Najveći kompliment. Na skali lepote od jedan do deset, ubavinja lepotinja je dvadeset. Nema dalje. Ubavinja objedinjuje i lepo i dobro, dok je lepotinja samo za spoljašnju lepotu tj. izgled. Zajedno, ova dva izraza daju sliku o nekome ko ima dušu ali je zato i duplo lep. Ako mislite da postoji neko (ili nešto) čiju lepotu ne možete opisati rečima, varate se. Ovaj izraz sve objašnjava.
A: Kakav ti je novi dečko? 'Ajde, pevaj ptico, hvali se malo da te čujemo. B: Uf, odakle da počnem? Oči su mu boje šumskog meda, trepavice kao strele. Kosa mu je duga i blago talasasta kao najlepša vinova loza. Ruke su mu jake kao da svakodnevno cepa po tri metra suve bukve. Dupe mu je kao dva koluta kopaoničkog kačkavalja. Butine su mu... A: Čekaj, Šekspiru nijedan, 'oćeš da kažeš da je ubavinja lepotinja? B: E! Taj rad!
Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak. Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke. U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi. Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista. Ta epopeja traje cirka 20 epizoda. U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo. Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...
Nasilnička dečija pesma koja govori o tome da ako nećeš silom da se baviš poljoprivredom završićeš po starom dobrom turskom receptu - obezglavljen.Pesmica se peva sve sa onim pretećim dečijim tonom uz proizvoljno mahanje kažiprstom.
Pesma glasi ovako :
Pusti pužu rogove da oremo dolove ako nećeš orati ja ću tebe ubiti sekirom po glavi u zelenoj travi
Opis veoma loših vremenskih uslova. Naime, poznato je da ova voditeljka svesna svoje jebozovne pojave ne oblači ništa preko kolena osim ako napolju, štono naš narod kaže, "ne puca cerić".
- Brate, kako je napolju? - Slađa Tomašević oblači pantalone! - E? - Pusti Bg hroniku pa ćeš da vidiš... - Ćale, pusti čas prvi da vidim nešto. - Nema šta da vidiš, obukla Slađa neki skafander.
Dragi Branko, Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste. Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči. Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije. A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio? Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem. Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim. I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti. Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?
Neprevaziđeni seksualni partner. Čak i u tehnološkoj eri kada seks bude uveliko prevaziđen jer će jajna ćelija moći da oplodi sama sebe a orgazam se bude postizao električnom stimulacijom mozga, verovatno ćemo se i dalje kvalitetno jebavati sa srpskim prevodima za filmove.
Analna penetracija počinje sa traženjem titla dobre verzije, frejmrejta, konvertovanjem Č, Ć, Ž, Š i ostalih kukica u C, Z i S, a ekstaza se doživljava sa prevodiocima koji su ili suviše lenji pa jednostavno ubace engleski prevod u Google Translate, ili imaju potpuno odsustvo osećaja za srpski jezik pa engleske idiome prevode od reči do reči bukvalno.
-Scena: Tuča u lokalu. Dva lika se biju protiv pijanih đilkoša. U trenutku se okrenu jedan prema drugom, kada ovaj prvi kaže "DUCK!" (sagni se), a genijalni titl ispiše "PATKA!"
-Looks like the tables have turned, Michael. (Izgleda da su se stolovi okrenuli, Majkle.)
-No one would do something like that in right mind! (Niko ne bi uradio tako nešto u desnom umu!)
-Stavove u utičnice kada puž što se dešava ubistvo?
Dete nije dete, igračka za strine i tete, rekao je jednom čika-Ršum. E pa, malo morgen, brkati pesniče. Na koji način ćete, moliću lepo, drugačije da ostvarite sebe i svoje nikad ispunjene želje, ako ne kroz - dete? (Ako izuzmemo karmu, dakako. - prim. aut.) Kako da se nadoknadi obrazovanje i kultura? Kako da se bude uspešan?
Projekat-dete je dakle izvanredna prilika da se kreira sopstvena ekstenzija, potomak izverziran za sve moguće i nemoguće veštine i znanja i odgaji mali genije, pravi plavi zec, ljubi ga majka, te kompenzuje sve što je mami i tati falilo u životu.
Kao i svaki projekat, zahteva određene faze.
Prvo - isplanirati začeće. Pluton mora biti u Devici, a kukovi podignuti pod uglom od 15 stepeni ka sever-severoistoku uz normalan pH i frekvenciju penetracije do 5 herca.
U trudnoći puštati isključivo Šostakoviča danju i Sibelijusa noću radnim danima, a vikendom Hačaturijanovu sonatu za flautu i orkestar. Mazati trbuh uljem od paragvajske artičoke, a pre i posle jela treba latinski čitati, nemoj da te na to opominje mati.
Odmah po rođenju darivati bebu gumenim Mendeljejevim sistemom u boji i logaritmarom. Pred spavanje puštati CD sa engleskim jezikom parnim, a sa ruskim neparnim danima.
A igra? Tu su sudoku i enigmatika za školarce. Eventualno Zuma 3 Math Bugger (torent je zuma3math-lobotomy.torrent), ako bude vremena.
U školu se upisuje u ciljano elitno odeljenje, kod učiteljice koja je dvostruki dobitnik lokalne akademske nagrade Alempije Piščević Uča. Član gradske i prigradske biblioteke.
Druženje je dozvoljeno isključivo sa starijom decom, ali da im je prosek ocena bar 4,85 i da imaju makar treće mesto na okružnom takmičenju iz maternjeg jezika i/ili matematike.
Sedmični raspored se zna: solfeđo i španski ponedeljkom, sredom i petkom, crtanje i kaligrafija utorkom i četvrtkom, ritmička gimnastika i razigrana matematika vikendom. Dražesno!
- Šeri, dođi da teta-Maji izrecituješ onu pesmicu. - Ui, maman. Hoćete li Puškina ili Majakovskog? - U stvari, nemamo vremena sad, žuriš na balet, a posle te tata vodi na francuski. Hajde nešto na brzinu onda. Daj nam broj pi na dvadeset decimala, ali brzo! - 3,14159 26535 89793 238... 4... ovaj... - Hajde, hajde, nemoj da crvenim sad, učili smo juče celo prepodne. - Ma nema veze, Goco, ja ne znam ni na dve. Dušo, uzmi čokoladu, za usput. - No, no, no... Majo, ne jede ona slatko, znaš kako je šećer štetan. Nego, šta bi? - Maman, žao mi je, ne mogu da se setim. - Ništa od Muzeja nauke u utorak i zaboravi na 3D atlas mezozoika za rođendan! Hajde, kreći. - Ui, maman. Orevuar. - Nego, kako tvoj mali, jesi ga upisala na violinu? - Nisam, hoće fudbal i bog, kaže smara ga ciguligu po žicama. - Eeeh, pa dobro, šta ćeš, ne mogu svi biti talentovani.
Vrlo česta pojava bilo gde u svetu. Svako zaradi da nosi prezime nekog svetski poznatog igrača iz nekog razloga. Naravno, biti svetski poznat, ne znači da je uvek iz dobrog razloga.
Biti nazvan nekim od sledećih igrača ima sledeće značenje:
Filipo Inzagi - lik koji dodje na fudbal, sedne u špic, ponekad potrči i da koji gol, skoro nikada ne ide nazad i širi ruke kad mu uzmu loptu, umesto da se pomuči da je povrati. Uglavnom biran medju poslednjima.
Žuninjo Pernambukano / Roman Rikelme - lik koji šeta više nego trči jer je spor kao trut, ali zato kad je opizdi iz nekog prekida ili povratne, protivnici prave razlaz. Biran medju prvima.
Kristijano Ronaldo - svaki lokalni fenser koji zna malo više da dribla i da se kurči nekim bespotrebnim potezima, mada ipak zna da bude dosta koristan ako se potrudi. Biran medju prvima jer ljudi često cene više driblanje nego korisnost.
Marko Materaci - lik koji nije fudbaler i bude pozvan da igra u odbrani jer ništa drugo ne zna sem da ispuca loptu, krši se i sere drugima za sve živo. Biran uglavnom poslednji.
Djenaro Gatuzo - lik koji je pokretač ekipe, motor, trči kao blesav za loptom i uglavnom kvari igru protivnika, a malo ima loptu u posedu u napadu sopstvene ekipe. Biran negde u sredini.
Roj Kin - lik koji je autoritet na terenu ali vrlo često i lako se iznervira i onda lomi glave i protivnicima i svojima, ako zaseru. A nema tekme gde neko ne zasere. Biran na početku uglavnom.
Viktor Valdes - lik kojeg šutnu na gol samo zato jer je to jedino što ume, a ni to ne radi kako valja. Dobija neke žalosne golove, ne ume da izleti, boji se lopte i slično. Biran na početku, samo da popuni mesto golmana da se niko drugi ne bi drkao na golu.
Stiven Džerard - lik koji je vodja ekipe, igra na centru, ima izuzetan šut i dobro vlada loptom. Retko upada u svadje i prepirke, ima skila da presudi tekmu. Jedan od onih koji biraju.
Leo Mesi - uglavnom neki omanji lik koji zna dobro da dribla i koristan je, ne sere ni ništa nego stvarno igra super i zna šta radi. Biran medju prvima.
Tjeri Anri - lik sa stilom. Igra hladne glave, ima precizan šut, retko sere nekome, igra svoju igru i srećan je u tome. Biran medju prvima.
Rajan Gigs - lik kojega svi ostali poštuju, ako ga udare, izvinjuju mu se. Brz, timski igrač, vodja ekipe sa zadatkom da diže moral ostalima svojim primerom i pojavom. Primer za sve ostale. Jedan od onih koji biraju ostale.
Zinedin Zidan - lik koji ne voli nešto da dribla, ali kad te okrene, ideš kući od sramote kako te je zajebao. Gospodin čovek na terenu, šta zamisli, to i uradi. Miran i staložen, sem ako ga baš ne iznerviraš, onda ti se majke najebe. Jedan od onih što biraju.
Niklas Bendtner - Fudbalska uvreda. Lik koji veze nema da igra a misli da zna. I jedini je koji to misli. Ubačen da igra jer inače ne bi bilo 10 igrača na terenu. Biran poslednji.
Frančesko Toti - lik koji misli da je kralj terena, a ne da nije, nego zvoni. Izvodi finte, pravi se pametan, ultra brzo se iznervira i počne da pravi sranja. Ego mu pojede veštinu i zamene ga vrlo brzo.
Džon Teri / Rio Ferdinand / Vidić - lik koji igra nazad i jebe keve u tome. Pored njega može lopta proći, ali ne i igrač. Uglavnom fer i korektan, ali se nije sa njime zajebavati.
Van der Sar / Bufon / Čilavert / Čeh - lik koji ume da brani zaista i zapravo želi da stanen a gol, na opšto divljenje ostalih. Biran prvi.
Ronaldo (Luis Nazario de Lima) - lik koji je pravi napadač, ako ima fore da da gol, daće ga u 8 od 10 prilika. Ima ga i nazad, koristan i dobar. Milina u svakoj ekipi. Biran medju prvima.
Robinjo - lik koji ima super rad sa loptom, agilan i brz, ali nema neku završnicu i generalno bi pre crkao nego dodao nekome. Biran negde u sredini.
Havijer Ernandez Ćavi - lik koji se utopi u sredinu terena, deli paseve kao bombone, ćuti i pravi svoju čaroliju. biran medju prvima.
Pol Skols - kao i Ćavi, lik koji radi na sredini ono što niko drugi ne ume, samo što zna da bude kurva sa nekim startom na igrača umesto na loptu. Biran medju prvima.
Marko Pantelić - Lik kojeg niko ne bira.
Olof Melberg - lik koji je najgadniji na terenu. Može da igra šta hoće i kako hoće, ko je najgadniji, taj je Melberg.
Mario Baloteli - uglavnom klinac dosta maldi od svih koji misli da je pokupio sav skil sveta i ne plaši se da to pokaže, vrlo često na loš način. Uglavnom dobije po pički zobg toga od starijih. Biran negde u sredini.
Nistelroj / Raul / Solskjaer - lik kojem daš loptu u kaznenom, i on 99 posto daje gol. Mašina za golove, zna i do polovine da se vrati. Biran medju prvima.
Havijer Zaneti - Lik koji je dosta stariji od proseka, ali igra kao lud i svi ga cene i poštuju zbog toga. Muva se po sredini i odbrani. Biran medju prvima.
Roberto Karlos / Arne Rise - lik koji, kad grune, grunuo je. Golman beži u kukuruze. Ima vrlo dobar skil za fubal. Biran tu negde medju prvima.
Šta je Radoviću, opet te nisu birali? Brate, što uvek ja sedim na klupi? Koju kurac više?! Pa čoveče kad si Bendtner, usereš sve skoro što ti daju. Budi srećan što nisi kao Miloš, ti si za njega Ronaldo, njega zovu Pantelić jer veze nema da da gol! Ajao, onda mi je sve jasno! momci, pauziram ja ako treba 3 tekme, nema problema!
Drugi deo filma "White Men Can't Jump", u režiji Rosa Brona, urađen u vidu 19-oepizodne serije, u kojoj umesto Vudija Harlesona i Vesli Snajpsa glavne uloge tumače Dženson Baton i Luis Hamilton. Baš kao i u prvom delu, poenta priče je da su neke rase jednostavno bolje od drugih u određenim takmičarskim disciplinama, ali da to ne bi trebalo da ih sprečava da budu dobri drugari.
(Klimaks-scena: Baton i Hamilton kontemplativno šetaju pored staze u Hokenhajmu, za vreme ranog sumraka, noć pred trku. Baton je već šampion, sa 12 trka do kraja sezone. Luis deluje zbunjeno i uplašeno):
Hamilton: -I don't get it, man! I WAS the champion, u knowwaddumsayen'? I try so hard man, I put in 110%, week in, week out... Button: -Lewis, Lewis, stop, look at me! Read my lips: Black - Men - Can't - Drive!
