Prijava
   

Kasni mi

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

   

K'o da si jeo mrtve Kineze

Uz čuvene kisele mačiće, najčešći izraz koji se koristi u dve dosta slične situacije.

Prva situacija je kada neko prdne, uglavnom nindža prdež, i celu prostoriju napuni bojevim gasom prve klase, kada jedino promaja pomaže da se isti ukloni iz prostorije i situacija broj dva, kada neko baci Obamu u WC-u, a vi posle njega morate da koristite tu prostoriju. Tada možda dezodorans pomaže, ali samo delimično, jer neki dezodoransi čak i pogoršaju situaciju u kombinaciji sa aromom pokojnog Kineza.

Izraz je najverovatnije nastao zato što Kinezi već i ovako imaju određenu, malo težu aromu, a onda samo može da se zamisli koliko tek smrdi mrtvi Kinez.

- Idem do WC-a da se istuširam i idemo.
- Dušo, ja ne bih išao da sam na tvom mestu. Barem ne još pola sata.
- Što? Pa još kada si išao ti u WC. Istuširao si se, jeli smo, pogledali vesti. Izluftiralo se odavno i.....au......ti k'o da si jeo mrtve Kineze.
- Kažem ti. Popij prvo kaficu.

   

Delivery report

Pljuskanje guzova vodicom iz WC šolje,prilikom obavljanja velike nužde...

   

Sevanje

Kratkotrajan, oštar bol, koji se desi sasvim slučajno.

Meteobaba: Jao!
Unuk: Koj' ti je bako, šta je bilo?!
M: Oblači se sinko, kiša će, seva me koleno!
U: Idi bre baba, oladi me, viš da je četres stepeni, kakva crna kiša!

   

Izduvati se

Proluftirati se i dati sebi oduška nakon neke rasprave i smiriti živce, iskulirati.

:povratak bračnog para iz tazbine:
M: Idi ti kući ženo, ja ću da obiđem neki krug...
Ž: Šta je bilo dragi? Što si nervozan?
M: Nisam nervozan, idi kući, sad ću da dođem, idem malo da se izduvam.
Ž: Nije valjda da si se opet naljutio na moju majku, jer ti je rekla da si pravnik u pokušaju?
M: Ženo, otpišaj, rekoh, idem da se izduvam malo i tačka!

   

To izusti, a dušu ispusti

Rmbačio je celog života, što bi neki rekli - od kad zna za sebe.
Ćutao je. Nikada nikome nije protivrečio. Pokoravao se čak i inferiornijim osobama u firmi. Čak su ga i tetkice napušavale. Čitav svoj život je običan crv, koga ne možeš ni na udicu da met'eš da pecaš ribu.

Život ga nikada nije mazio.
Bio je i u ratu, čak je i tri prsta desne šake izgubio tamo, spašavajući bagru, čiji je predmet najobičnije sprdnje bio.
Sveta tri prsta, Sveto trojstvo.
Tri prsta kojima se krsti i iskazuje ponos mašući njima kada reprezentativci uzmu zlato.
Tri prsta koja upućuju prodane duše i strendžere na njeguvu adresu. Na njegovu Otadžbinu.

Vratio se ćutke sa ratišta u rodni grad.
Koračao je prašnjavim asfaltom, kao da nikuda ne žuri, kao da ga niko ne čeka kući.
Nije obraćao pažnju na buku oko sebe. Samo je i dalje koračao, neprimetno, u masi ljudi koji su slavili. Nije ga ni zanimalo zašto slave. On je iz rata izašao kao gubitnik.

Stigao je kući.
Dočekali su ga presrećni roditelji, brat i trudna žena.
Znao je da nije otac tog deteta koje ona nosi, jednostavno, to je bilo nemoguće. Predugo je bio na ratištu da bi taj plod u njenoj utrobi, plod njene preljube, bio njegov. I dalje je ćutao. I žena je ćutala. Svi su mislili da se neće živ vratiti. Tešili su ga zbog gubitka prstiju, međutim, nije hajao za to.
Samo je mirno sedeo i naginjao čašicu. Utrobu mu je pekao opori ukus rakije koja je bila namenska. Njena jedina namena je rođenje unučeta njegovog oca.

Mirno je ustao i otišao u sobu.
Sa ratišta je doneo pištolj neprijatelja, kao trofej.
Dugo je razmišljao. Nije znao šta da radi. Milion crnih misli su mu se motale po glavi. Nije hteo da digne ruku na ženu koju je i dalje voleo. Samo ju je tiho pozvao da dođe u sobu.

Dok je otvarala vrata, upućujući mu setan pogled, on je samo izgovorio poslednje "zbogom" i povukao okidač ratnog trofeja, koji je bio uperen u njegovu slepoočnicu.

   

Srbin i njegov auto

Eh, sudbino!
Dal’ je neko svestan koliko imam godina? Davno sam zreo za penziju, ali džaba mi, ne daju. Granica se stalno pomera, teško da ću to dočekati. Osim toga, hranim se jako nekvalitetno i skupo. Radim prekovremeno, a niko to ne ceni, svi me drndaju i jebavaju do iznemoglosti. Bar hvala neko da mi kaže. Ali ne, čak i kad mi nije dobro, nema odmora. Zakašljem se povremeno, zaškripi mi neki zglob ili tako nešto, ali jebiga, ništa strašno ni opasno, teraj dok možeš. A kad više ne možeš, problem naraste i mora da se ide na veću intervenciju. A za to traže pare, i to puno para. Bez kinte neće ni da te pogledaju. Majku li im nezasitu, imaju li ti ljudi duše? A i tada me samo skinu s kurca, kol’ko da odrade svoj pos’o i uzmu tu jebenu kintu i ćao. Možeš da radiš, vuci i dalje dok ne kljokneš. Kad jednom kljoknem, to će mi biti kraj. Koga za to da okrivim?
Ne znam. Ovoga jadnika što u mojoj saobraćajnoj piše da mi je vlasnik ne mogu. Potpuno isto važi i za njega.

   

Jesi li ti čuo da je Tito umro?

Propast sindikalizma, građanskih i radničkih prava.

Pitanje koje je odgovor na bilo kakvo pitanje upućeno bilo kome ko treba da se pozabavi ostvarivanjem vaših zakonom zagarantovanih prava.

Parazit na grbači poreskih obveznika
- Gospođice, molim vas. Već peti put dolazim da podignem papire.
- Da, pa?
- Pa ima 3 nedelje da sam predao dokumentaciju, a vi ste dužni da obradite zahtev u roku od 5 dana. Evo, piše ovde.
- E, jes' čuo da je Tito umro?
- ???
- Evo, obrađen zahtev. NE MOŽE!

Parazit na grbači naroda - ratni profiter - bizMismen
- Dobar dan, gazda.
- mnmmn...mmm?
- Znate, meni su deca na raspustu pa smo mis... ovaj mislio sam da bi...
- Šta oćeš? Odmor?
- Da.
- Ne može.
- Ali, ja radim kod vas već 2 godine i nikad nisam uzeo slobodan dan. I kad sam ruku slomio sa...
- Ščuo ti da je Tito umro?
- Molim?
- Napolje!

Parazit firme - sindikalac
- E, hoće li nešto biti?
- Šta?
- Pa znaš da nam regres i topli obrok nisu plaćeni prošle godine, a ni prevoz od avgusta.
- Da, i?
- Pa piše mi u ugovoru i u zakonu da su to zakonske obaveze poslodavca.
- Piše i na tarabi pička pa ne vadiš kurac da je jebeš!
- Molim?
- Tito je umro bre! Aj beži, saće neke polutke da stignu, upiši se ako hoćeš.

   

Ja i ti mora zaživimo, jebeš mi sve

Ne može se reći da je ultimativna fora za muvanje, jer ovo koristi čovek koji se sa logikom pozdravio. Ne poštuje onu čuvenu doktor Hausovu tezu o muvanju i samoproceni, da se jedinice na skali smuvaju sa jedinicama, a desetke sa desetkama. NE!! Ovaj lik nije ni jedinica , ali muva ribu koja je 765 faktorijel. Sa šarmom prodavca praziluka i izgledom napušene veverice ustremljen je ka cilju. Svestan je neuspeha, ali ako pada, pada kao Spitfajer u plamenu, džiberski, a sa stilom, rušeći sve barijere i postulate. Taj lik treba da ima svacije postovanje!!! Ima bre da jebe!

-Uskomeša mi se muška žila kad te vidim, sokolice moja!
-Beži, seljaku, upomoć, obezbeđenje!!
-Ja i ti mora zaživimo, jebeš mi sve...

   

Veštačka oplodnja

Dva sudska veštaka koji se plode.

A ako pridjes malo blize videces da se jebu.

   

Smanji obrtaje!

Upozorenje sagovorniku da se smiri i sporije priča. Koristi se samo u situacijama kad vam je baš baš stalo da ga razumete.

- Btejovavokeravenabuđizo!!!!!!
- E polako, smanji obrtaje, ništa te nisam razumeo! Em brzeljaš, em sam ja popio 7 piva dok sam čekao da ti i Jova dođete do kafića.
- Kažem: Jova doveo neke kurave na gajbu, dođi do njega, ne idemo u kafić. Slaba mi baterija na fonu, zato brzeljam.
- E jebiga, ja već uveliko pijem. A i nisam zagoreo k'o vi. Ne mrdam se od ovog stola dok neko ne dođe da me nosi kući. Čujemo se sutra.

   

Baci glavu u zelenu travu

Kulturan poziv na doggy style u prirodi.

-Dragi odo da bacim glavu u zelenu travu, da li bi mi se pridružio?
-Naravno draga moja, prošli put si našla i djetelinu sa četiri lista, možda opet budeš te sreće ako se dobro saviješ da tražiš.
-Ako je opet nađem pokloniću je materi, nek i nju sreća jednom pogleda pa da je tata Radivoje opali, nervozna je nešto.

   

Pitaš kurvu dal' se jebe

Izvučeno iz konteksta - pitaš gluposti. Pitaš stvari za koje znaš. Pitaš pedera dal' brije noge, kravu da li daje mleko, Leu Kiš da li će Džej da joj bude gost i Olju Bećković dal' će da spusti slušalicu jadnome Miljenku Stojanoviću iz Stojnika, jer je reko da je Voja najbolji.

Sve u svemu - pitaš logično pitanje.

- Matori, jel cirkamo večeras, Mitrovdan, to mora se zalije!
- Jebote, pitaš kurvu dal' se jebe. Dal si lud, naravno da da.
- To tori!

   

Jedan danak tri puta se vata

Rečenica koja odlično opisuje patnju kroz koju prolazi muškarac za vreme "onih dana" kod svoje lepše polovine. Kako nesreća nikad ne dolazi sama, postoji još par problema koji gravitiraju oko glavnog, danka u krvi.

- Šta je bilo dušo, što si tako neraspoložena večeras?
- Pa dobila sam konju, zar ne provaljuješ da ti sve vreme sklanjam ruke?
- Hehe, ja rek'o kao fol pružaš otpor da me još više napališ. Al' zato možemo da se zabavimo i na drugi način, hehe.
- Ako misliš da ti popušim zajebao si se, bolje mi dodaj lekove sa stola, ubija me stomak.
- Jebote, do nedavno PMS, zatim menstruacija i na kraju stomak... Jedan danak tri puta se vata.

   

Profil kao sveti Sava

Devojački nos posle 'dobro' odradjene rinoplastike.

-JU! Jel ono ona mala Milena iz tvoje zgrade?
-Jeste, jeste, ma...
-Ne bih je, brate, nikad poznao...
-Pa kako i ne bi, kad je imala najveći kalauz od svih, a odkad je otišla u manekene, ima profil k'o sveti Sava...
-Jeste....da znaš.

   

Tobogan, ljuljaška i klackalica

Instrumenti za vaspitavanje dece koje ovi današnji roditelji upotrebljavaju na potpuno pogrešan način.

Tobogan se pravilno koristi tako što se deca na leđima vezanih ruku puštaju niz njega naglavačke i što tvrđu i hrapaviju površinu.
Decu na ljuljašci ne treba gurati tek toliko da se njišu napred - nazad, ona treba da opisuju pun krug oko osovine ljuljaške jer je tako veća verovatnoća da će pasti na glavu, što je poželjno i prilično zabavno za posmatranje.
Klackalice valja koristiti samo u prostorijama sa niskom tavanicom ili tako sto svaki roditelj stane iza svog deteta sa po jednom motkom i onda naizmenično potiskuju svoju decu na dole sve dok jedno od dece ne klone i ne padne sa klackalice. Ova zabava može da traje duže i da vise rezultata ako se deca pričvrste lancima za klackalicu.

   

Šašoljiti

Starinski izraz za golicanje. U savremenom svetu može imati, da prosti ovo dete, seksualni prizvuk.

- I tako skoči ti on na mene, počne me šašoljiti, a ja, znaš već, nisam muško videla 5 meseci, napalim se. Odradi me čovek za 5 sekundi, nisam ni osetila.

   

Dve bombone

Naš prvi kontakt sa nečim što će kasnije činiti osnov bilo kakvog slavljenja nekog ličnog uspeha ili srećnog trenutka, a to je čast.

Razlika između tadašnje i sadašnje časti je u samim našim prohtevima i zahtevima u vremenu kada smo bili klinci i danas, jer za razliku od današnjih časti koje uključuju obilno alkoholisanje, klopu, torte, drogu ili ko zna šta sve drugo, u zavisnosti ko koliko dubok džep ima, klinačka čast je bila sasvim jednostavna, a opet smo tada bili nasjrećniji kada neko u školu donese punu kesu bombona da podeli za rođendan. Znalo se, svima po dve.

Najčešće su to bile karamele, negro ili voćne šarene bombone i taj gest nas je od malih nogu učio da kada ti se nešto lepo dešava, budi džek pa časti ekipu. Dobro, i tu je bilo malo odvajanja na bogate i siromašne, pa su tako buržujska deca umela da pored bombona, podele svima i po jednu lizalicu i to ne bilo koju, nego onu sa žvakom u sredini. Tek toliko da se zna da to nije rođendan jednog od nas običnih smrtnika.

Svakako, postojao je određeni ritual koji se poštovao uvek, pa su se bombone delile od prve klupe ka zadnjoj, tako da su deca koja sede napred uglavnom prolazila bolje jer su imala mogućnost da razgrabe one lepše bombone, da bi ovima nazad ostale samo one voćne.

Slavljenik uveče, dan pred čast, uvek istrese sve bombone iz kesica i više puta ih prebroji. Broj učenika u razredu puta dva. Onda ih odvaja na jednu veću gomilu, a potom pravi još jednu manju, za svoje najbolje drugare koji bi imali privilegiju da na odmoru posle časa, dobiju još po koju.

- Matori položio sam vožnju.
- U do jaja, vodiš na kurve.

   

Lovac

Osoba koja laže u neumerenoj količini. Laže i kad ne mora.
Tip osobe koja ponekad nema u čemu da priča i iskorišćava svoj dar od Boga tako što priča priče koje se nikad nisu dogodile i koju su neistinite.
Opšte je poznato da su lovci svojevrsni lažovi, da li zbog oluva u lovu ili zbog nekih drugih, nama ne poznatih stvari, ne znamo.

-I tako ti se ja smorim kući, ne znam šta da radim. Jebo pre toga tri, četri pičke, preko kurca mi je više toga, i odlučim ja da krenem u lov. Šetam ja tako šumom, izbvadim tetku bap, bap, bap. Ubijem jelena ko zečeve. Šta ću, kako ću, stavim mu ja noge na ramena...
-Izvini što te prikadam, zvoni mi telefon.
(Posle kratkog razgovora)
-I, šta je bilo?
-Dokle sam stao, podseti me?
-Staviš ti noge na ramena...
-A, da. I jebem ja nju, jebem...

   

Ovac

Mužjak ovce koji nije ovan, razlikuje se po tome što je učlanjen u neku političku stranku.

SPS-ovac, DSS-ovac, LDP-ovac...

?
+215
19
definicija