Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.
-Šta ćeš od priloga u pljesku? -Susam, al kuvan. I ruzmarin. -Jao, kako pišeš penkalom! Stavi luka i ne seri.
Jedna od najvećih misterija mog detinjstva, navodno profesor fizičkog na taj način broji broj ponavljanja određene vežbe, mada ja i danas mislim da samo lupeta neke brojeve nasumično..
profa fizičkog (u trenerci marke Sport): Jedan pet dva jedan, šest četri pet sedam, Joksimoviću vidim te da ne radiš tri sedam, osam šest dva jedan..
Obavezan deo svakog dnevnika koji nikog ne interesuje. Čak i penzioneri odmore oči prilikom ovog bloka vesti, i njih je smorilo da se krste kad čuju koliko je ljudi otišlo na onaj svet. Danas je poginulo "random broj" a više njih teško ranjeno. Čovek se samo ponekad zapita kako se do sada nisu jebeno poubijali. Valjda zato što se kod njih praktikuje "jedan-deda-sto-unuka" sistem. Nebitno je da su rekli 5 ili 605 poginulih. Razlog je jednostavan, smorili su. Stiče se utisak da svaki bitan društveni dogadjaj u nekom mestu ne može a da ne prodje bez trula višnja okrečenih zidova.
U gradu Džahiri na jugu Pakmanstana eksplodirao je autobus u kome se nalazio bombaš samoubica. Incident se desio kada je u autubus ušao službenik GSP'a pa se pretpostavlja da bombaš nije kupio kartu. ---------------------------- U današnjim sukobima naroda i policije povodom odluke vlade da poveća porez na izvoz suncobrana za 0,5 % "poginulo je 25 ljudi a više njih je teško ranjeno. Protestanti zahtevaju smenu vlasti. ---------------------------------------------------------------- Prilikom otvaranja novog tržnog centra Delta-El-Arab na severu Parmezana poginule su 134 osobe a više teško ranjeno nakon svadje kod polica na kojima su se nalazile ogromne količine piva. Razlog ovom nemilom dogadjaju je svadja o tome koje je najbolje domaće pivo, Gazela ili Hijena. ------------------------------------------------------------------ Bombaš samoubica je danas usmrtio 50 ljudi i više njih teško ranio. Niko ne preuzima odgovornost pa se smatra da je razlog ovom nemilom dogadjaju bio, kako tvrde očevidci, omašen tiket bombaša. Policija će za svaki slučaj izvršiti temeljnu istragu čim završe preostalih 230 slučajeva u ovoj godini.
Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
Kineski prodavac iz tržnog centra bloka 70, u retkoj pauzi meditacije, sa pogledom pritajenog tigra, uprtim ka još neosvojenim novobeogradskim prostranstvima, sa mislima - dubokim, transcendovanim u dimu jeftine ovdašnje krdže, sa ustima blago otvorenim iz kojih se nazire deo Velikog belog zida, sa rečima malobrojnim, ali mudrim, iskazanim kroz zmajev dah malopre pojedenog džukca...
- Izvinte, dal imate za broj manje pantalone od ovih? - Pantalona... (izduvava dim)...hiljadu! - ???
Sa azijskim osmehom se okreće zapadu, dok se dim njegove cigarete izdiže visoko iznad najviših lampiona, raspaljenih crvenilom popodnevnog sunca, koje za njega, negde tamo, kao da tek izlazi...
Sa upisivanjem srednje škole, nastaje čitav niz novih izazova i problema od kojih nam je uvek najbitniji bio prihvatanje i uklapanje u novu sredinu. Prvi mehanizam ostvarivanja tog cilja je laganje. Bez sumnje je da svi srednjoškolci lažu, al zato se, isto tako, uvek nadje "onaj jedan" koji nema meru. On uvek ima odgovore na pitanja, smešniji komentar, bolju priču, tačniji podatak, uvid u situaciju, al nikada ništa konkretno. Tek kad od mutavih klinaca počnemo da postajemo momci stičemo uvid u to šta je pisac ustvari govorio...
Prebio sam 5 likova - potukao sam se sa jednim likom Popio sam skoro gajbu piva i pola litre vinjaka - popio sam 5 piva, omirisao vinjak i bilo mi je muka Jebo sam je - zavukao sam joj ruku u pantalone Zamalo sam je jebo - pipnuo sam joj sisu preko duksa Pusila mi u wc-u - bio sam na žurci gde me niko ne zna pa mogu da izmišljam šta 'oću Ajmo na pivo, ja častim - jebo sam Neću dugo - ko zna kad ću Daj mi cigaretu - potrošio sam sve pare na klopu i piće kojim nikog nisam ponudio pa sad nemam za pljuge Nemam pare - imam al' ne dam Imam pare - nemam pare, al' se pravim da imam i opet ti ne dam Imam 10 kečeva - imam manje od 5 kečeva Ja skupljam pare da platim račun - izlazim iz lokala u plusu Vozio sam motor - nisam vozio motor Odo' da plaknem jaja - odo' da se istuširam (nikako nije fora vezana za sex) Obili smo trafiku - drugi su obijali, ja sam se samo slučajno našao tu Vozio sam helikopter - (ko zna šta ovo znači, al čuo sam i to) Pazi sad ovo - katastrofalna glupost u najavi Ma vid'o sam svojim očima - rekao mi Toma "baron"
Čovek koji ne toleriše laktanje, već odmah započinje kavgu sa onima koji pokušavaju da se probiju preko reda.
Red u pošti, žena, laktajući se, pokušava da prokrči put do šaltera ne sačekavši svoj red. Čovek: - Pa dobro ženo, po Bogu, obuzdajte laktove malo, ostaće mi modrice od vas! Neandertalac: - Alo, `nači gospodžo ja sam netolerantan na laktozu, `nači da si stala u red odma`. Gospodža: - Žurim, ti će` mi kažeš `de da stanem, barabo jedna! Neandertalac: - Gospodžo... napustite objekat.
Ortodoksna vrsta kafane. Ko u ovakvu kafanu nije kročio, taj kao da u kafani nije ni bio. Osnovna boja ovih stolnjaka je bela, a boja koja čini sa njom kariranost je narandžasta, crvena, zelena, dakle varira. Ono što krasi ovaj stolnjak jeste plastična piksla (najčešće narandžasta ili crvena), a na ivicama stola je plasticna napravica koja onemogućuje da umrtvljeni stalni gost prilikom pada sa stolice u poslednjem stadijumu alkoholisanosti sa sobom povuće stolnjak i sve što se na stolu nalazi. U ovakvim kafanama je najjeftinije pivo, rakija i celokupam alkoholni repertoar, a što se tiče muzičko-astalnog repertoara, na astalu obično nastupa lokalka radodajka. Ukoliko kafana ima ogledala, najčešće su umrljana ili zamagljena. Kafana ima svoje stalne goste, koje najviše pogađa ako im neko dira pevaljku, na koju su svi naprženi, zato to nije preporučljivo činiti.
