu kuću ne zvali se vi kao što se zovete, i neće taj narkoman imati bilo šta sa vašom ćerkom!
Neka sjedi kući, vi je ubijajte u pojam i maltretirajte je, ništa to nije strašno, neka nauči da treba da gleda ljude po tome koliko imaju minđuša, jer minđuša je ogledalo duše!
Potrudite se da joj pronađete nekog zgodnog i bogatog doktora, advokata, šta god, samo da je nalickan i da je što više pederast jer vam on, jelte, neće ni pipnuti kćer, poštovaće je, jer on to zna, doktor je valjda, a i bogati se bolje razumiju u poštovanje prema curi.
Volite doktora zeta, svi ostali su narkomani jer su se ustali u 6 ujutru da natovaraju drva (to je nečasno), i što nisu ništa jeli da bi se sastali sa drugarima da prodrkaju gitaru malo, oni uništavaju mlade djevojke, njih treba kastrirati i poslati u zatvor, sve do jednog!
E pa gospojo, minđuše i repići se skidaju za manje od 30 sekundi, a bogatstvo se stiče mrtvim rođacima i prevarama, većim dijelom; doktori i bogati ljudi su većinom šupci kojima je uvijek malo, a ljubav prema društvu i rad za život je urođen, a ne našminkan; i gospođo, ne sudite po izgledu jer jebeni podočnjak je od rada i jebeni pirsing je dječački san, a ako sve to prešminkam, neću biti bolji čovjek.
1. Što se dan ispita više približava, to su ti manja očekivanja da ćeš uopšte položiti.
2. Što si manje učio, veća je verovatnoća da će te ukenjati.
3. Ako nisi prešao samo jedan mali deo gradiva, 99% ti uleće pitanje baš iz tog dela.
4. Što bolje odgovara neko pre tebe, veća je verovatnoća da ćeš ti pasti.
5. Ako profesor na predavanjima deluje kao kul lik, na ispitu je 99% skot.
6. Što ranije ujutru počne ispit, to je verovatnije da ćeš ti stići na red posle xy sati čekanja.
7. Ako je profesor muško i voli koleginice, ti sigurno nisi koleginica; ako je profesorka seksistički skot koji se loži na mlade muškarce, ti mora da jesi koleginica.
8. Ako u indeksu imaš slične ocene (recimo većinom osmice), velika je verovatnoća da ćeš dobiti njihovu srednju vrednost, modus ili medijanu.
9. Ako te asistent gotivi, 99% neće biti na ispitu taj dan kad ti odgovaraš, ako te ne gotivi biće tu sa detaljnim spiskom tvojih predispitnih (ne)aktivnosti.
10. Ako je prethodna grupa mogla da prepisuje na pismenom, tvoja grupa 99% neće moći.
11. Ako se zavučeš u poslednji red da bi mogao nešto da prepišeš, 99% će te prebaciti u prvi red.
12. Ako u prvom redu uopšte ima neko ko nešto zna, 99% je to onaj štreber što nikad nikom ništa neće da pomogne, pička li mu materina.
13. Ako se nameračiš da prvi odgovaraš, 99% će profesor odlučiti da proziva po spisku (na kom si 99% među poslednjima).
14. Ako si žensko - ukoliko odlučiš da se na ispitu pojaviš sređena, profesor će najverovatnije pomisliti da si maloumnica koja je više vremena provela u šminkanju nego u učenju; ako pak odlučiš da dođeš kao raspad ne bi li svi videli da si učila celu noć, profesor će verovatno pomisliti da bi ti dao 6 da si samo malo lepša.
15. Ako ti profan ponudi da odgovaraš za višu ocenu - 99% ćeš se zajebati i ako prihvatiš i ako ne prihvatiš.
16. Ako pomisliš da ćeš položiti u trenutku kada vidiš ispitna pitanja, veća je verovatnoća da će te profesor zajebati nekim gadnim podpitanjem.
17. Brzina dozivanja gradiva u sećanje prilikom pisanja koncepta obrnuto je proporcionalna vremenu koje imaš za pisanje istog.
18. Na pismenom ispitu će ti vremena i papira biti ili malo ili mnogo - sredina ne postoji.
19. Količina treme srazmerna je veličini potrebe za obavljanjem velike nužde u nezgodnom trenutku.
20. Količina znanja obično je obrnuto srazmerna dobijenoj oceni; čast izuzecima
Kao i svaki slozeni proces i ucenje se moze podeliti na nekoliko faza.
faza 1: Poricanje-Opusteno, nema toliko mnogo da se uci.
faza 2: Bes-Pu Milane 'bem ti sitno zito, sto nisi poceo ranije.
faza 3: Razmatranje-Ako ucim po stranicu na 10 min, za ovih 1873 stranica ce mi trebati....
faza 4: Depresija-Jaooooo, nema dovoljno vremena.
faza 5: Prihvatanje-Svejedno sam najebo, idem da spavam...
Stara Srpska tradicija koja se ponavlja svakih 10 godina.
Riječi koje Srbin izgovara kad mu se potrefi par dana bez problema.
-Ma šta je ovo jeb'o te,sve mi kako treba:pare,žena,ljubavnica...Nešto nije u redu...Ček da turim kamenčić u cipelu,bar da žulja nešto,da se ne ureknem.
