Prosečni putnik linije 493 ne oseća potrebu da opere zube, pranje zuba tanji gleđ. I smatra da nas iluminati truju pastama za zube, prosečni putnik linije 493 to dobro zna te se ne da prevariti da opere zube.
Prosečni putnik linije 493 nikada ne sedi do prozora već do prolaza, on je tipičan Srbenda, a Srbende vole teritoriju, iako im ta teritorija ničemu ne služi niti znaju šta bi s njom.
Prosečni putnik linije 493 smatra da je kesa ili kanta za smeće bespotrebna, te svoje ostatke hrane, ljuske semenki, mrve i slinave maramice ostavlja u autobusu. Postoje slučajevi da se putnik linije 493 usrao na sedište po svim pravilina feng šuija te ga tako i ostavio, da mu se drugi putnici dive. Na žalost, ta umetnička instalacija nije naletela na razumevanje od strane vozača već na jaku osudu, te su putnici linije 493 u znak protesta prekinuli da izražavaju osnovnu kulturu po ulasku u autobus (dobar dan, doviđenja).
Prosečni putnik linije 493 ne voli novatarije, ne voli dugme stop kojim se najavljuje silazak. O ne, to kalja njegovo dostojanstvo, vozač mora telepatski da zna da će on tu sići. Ukoliko vozač telepatski to ne protumači sledi dernjava od strane nezadovoljnog putnika.
Prosećni putnik linije 493 je jako inteligentan, zenit razvijenosti ljudske inteligencije. U vrelim letnjim danima obožava klimu u autobusu, ali odbija da zatvori prozore da bi klima radila.
Prosečni putnik linije 493 se uglavnom vozi za džabe, te i pored toga, on nije zadovoljan uslugom.
Prosečni putnik linije 493 puno voli ptice, zato putuje Lastom i u Lasti pušta golubove.
Prosečni putnik linije 493 svo vreme uglavnom zija u telefon, jer da je čitao knjigu, ne bi se sad vozio linijom 493.
Izraz koji se koristi za novorođenče koje premašuje standardnu težinu.
A: Nek je sasrećom Miki! Kako je prošao porođaj, kako je mali jel sve u redu? B: Prošlo je sve bez problema, izlaze iz porodilišta sutra. A: A kolko je težak mali, šta kažu? B: Šest i po kila. A: Mašala, kupiš mu knjige i može u prvi razred...
Centralni predmet u srpskom ritualu jedenja bureka.
Po načinu na koji se neko ophodi prema poklopcu od jogurta, moguće je u uslovima rata uvek prepoznati ubačenog špijuna, koji je probao da se infiltrira u naše redove naivno misleći da je dovoljno samo tek jesti burek sa jogurtom svaki božji dan u lokalnoj pekari, pa da svi Srbi oko tebe misle da si i ti Srbin.
Ne, razlike su očigledne i svakom svesnom i autentičnom srBskom patrioti odmah jasno upadaju u oči!
Naime, dok će mrski plaćenik CIA-e, Vatikana, Centralne masonske lože ili Iluminata u pekari samo uzeti svoj burek i jogurt, pronaći slobodno mesto, sesti, otvoriti jogurt i početi da jede i pije tek tako(!), pravi autentični primerak nebeskog naroda će to izvesti na tradicionalni način svojih slavnih predaka, onaj koji je jasno upisan u njegov junački genetski kod:
Jogurt sa pulta uzima celom šakom, odozgo, tako da mu poklopac pritom bude priljubljen uz dlan, celom površinom, a prsti obavijaju skoro celu gornju polovinu čaše. Stisak je nežan, mada neveštom posmatraču deluje kao da je on grubo zgrabio čašu.
Dok se kreće prema stolu gde namerava da počne da se hrani hranom Obilića, Kneza Lazara, Cara Dušana i Novaka Đokovića, on lagano, u hodu, mućka čašu sa jogurtom kako bi izjednačio sve njegove sastojke na pravi način.
Tu do izražaja dolazi taj specifični položaj šake na poklopcu, koja je u tom položaju zbog iskustava predaka koji su se generacijama polivali jogurtom po pantalonama, usled lošeg dihtovanja između poklopca i čaše.
Zatim seda i pristupa centralnom delu rituala, pri kojem će najpre dva do tri puta malo jače protresti čašu, a malo zatim i početi sa otvaranjem iste. U momentu kada se poklopac nađe u njegovim rukama, odvojen od čaše i slobodan, on ga okreće naopako, proverava kolika je količina masnoće skupljena na njemu i uvežbanim, rutiniranim i urođeno veštim pokretom brzo i precizno skine svu masnoću sa njega tarući ga o unutrašnji rub čaše.
Zatim, upravo sa te strane počinje da pije, tako mešajući u ustima onu posniju sadržinu sa onom masnijom na rubu...
Realno, nije uopšte lako odglumiti prosečnog Srbina...
Nadraživati kitu s milinom i diskretno. Prelazna faza izmedju češanja i drkanja a češće do drkanja ni ne dolazi jer se uglavnom obavlja u situaciji u kojoj bi drkanje bilo neumesno a draškanje je sasvim na mestu jer ne zahteva da se kita izvadi iz gaća, npr. u gradskom prevozu, u gostima kod rodjaka i sl.
Neprijatna situacija za koju treba da se poklopi par stvari koje pojedinačno nisu neprijatne, ali u kombinaciji čine tu situaciju baš takvom. Naime, ne treba se biti baš toliki maler, dovoljno je: 1. Naći se u gostima. 2. Osetiti blago komešanje u stomaku, a zatim i neizbežnu potrebu za pražnjenjem. 3. Imati takav mentalni sklop da pražnjenje tog tipa u tuđem WC-u ne predstavlja problem. 4. Konzumiranje isključivo čvrste hrane u proteklih nekoliko dana. 5. Izbaciti iz sebe poprilično veliku količinu svarene, a potom tvrdo zipovane hrane. 6. Domaćin poseduje jednu od onih tipova WC šolja koje ne umeju baš najbolje da se izbore sa kapitalnim primerkom.
Upravo kombinacija ovih 6 stavki čine dobru predispoziciju da se narednih 15-20 minuta provede u bdenju nad minulim radom čekajući da se vodokotlić nanovo napuni, ne bi li svaki naredni talas najzad uspeo da ga protera.
- Alo Makso, šta mi zlostavljaš taj vodokotlić, već sedmi put puštatš vodu. Znaš ti koliki će račun da mi stigne?! Sedam puta devet litara, pa ti vidi kol’ko je to para! - Ma neće nešto ovaj papir da ode, troslojan pa težak jebiga! - Pre će biti da je višednevna i troslojna nagomilana hrana! Nego, ajd’ izlazi odande, ne mogu više gosti da broje koliko si puta pustio vodu, k’o da blejimo kraj Nijagarinih vodopada!
Evropa 2025-e Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu. Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana. Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.
Eskalacija 2026-e: Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju. Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje. Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se polako približava Balkanu.
Balkan: Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac. Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene. U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH. Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom. Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva 50 miliona živih (većina na Kosovu). SAD ponovo upozoravaju Srbiju.
2027-e Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU. Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi. Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje. Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade. Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i Aca su pobegli u nepoznatom pravcu. Ivica je nestao. Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta. Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski, predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79. Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike da se Srbija napadne sa ledja.
2028: Sukob se premestio na Bliski i Daleki istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno. U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.
2029-e Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova. NOB počinje. Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.
2032-e Rat je gotov! Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene. Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga. U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju. Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc. Grčka renovira svih 6 preostalih hotela. A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...
Preludijum za potvrdu katastrofe. Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo? B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj... A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac. B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji... bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr... A: Kako ne postoji, strelica te fištila?! B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l' tako? A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja... E, e, čašu vode, bra'o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka' vuk. B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti... Evo sad će neko od ove omladine da donese... Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan. A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više? B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu. A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem. B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada. A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali... a vala nije da sam samo gleda hehe... B: Da, da, svakako... Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite. A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe... je l' ovo njeguški? B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate. A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom. B: Ovaj, nije to pljevaljski sir... Da smo znali da volite nabav... A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać' u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca... B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda. A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti... zna se kako se pršut suši čo'če... Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka. B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu. A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što? B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl... A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što'no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta. B: Ovaj, gospodine... Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate? A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće! B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor... Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.
- Sine, uzo tata kredit. Vodimo te u Sutomore.
-Tata je li Sutomore more?
-Pa jebem li ga kuronjo, slano je, ima dosta svijeta, i tata je tamo prvi put vidio sisu.
-Ali tata Miškovići idu na more u Egipat. Mišo kaže da se onomad razbolio u tom Sutomoru, i da više nikad u ta govna neće ići.
-Ma šta oni znaju! Neka idu da ih muslidže tamo iznabadaju na kolac. Jebo ih faraon, truju mi dijete. Uostalom ne moraš ni da ideš, ostavićemo te kod lude babe Marice pa čitaj lektire. Ko te jebe.
Životinja koja se verovatno rađa kada Bogu prodje tiket čim je nagrađuje tako blaženom sudbinom. Dok ostali pripadnici svinjske populacije žive da bi bili zaklani, vepar za priplod, bukvalno, živi da bi jebao. Veliki, debeo pred njega uvek kukuruza, jer se dosta i troši. Kada bih bio neka životinja bio bih on, ah što nisam vepar! Ne razmišljaš za hranu - uvek te čeka, ne razmišljaš o svojoj deci koju svaki dan praviš svojim burgijastim kurcem. Samo jedeš i jebeš, ah što nisam vepar! Vole te svinje, a i gazdarica te ponekad pomazi, a ti voliš da te šašolje, ah što nisam vepar! Ne moraš da ga vadiš kada ti je naslađe, već u ekstazi puniš jedre nazimice, dok domaćini gledaju i navijaju za tebe: Jebi, vepre! Puni, vepre! Napravi nam prasiće!
