Prijava
   

Uzvik klinca pred šut na koš

Kao što je svako u svoje doba rane mladosti imao svog najomiljenijeg junaka što su bili Mikelanđelo, Donatelo, Tomi, Bili i Ajiša, Minja Subota, Goku, Bulma Krilin i Tenšinhan, Duško, Dača, Sima Strahota, tako je imao i najomiljenijeg sportistu čije je ime uzvikivao pred svaki koš, gol, šut, udarac...
Svako je hteo da bude neko od najboljih pa su s toga uvek nastajale svađe...

- Savanović!!! I pogodak! Ljudi moji da li je ovo moguće!!!
- Ajde Neco prekini da se dereš kao magarac...
- Kecmaaaan!
- Sam ti rekao nešto???
- IIIIIIIIIIIIIIIIII KOOOOOŠ!!!!!!!!!!
- Nemanja ozbiljan sam prekini da se dereš pred šut i budi ozbiljan da se sada ja ne proderem!
- Krstić!!!!
- E pretera ga! TAAAAJSOOOON!
(bam)

   

Imamo posao baš za vas

Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.

- Dobar dan, izvolite.
- Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV...
- Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi
- Hm, pa da. Nisam loš.
- E pa imamo posao baš za vas!
- Super. O čemu se radi ?
- Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu.
- Kakvo bre računovodstvo ??!!
- Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide.
- Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom.
- Ali kompjuteri i brojke...
- Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...

   

Folija, ovsene pahuljice, mleko, utikač za struju, šibice

Materijal od kojeg marinac u američkom filmu napravi bombu.

   

Gola komšinica

Nešto kao vanzemaljci. Ili Bog.
Niko je nije video ali mnogo ljudi veruje da će se jednog dana pojaviti.
Baš na njihovim vratima.

   

Barokna psovka

Ona koju ispovrtiš iz atavističkog sloja malog mozga u kom obitavaju arhetipske stvari, psovka koja se ne koristi u svakodnevnom životu, koju jednog prepodneva, na turističkom brodiću kojim na seminaru obilaziš Azurnu obalu, citiraš na pitanje uglađenog Šveđanina koji tako putujući po svetu prikuplja sočne psovke, i koji, kad mu izgovoriš pa prevedeš na engleski "Krv ti jebem", odmahne rukom i kaže "Da, to je kežual... imaš li nešto jače?" Onda staneš, prebaciš program na arhetipski mod, i izgovoriš psovku. On trepće okicama. Prevedeš psovku. A onda on razrogači oči, pokrije lice rukama i počne da vrišti: "Oh my God, this is fucking unbeleavable!!!"

"Jebem ti trulu sisu mrtve majke na 'rapavoj dasci".

   

Proslušao Plavi orkestar

Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.

- Ljudi, šta je sa Rokijem? Nema ga više da se komira sa nama iza STR 'Dostana' posle fudbalice, da nije ljut nešto, ili jednostavno postao papuča nedobog? Ma uzela ga ona njekova fuksa pod svoje, sto posto...

- Da si ti meni živ i zdrav, ona ga ostavila još prošle nedelje jer je pored njega toliko zagorela da je pobegla sa razvozačem hleba. Kažu da on ne izlazi iz kuće više, gleda njavu po ceo dan a kada ne gleda njavu jede sarmu i plače. Ukratko, čovek je proslušao Plavi orkestar.

   

Na mrtvog vuka i zec diže kurac

Vremena dolaze i prolaze. Moje, tvoje, svačije...
Kada prođe vreme veoma uticajne i stroge osobe, kada ona nije više na položaju a najčešće ni u snazi, onda se nađe gomila nekadašnjih dupeuvlakača koji tada "stvar isteruju na čistinu", pa prozivaju i kače ljudima sve i svašta.
Tada ovaj izraz zaživi.

A: Direktor Djoka nije valjao...
B: Ali imali smo redovnu platu...
A: Jeste, a što meni nije dao stan. A? A šta ćemo s tim?
B: Pa ti već imaš stan.
A. Nemam. Taj se vodi na ženu.

   

Amerikanci su nam to bacili

Objašnjenje za svako sranje koje se dogodi ili nekom ili svim Srbima. Da nas oni nisu bombardovali '99., verovatno bi Švaba bio kriv za sve.

-Deda, kakva je ovo buba?
-Pu, majke im ga okupatorske, tih buba do devedezdevete nije bilo. Amerikanci su nam to bacili.

-Baba, je l si čula da je komšija Dragan dobio tuberkulozu?
-Ju, Bog ih ubio, sve te boleštine su nam Amerikanci bacili, serem im se usta...

-Ćale, obnovio sam godinu, treba mi 90 000 za školarinu.
-Jebem ti mater nesposobnu, ja te teram da učiš, a ti 'vataš zjale.
-Tata, Amerikanci su nam bacili nešto da mladi polude, nisam ja kriv.
-More, jebem i njima mater, sad nek' ti daju oni 'iljadu evra.

   

Preći start

Preći start znači dobiti platu, jer se u Monopolu kad se pređe start dobija 20.000 dinara, što je ekvivalent prosečne srpske plate.

Otac :Evo, sine, 200 dinara za užinu.
Sin :Opa, ćale, preš'o start, a!

   

Amaterstvo

Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.

Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.

Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.

Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.

Amateri, ostanite amateri, koliko god da ste dobri. Postoji hiljadu stvari u kojima ste manje dobri, da ih zamrzite radeći ih za druge. Sačuvajte nešto i za vas.

   

Profesionalni posetilac zadušnica

Osoba zavisna od slatkiša, stapa se sa okolinom i ambijentom koji preovlađuje ne bi li se dokopala po kog žele zeke, fazona i krem bananice. Ali sve to može da pokvari jedna prosečna srpska baba.

*Srpsko groblje, profesionalac u svom elementu, trpa slatkiše u džepove

-Baba: Sine, jesi ti znao pokojnog Radojka?
-Profesionalac: Radojka? A da, da. Jesam.
-Baba: E bogoti porodili mu se ona ćerka?
-Profa (pojma nema o čemu priča): Ma jeste jeste, davno. Dete joj ima već godinu dana.
-Baba: Pa ona je pre mesec dana bila u devetom mesecu.
-Profa (nervozan): Ne znam! Vi ste nešto pomešali!
-Baba: E bogomi nisam! Meni je pašenog pokojnog Radojka rek'o da mu je ćera u 9. mesec.
-Profa (aman baba, pusti me): Pojma nemam! Ja sa njom ne pričam od kad je se udala!
-Baba: Pa ona se nije udavala. Kažu da je otac onaj pijani Rajko. Uhvatio je nespremnu.
-Profa: Znaš šta baba!? Jebe mi se za Rajka! Evo tebi ovaj mančmelov daj svojoj deci i unucima! Evo žele zeke, najedite se i ti i Radojko sa sve pašenogom, pocrkali dabogda!

   

Kroksice

Obuća kao stvorena da izazove kurcšlus, kako u društvu, tako i u mozgu pojedinca suočenog sa njima. S jedne strane, to su klompe najobičnije i kao takvima im je sudski zabranjen prilazak registru kul stvari na bliže od 3 miliona neurona, te su zauvek osuđene na to da borave u istoj kategoriji kao karling, fotkanje koncerta, donošenje jabuke razrednoj i oni kurci oko vrata na kojima ti visi mobilni. S druge strane, kroksice su prva autentična obuća budućnosti, skroz proizvod 21. veka. Futuristički materijal. X. Potpuna fokusiranost na udobnost koju očekuju generacije stasale u patikama. X. Debilno ime smišljeno tako da bi bilo „brend“ i koje ih je nekako uprkos svim fundamentalnim silama prirode povezalo sa krokodilima, iako nikakva zdravorazumska veza ne postoji osim što su valjda prvo bile zelene. X. U praksi, susreću se na hipsterkama koje ih kombinuju sa mrežastim navlakušicama dozglobušicama i na muževima zaleđenih osmeha dan posle rođendana.

- Ahahahaha šta ti je to na nogama
- Replika papuča koje su nosili hašašini iz Alamuta, čini korake lakim poput lahora i nečujnim poput stene.

   

U dupe da me ljubiš

Imperativni oblik upućen prijatelju, a kojim mu se daje do znanja da mu je učinjena usluga koju je zatražio. Naravno, bilo je izuzetno teško postići je.
Sušta je suprotnost izrazu ''Poljubiš me u dupe'' a u čvrstoj vezi sa ''Spomenik da mi digneš''.

- Brate, znam da te smaram ali jako mi je bitno da te pitam...
- Ej, u dupe da me ljubiš bre.
- Tooooo matori, nemaš pojma kako si jak, imaš večeru. U oba guza te poljubim ako treba i to dok sediš!

   

Vatrometina

Prostor iza zadnjice pune gasova.

   

Toliki čovek

Zbog narodnog verovanja da su visoki ljudi superiorniji u svim poljima, nastala je gore navedena fraza, koja služi kao prekor visokoj osobi što ne može nešto da uradi, iako često to nema nikakve veze sa visinom.

otac: Vidi, sine, kako lep dan danas, majku mu jebem, ajmo cepat' drva.
sin: Ne mogu bre, ćale, moram da učim za ispit.
otac: Iii bre, toliki čovek, a rađe bi da uči no da cepa drva. Da te pitam, sine, nešto iskreno, da nisi ti od onih, a?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
sevastokrator Branko: Presvetli care, opsada Soluna još traje, ali nažalost bez pomaka.
car Dušan: Ej, toliki čovek, ne može jedan jebeni grad da osvoji. Ne, nemoj da si tužan, nije problem u tebi, nego u meni što ja 'oću svima vama 'leba da obezbedim, jebem li vam majku u pičku onu nesposobnu, aaaa ima ja da ukinem sve povlastice vlasteli, ne zvao se ja Stefan IX Uroš IV Dušan Nemanjić, za prijatelje Silni.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Jovan: Ne mogu ja da prođem bre kroz ovaj hodničić, ženo, ovo bre kao da je pravljeno za kerove, ne ljude.
Jelena: Au, toliki čovek, a ne može da prođe kroz ovaj hodničić, znala sam da je trebalo da se udam sa Petra.

   

Vi ste danas besni

Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.

Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.

A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.

I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).

E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...

   

Krajišnik na moru

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

   

Povukla rodna gruda

Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.

I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.

Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.

Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.

*Inspiracija.

   

Nije grand nego siti rekords

Nije govno n'o se pas posrao, Nije šija nego vrat, Isto sranje samo drugo pakovanje.

-Isključi te grandovce,života ti.
-Nije grand to je siti rekords.

   

`ajmo na vazduh

Tipično muvanje bez ikakvih finansijskih sredstava.

Ona: Hoćemo na neko piće ili kaficu neku ?
On: `ajmo na neki vazduh ...

?
+74
5
definicija