Tajna opstanka dugih veza, konstantna borba ljubavi da pobedi dosadu.
Negde u nekoj meksičkoj faveli, na egzotičnom vikend putovanju:
- E, dušo, aj sad ja kao izađem ovako u peškiru iz sobe, i kao lutam hodnikom, i banem ti u sobu, a ti se pretvaraš da me ne poznaješ. Važi? A, stavi i ove veštačke brkove. - Važi, draga... (Draga kreće i vraća se...) - E, a ajde ja ipak da te vežem za krevet, pa kao promašim sobu i ti me zoveš da te oslobodim. Može tako, tako mi se čini uzbudljivije. - Može, dušo, ajde...
(Izlazi iz sobe. Posle 5 min u sobu upadaju crnomanjasti meksički krimosi, spremni da se nekome najebu keve)
- Donde esta la droga? - Uh, jebote! Opet promena plana. La draga je izašla napolje, sad će da se vrati... - gleda ih sa mučninom – Ako ćemo vozića, ja sam poslednji. Pičku ližem samo svojoj ženi, u slučaju da je neko od vas ima. Što li sam se koj’ moj žalio da nas ubija rutina? Sreća te nismo otišli u Japan...
Inteligentan, realan, načitan mladić, student književnosti, fenomenalan pisac i nažalost neshvaćen (ili retko shvaćen) čovek koji pokušava da ljudima bar maaaaalo otvori oči, tako što svoje viđenje Srbije i uopšte sveta iskazuje kroz ono što voli - hip hop.
Izum koji je izbrisao razliku izmedju japija i šizofreničara...ako je iste ikad i bilo. Sada obe sorte idu ulicom i pričaju sami sa sobom, u nerazumljivim terminima, nervozni i napeti kao da im život zavisi od tog razgovora.
Izgovor da se ponašaš kao potpuna budala u Srbiji.
A: Brate, moraš li da bacaš djubre na ulici? B: Da živim u normalnoj zemlji, pa da ne bacam.
A: Dečko, što ne ustaneš gospodji sa bebom? B: Da živimo u normalnoj zemlji, pa da ustanem. Ovako me zabole tukson.
A: Gospodine, ako nastavite da perete kitu u fontani, moraćemo da vas uhapsimo. B: Prao bih ja kitu kod kuće da živimo u normalnoj zemlji! Ovako...Hapsite, pičke pandurske!
Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.
Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma : -Malo Slađa malo Zorka... (ubacuje se troldžija) -Malo sise i pičoka, pojebe se više koja eto đe je snaga moja!
Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.
-Milice kćeri tatino zlato... (troldžija mu dao po spemu) -Tebe bi čiko za sisu vato!
U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.
Izraz koji se koristi da označi dužinu vašeg zatvorskog staža u statusu poluslobodnjaka, izdržavate kaznu od 7 do 15, ili od 9 do 17, ili od 15 do 24, ili od 22 do 07. Onda ste slobodni da idete svojoj kući i budete muž, otac, sin do sledećeg dana i tako dok god društvu preti opasnost od vašeg bunta, odnosno dok ne napunite 60 i neku (naravno ukoliko vas zdravlje ranije ne sjebe) i odete u penziju.
Naravno da je ova igra sistema s građanima uobličena tako da jednostavno patite ukoliko vam ne odrape kaznu. Devijacija je tolika da se čovek zdušno bori da i za svoju decu obezbedi isti status.
Plate vam naravno vaš rad, ali vreme i sve ono što ste propustili u životu nikad.
