Prijava
   

Slušač muzike na mobu bez sluški

Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.

Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.

Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.

STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!

   

Jonizator ozonizator noćno svetlo

Nebo se otvara i nesebično daruje! Zrak duševnog prosvetljenja pada nam na uboga lica! Osećate li kako se gorčina gradskog života pretapa u eliksir parasimpatikusa u kotlu Vaše natmurene svakodnevice? Osećate toplinu? To se otčepljuje tobogan kog su naslage kulturne i materijalne korozije i čamotinja rutine odavno blokirale. A taj tobogan je put ka nirvani, put ka hedonističkoj oazi, sklonište od opšte lelemudije i dušmanluka s kojom imamo čast da se družimo na dnevnoj bazi.
Da ponovim, nebo se otvara i nesebično daruje.

Daruje nam elektronsko-mehaničkog mesiju, rešenje za odrpane nerve i žuljevite šake: prečistača, ne samo vazduha, već i pohabanog razuma i oslabljenog duha. On jonizuje! Ne samo sićušne čestice, nego i samu našu pojavu. Krišom nam krade elektron iz poslednje ljuske ličnosti i pretvara nas u krajnje pozitivnog nepokolebljivog stoika sazdanog od testa optimizma. Noćno svetlo kažete? Pre bih rekao sveprisutni svetionik, dugo ksenonsko svetlo na autoputu ka izbavljenju, ili čak skromni skeledžija preko Hadove reke.

Zar sve ovo u jednom paketu?

Koliko god neverovatno zvučalo, istina je. Ovakav sklop postoji i ponosito se smeška sa televizijskog ekrana. Funkcionalnost kakve nema u tri sistema Mlečnog puta. Čedo inženjera i indijanskih vračeva, protkano prostošću alpske čobanice, može biti Vaše za simboličnu količinu dukata, u četiri jednake mesečne rate.

Ta, zašto biste se premišljali i uskratili sebi portal ka dimenziji u kojoj ste Vi jedini kovač i jedini arhe, jedini uzrok svega i jedini cilj svega? Nabavite jonizator ozonizator noćno svetlo i uzdignite se na nivo starih Maja i svevidećeg oka.

-Ukoliko poručite u sledećih trideset minuta, poklanjamo Vam i priručnik za spoznaju astralne projekcije u više kvantnih stanja.

   

Prešao Bezdan

Odnosi se na osobu koja poseduje duboku spoznaju svih mogućih duhovnih tradicija, pritom zna sve o svemu i rado će ti sve objasniti bez potrebe da i ti učestvuješ u diskusiji.

Transcedentalno stanje uma (sa dubokom alkoholičarskom nirvanom) iz koga se sasvim jasno pruža jedini istinit pogled na levitiranje, ekonomiju, enohijansku magiju, reprezentaciju u fudbalu, skidanje crne magije i dihtunge na slavinama.

Potpuno odsustvo racionalnog rasuđivanja.

U nekim slučajevima ima direktni kontakt sa "tajnim majstorima" i "lek za sve bolesti".

Uvek zna gde su Krouli i Vivekananda pogrešili.

Pritom ga ukućani izdržavaju, ne zna za radni staž i nema 10 eura u džepu, ali zato može puno da pomogne oko vaše prošlosti i budućnosti. Cijena prava sitnica.

- E, daj mi Miletov broj da mi uradi natalnu kartu.
- Ma pusti, on je prešao Bezdan.

   

Žal za kamerom, ili psihologija anketiranog raba božijeg

Izviniću se nestrpljivima unapred zbog predugačkog naslova i dugačkog teksta koji sledi:

Ona, ili on, su seljaci, to jest zemljoradnici, da se ne tumači pogrešno, roditelji, sindikalci, studenti, mladi sportisti, neurohirurzi, socijalni radnici, šalterski službenici, nezaposleni, učitelji, partijski drugovi, jednom rečju kafkijanske zbunjene radilice sa orvelovskom rutinom života, nenaviknute na bilo kakvu promenu osim na one regresivne. Život, ili bar mrva njega, menja im se na kratko kao grom iz vedra neba kada ugledaju čoveka sa kamerom koja čeka samo na njih.

Domaćica se priseti svog davnašnjeg sna o daskama koje život znače (o pozorištu, ne o skelama), garavom vulkanizeru se probude sećanja o diskotekama sedamdesetih i kako je želeo sa tom domaćicom otići na velika takmičenja gde će ih iste te kamere snimati i proslaviti. Usporite snimak tog nemirnog, klecavog hoda i mikroskopski precizno posmatrajte taj sjaj u očima, kratkotrajno, beskrajno prijatno kupanje u nemaru prema okrutnoj svakodnevnici. Oni će postaviti pitanje, a domaćica i vulkanizer će bljesnuti. Videće ih kući, videće ih rodbina, prijatelji, pitaće ih "da li si ti bio/bila tu i tu" a oni će reći "JESAM! O JESAM!" i čekati da im na prag sleti staza sreće i blagostanja, probuđene nade i iznova navrlih snova. Biće posebni.

Sve to traje dve do tri sekunde a onda ode nekim drugim putem, tačnije u tri lepe pizde materine. "Ne, ja to ne smem" misao počne da opseda glavu a svi razlozi koji su podržavali ideju sada je odbijaju. Domaćica će se setiti da ju je muž šamarao i podsmevao se njenim snovima, vulkanizer će se setiti da mrzi ceo svet i da dovoljno već igra u krug dok ga svakodnevno guze Kurta i Murta. Setiće se da im je rodbina kvarna a prijatelji govna, da je zemlja propala, da su mladi sve gluplji i gluplji a stari sve više izlapeli i da za njih na ovom svetu više nema mesta. Nisu posebni.

No, zaustavna kultura je već primenjena i pitanje je već postavljeno, a prividni ekvilibrijum radilice se raspada na sledeće potencijalne situacije:

1. Upadaju u trans, nemaju šta da izgube, život im se smrk'o. Kažu sve što misle;
2. Beže, na razne svima poznate načine;
3. Grizu;
4. Naizgled redak, a tako čest slučaj - niko ih ništa nije ni pitao. Kamera nije želela njih, ali oni su želeli kameru. Želeli su da se pitaju nešto, ili da bar na jedan dan veruju da su bili bitni i da će se nešto zahvaljujući njima promeniti. A na tome je, strpljivi auditorijume, zasnovana belosvetska sprdačina pod nazivom "Ispitivanje javnog mnjenja".

Pitanje: Kako komentarišete pucanje vodovodne cevi usred centra grada na 40 stepeni?

1. -Kako? Pa kako kako? Nikako! NIKAKO! Ovo je strašno! Ovo je, dozvolite, fobos i deimos! Ovo je krah civilizacije i poraz razuma! Hoću da umrem!

2. -Ne znam ne znam ne znam ne znam ništa ja ne znam bož' sačuvaj da znam doviđenja...

3. -ĐILAS! GOVNA! SVE POBITI! ON JE KRIV! ON JE PROBUŠIO CEV! GOVNA PROKLETA ŽUTA, I VI STE NJEGOVI, DAJ TU KAMERU 'VAMO U DUPE TI JE NABIJEM!

4. (pitanje nije ni postavljeno)
-A snimate? Lepo, aj'te ove dole malo, ove majstore tamo dođite pa jebite, sve ih jebite, oni su krivi, ti su njihovi nisu naši, njih da jebéte, ščuli?
-Čuli čiča, sve ćemo ih jebemo.
-Eee šta ja imam sve da kažem da samo znate! Ako ako deco, sve da jebéte da da, i one dole tamo! Sad kad dođu! A ouvaj, čiji ste vi, iz koje televejzije?
-Iz koje 'oćeš, služimo narodu. Aj sad lepo šupičkumaterinu više!

   

Polumenta generator

Jedna od najpoznatijih mašina za totalni, linijski navođeni, generator randomnesa u svetu.

postoje 3 moda rada:
1) "standard" (Šako Polumenta generator) - Sastoji se iz totalnog rendom miksovanja dva sloga od bez ikakvog očiglednog pravila. Prvo slovo, ili bolje reći prvi deo sloga je uvek suglasnički, dok je drugi samoglasnički. često korišćenje DŽ NJ LJ Ž Z etc. kao čest dodatak prvom slovu, koje je po pravilu suglasnik. Takođe je poslednje slovo uvek samoglasnik O.

2)"Lolo Polumenta" - Uzme se "standard" algoritam od 2 sloga pa se na njega doda poslednji suglasnik, pa prvi samoglasnik, pa opet poslednji suglasnik pa poslednji samoglasnik. Možda deluje komplikovano, ali uveravam vas da je ovo jedna od najprostijih, a opet najefikasnijih radnji kojima se sam generator bavi.

3)"Fljizo Polumenta" - na dvosložni "standard" se doda rendom novi isklučivo suglasnički poluslog, to jest prva četvrtina novog "standard" algoritma, pa na to ostatak starog "standarda", ili drugi deo prvog sloga, tj. samoglasnik plus čitav drugi slog starog "standarda", koji obuhvata i suglasnički i samoglasnički poluslo istog.

videti primere u slučaju da nešto nije jasno, a i da jeste.

Generator ne funkcioniše baš tačno ovako, ali suština je čini mi se uhvaćena.

Ovo nije plod moje mašte već zasluga najveće i najlepše Brade u univerzumu. Hvala mu.

1. režim:
Šako Polumenta -> Jajo Polumenta - Sajo Polumenta - Pidžo Polumenta - Telo Polumenta - Njafo Polumenta...

2.režim:
Lolo Polumenta -> Vlehoheho Polumenta - Nadodado Polumenta - Žamomamo Polumenta - Banjonjanjo Polumenta....

3. režim:
Fljizo Polumenta -> Granopljano Polumenta - Svaljonjaljo Polumenta - Trdostrdo Polumenta....

*zabranjeno za decu mlađu od 11 godina pošto može da izazove teške traume zbog približne simulacije smisla života i svega ostalog.

   

Pupoljci

Ovo je jako osetljiva tema.
Pošto mi je sajt uvalio nešto da potpišem, neku polisu su mi poslali na mejl, sada valjda moram da se ograđujem na svakoj definiciji.

Pupoljci su male, ali ljupko oblikovane sise.
Znam da si odmah pomislio na adolescentske sise, ali ja nisam pedofil.
To je ta "ograda".
Dakle, ne moraš da imaš 13 godinica da bi ti sise bile male i ljupko oblikovane.

Svaki nezreo muškarac voli velike, okrugle i meke sise.
Iz jednostavnog razloga- pogodne su za skrivanje.
Za zaborav.
Pre izvesnog vremena, koleginica iz materice me je obavestila da su sise masno tkivo.
To je jako neseksipilno.

Opet, ne vrti se sve u životu oko potreba.
Sigurno povremeno osećaš očaj nakon orgazma.
Ili krivicu.
Sigurno posmatraš i žene sa pupoljcima kad odužiš dug nesrećnom testosteronu.
Pitaš se o čemu razmišljaju i kako se osećaju.
Istreniraš oko za detalje.
Recimo, pupoljci uglavnom imaju skladne ruke.
I vratove, da. Vratovi su bitni.
Imaju i mrak u onom delu lobanje gde obično obitavaju oči.
Kad gledaju na dole, bunari su im u senci.
To je isto lepo.

Ili ramena.
Kao simetrija.
Čovek želi sklad, pravilnost.
Uzde.

Da, pupoljci nikad ne idu sami u paketu.
Najbolji scenario je kad sa sobom vuku i neko oštećenje.
Mentalno.
Budimo iskreni, mi smo uglavnom uplašeni i iskompleksirani, samim tim nemamo šta da tražimo pored "zdravih" jedinki.
Kada je neko oštećen, u stanju je da oseća zahvalnost.
Sigurno si i primetio da je u ljudskoj prirodi ta težnja da ošteti drugoga.
To je normalno. obogaljenim možeš da manipulišeš, ali i da budeš, kako se to kaže, potpun pored njega.
Til Van end Van ar Van.

Dalje, pupoljci umeju da plešu u snu.
Pretpostavimo, za ovu priliku, da si nekad imao prilike da spavaš pored nekih pupoljaka.
Primetio si kako ljupko prkose gravitaciji.
Ne kao oni otežali baloni koji su bez brushaltera bespomoćni.

Zagrli me pupoljcima

Misliš da imaš život i prijatelje, sigurnost koja znači
izbegavanje.
Koža ti je slonovska, drugačija od reklama.

Sramota je velika, dobro anestezirana i čeka.
Stojiš pred ogledalom, pupoljcima.
Struk ti se menja.
Lice raskrupnjava.
Pupoljci svrbe.

"Oduzmite me".

Hodaš pupoljcima među ljudima.

   

Heroji trojka

Artefakt koji je, ako si ga posedovao pre desetak godina, znao da efektivno produži tvoju nevinost za 12 do 18 meseci. Danas je dokaz u korist one teoreme da ako si muško ista stvar može da te jednako loži i sa 8 i sa 35 godina. Takođe u ovom prejudiciranom svetu redak pokazatelj da ne moraš da budeš ogroman geek da bi se ložio na gnolove, troglodite i zmajeve (iako, ako si prepoznao sve tri kreature kosmičke šanse kažu da to ipak najverovatnije jesi).
Sećam se leta gospodnjeg kada sam uhvatio svoju prvu sisu na golo, i okupljanja na terenčetu isto veče sa društvom kada sam se prvo pohvalio kako sam našao 1300 impova na mapi (hiljadu trista impova jebote, na 50-ak pajkmena i par arčera to je kao da si našao 500 maraka u blatu!). Do danas mi se to nije ponovilo,....mislim na hvatanje sise na golo. Uglavnom zahvaljujući Herojima.

Inače igra koja bi mogla da udje u kategoriju "za pikanje sa olabavljenom rukom dok slušaš neku muziku", da soundtrack nije brutalno seksualan i verovatno bolji od bilo čega što bi sam pustio u vinampu. Doduše, dizajn likova malčice pati od sindroma "dizajneri su se smorili negde na pola puta", pa se prelepo dizajnirani arhandjeli, krstaši i grifini progresivno nastavljaju u "one dildoe ogrnute u crvenu salvetu" i "iste one grifine samo sa nekom kao vatricom preko".

I ne, ako si oženjen, završavaš arhitekturu i otplaćuješ razne kredite i i dalje te uzbuđuje da biješ guštere minotaurima i skupljaš kristale i lobanje po mapi, ti nisi kreten, ti samo ceniš prave stvari, i ako neko misli da sam geek, može samo da mi castuje chain lightning na balistu. Ionako, u ovom svetu koji se možda bliži smaku/delimičnom uništenju, igrači Heroja su jedna od retkih populacionih grupa koja zna da preživi po nedelju dana bez hrane, vode, seksa, svežeg vazduha i sunčeve svetlosti.

Inače, kažu da su posle trojke izašli još neki delovi sa kao trećom dimenzijom. Ma ajde beži, nije to to bez loše animiranih sprajtova i džiberskih boja.

   

Šaljivo

Pridev koji opisuje nešto što nije smešno, ali znaš da ima tendenciju ka humoru. Bitno se razlikuje od zajebancije (kurč. satire) u kojoj se neki objekat na duhoviti način izlaže ruglu pomoću inteligentne igre rečima ili dobro tempiranog sarkazma. To je nalepnica koju uvališ nekome iz sažaljenja, humor koji Boris Bizetić prodaje za pedeset evra i boks Lorda pod šatrom u Nikincima, pre nego što raja počne da pije iz pevaljkine čizme.

- ... i moja tašta je uzela lopatu! Hahaohohohaoaho! Kapiraš?
- Ćale, evo ti daljinski, prebaci na Foks, sigurno ti počinje nešto šaljivo.

   

Treća Strofa Lik

Čovek bez kog mogu da se otaljaju refrenski turbomiksevi po maturskim večerima i studentskim overturama u međupolno tarenje po vinskim podrumima, ali svadbe i ostali potencijalni habitati 100-evra-ako-ovu-znaš lika ne dolaze u obzir.

Zabacuje refrene na suvo i 'ladno mesto, peva na rumunsko-ciganskom, rusinskom sa mađarskim narečjem, i aramejskom, stoevra pretvara u stopedes, livenjem zaboravljenih stihova na uho naručioca izaziva laktanje o sto iz kalibara 9mm+ i uopšte predvodi taj privid da ceo ansambl zna pesmu.

Pevnica u pravoslavnom hramu:

Treća strofa lik: Amin.
Prva i Druga strofa likovi: Amin.

Treća Strofa Lik: Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu. I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Jedinorodnij Sine i Slove Božij...
Prva i Druga Strofa Likovi: Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu. I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Jedinorodnij Sine i Slove Božij...

Treća Strofa Lik: ...bezsmerten sij i izvolivij spasenija našego radi voplotitisja ot svjatija Bogorodici i prisnodjevi Mariji, nepreložno vočelovječitisja: raspnijsja že Hriste Bože, smertiju smert popravij, jedin sij Svjatija Trojici, sproslavljajemij Otcu i Svjatomu Duhu, spasi nas.
Prva i Druga Strofa Likovi: ......aaaaas!!1

   

Radio Televizija Vojvodine

Medijska kuća koja svojom političkom korektnošću zrači skoro celu planetu i preti da osvoji mlečni put.
Superlativ od politički korektan.

Dnevne vesti za stanovnike Kovilja:
Poštovani Koviljčani danaske će šorom duvati zdravo ladan vetar obavezno obucite dekin kožu' ili pršnjak, toliko je ladan vetar da ni dudara ne pomaže.

Dnevne vesti za Egipćane:
Poštovana braćo Egipkljani pardon Egipćani danas će se u seoskom distributivnom centru deliti leteći ćilimi poklon od ambasade kraljevine Katara braCkom pardon bratskom narodu napaćenom Egipatskom preporučuje se da dođete što pre, akcija traje dok traju zalihe.

Dnevne vesti za Kineze pri Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi:
Poštovani Zmajevi junačkoga kova šjutra sa maticom Kinom sklapamo strateški plan o konačnom uništenju Japanskog lobija u Debeljači, s verom u boga i Brus Lija do pobede!

Dnevne vesti za Hercegovce:
Ojoj vojoj joj vojoj ojoj ojoj al je zima jojoj

Dnevne vesti za Sremačke Indijance Sijuks plemena:
Poštovane biljke životinje sestre i braćo veliki Pastuv koji ne hrče uputio je pozdrave svim Sremačkim Sijuksima da u novoj godini naoštre tomahavke malo bolje i da ne odustaju od jednostranog proglašenja nezavisne Sijuške Fruške Gore.

Dnevne vesti za Klinglonce pri Romskoj Sajentološkoj crkvi:
Dragi Klingoci Tom Kruza je obećao da če dođe sas svoji burazeri odi kod nas u Blangadeš da žeka tajnu poruku od velikog El Rolj Harvarda
i da poželi sretan misim porvatak u matičnu galaskiju.

   

Komplementarni ludaci

Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.

-Si video?
-Jesam.
-Nećeš valjda?
-Jok, ti ćeš.

   

Klinasto pismo

Naličje klinaste glave.

   

Buđanovci

Danas je to jedno selo u Srbiji, ali već sutra (čitaj za 1389 godina) biće simbol nano, mikro, pičvajz tehnologije kako u Srbiji i svetu, tako i po galaksijama u svemiru. Sudeći po istoriski podacima to malo srpsko selo ušlo je u anale inter-planetarne istorije kao mesto na planeti Zemlja gde je oboren prvi nevidljivi avion, takozvani F-117. Legenda kaže, a činjenice potkrepljuju, da Srbi ne izmišljaju mitove i da su isti svakodnevna rutina svakog stanovnika čudesne zemlje u tom kraju Svemira poznatije kao SRBIJA.

:Drugi čas, prepodnevna smena, školska godina 3341/42, Mali Sajber Perica, predposlednja klupa, galaksija Eutirintid , koridinante Afrika-Ćordol:

RoBo-učiteljice, ne bi da zvučim kao da sam konzervativnih pečeva, ali podaci o kojima govorite jasno ukazuju na činjenicu smo mi bili bili prvi koji su došli u posed Stelt tehnologiji od rase koja se predstavljala kao Amerika, što se kasnije ispostavilo da je laž i da su zapravo ameri bili Pilištorci sa planete Lavor.
Što dalje implicira da smo mi predali u ruke Žutoj rasi formulu za nevidljivosti koju su im posle nepunih 17 godina oteli Lihvari iz dimenzije Dinar. Koji su sad, kao što je svima poznato većinski vlasnici ove naše klonovske kordinante.
Pitanje robo-učiteljice glasi: Šta je starije, Troja ili Kosovo?
-Projavok, dark-niklovani moj Perice...
A, a koje bio Prvi Srpski Astronaut? Ha! Da vas čujem sad, robo učiteljice?!
-Blagoje sine, budi ljubazan, pa svog druga Pericu umi ladnim rifrešovima i ušuškaj apgrejdovima, ne bilo ti zapoveđeno.
--Odmah robo učiteljice, to sam čekao religijama!

   

Stan br. 6 / Prof Dr sci Hristić.

Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana.
:Zvrnddddd:

Dobardan, izvolite uđite.
- Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua...
Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.

Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu.
Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči?
- Izvinite, ali ovo je omot od Noblica?
A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu".
- Baaaabaaaa, brzo!
Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja?
- Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!!
Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica.
Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.

Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči.
Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška.
I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste?
- Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo...
Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.

Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan,
dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta,
jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet,
tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet,
pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii
doskok. Huh.
Umorih se.

Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši.
- Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona.
Pa da pođemo?
- Da pođemo.

   

Dramski obrt u domaćim serijama

Čarolija umetničkog stvaralaštva. Ovde veliki mag drame Siniša Pavić na suptilan, istančan način uvlači svoje junake u konflikt, gde dolazi do neverovatnog preokreta u dijalogu, uz pomoć samo dva lakonska pitanja: "koji?" ili "kakav?". Ove reči, zahvaljujući karakterističnoj retardiranosti likova, bivaju okidač frustracije junaka kome su upućene, i tako jednim sasvim spontanim, volšebnim tokom dolazi do kulminacije u radnji.

- Branislave, zvoni telefon, hoćeš li se javiti već jednom?
- Koji telefon?
- Isti onaj preko koga se domunđavaš sa onom rospijom, tvojom sekSretaricom!! Šta je, šta si ubledeo, mislio si da ne znam? Aaaa, pa nije Rajka sisala vesla!
- Ma o čemu ti pričaš, ženo? Kakva vesla?
- Ovolika vesla! Sad ćeš da vidiš kolika vesla!
(uzima veslo i juri ga po kući)

   

Seks je najnormalnija stvar trenutak

U godinama tihovanja Roberta Nemečeka, zaključno sa 2009., Ivan Klajn je smatrao za shodno da se obe filmske kategorije (partizanske pandanije nad neprijateljskim taborom (pre podne) i seksualni pohodi Ričarda Gira iz '90-ih (predveče pa nadalje)) podele na više podkategorija, pa smo tako, pored akcione komedije, romantične komedije, Čkalja komedije, partizanske komedije i Jeff Goldblum se pretvara u muvu u 04:00h mamu svoju plašio komedije, dobili i ženski film koji je stupao na snagu isključivo nedeljom u 21h, i kao prava mala podgrana se, unutar sebe, još delio na:

a) Sandru Bullock koja je pandurka i ne polazi joj za rukom učešće na konkursu za pičku i po, pa se jedi
b) Richarda Gerea koji inače jebe, ali se možda i predomisli usled svetosti ženskog filma i nedelje uopšte
c) Hugh Granta koji ne jebe ni kad se predomisli, a ni frizuru ne voli da menja, pa je valjalo loviti početak filma, da znaš koji je

Keva gleda obavezno (žena je, to joj je pos'o), a svi ostali se spontano okupe, jer još niko neće da ide da pere kosu i prizna poraz pred ponedeljkom.

Ništa od svetosti, kreće Gere blasfemiju nad nekom smernom učiteljicom u prvih 20 minuta filma, i scena se pretvara u trilogiju Gospodara Prstena; svima neprijatno zbog mame, a ne mo'š ni da odeš, onda će njoj bude neprijatno... Opcije za prekraćivanje muka:

- Prebaciti kanal - jok, što bismo se seksa stidili, svašta
- Napustiti sobu - nedovoljno spontano
- Skrenuti pogled - pridavanje značaja neprijatnosti situacije
- Nestati struju - teoretski, odlično rešenje
- Zaofftopičiti tipa "znate koga sam danas video?" - opet nedovoljno spontano, kasno je sad
- Piljiti u ekran nepomično u nadi da niko neće uočiti bilo kakvo izbacivanje iz takta - 'oće. Ali što je najgore, mahom svi pribegavaju ovom rešenju, pa kad se karanje završi, uzdahnu i raziđu se uistinu obavljajući neku od funkcionalnih radnji koje bi za vreme seksa bile neumesne
- Otići do frižidera - optimalno genije, ali onda sedaš i jedeš k'o čovek, dok si gotov ti gotov i Gere, keva ustaje i skriva osmeh, ali neposredno potom kreće cika "ja zadnji perem kosu".

A i Gere ne mož' k'o sav Srbin diljem sveta da se popne i siđe, nego se još i menja mesta, presvlači gaće, čeka dobar ugao mesečine, šalje poruke Džuliji, pušta Wind Of Change, brkove...

   

Organizacija novobeogradskih ulica

Procedura za koju mogu samo da pretpostavim da je odrađena tako što je opština Novi Beograd, usled nedostatka osoblja, spojila Odeljenje za projektovanje ulica i Odeljenje za testiranje dopa, pa su angažovali ona dva lika koji glume Džeja i Tihog Boba, i unapred ih isplatili u masnom granju, kreku i barbituratima. Zapravo verujem da je čitav Bulevar AVNOJ-a nastao kada im je Džejson Li upao u kancelariju i rešio da obori lični rekord od šest lajni iz cuga.
Za razliku od Dorćola, Banovog Brda ili Zemuna gde potez Neka Ulica 19 - Neka Ulica 20 zahteva par metara šetnje, na Novom Beogradu je to dug put samospoznaje, psihofizičkih iskušenja i Tomb-Raider-olikih kvestova "popni se ovde-prođi kroz taj prolaz-e sad povuci ovu polugu".

Hipotetički naravno. Na Novom Beogradu ne postoji Neka Ulica 19, na Novom Beogradu sve ulice počinju od 150.

-običan dan u projektantskoj kancelariji-
-Džej matori, dodaj taj džoks i daj da vidimo šta ćemo za ovu Proleterske Solidarnosti ehehehaeheh, mislim ta projektovanja i to
-*šmrrrrrrrrrrc* uhhh pa znaš kako ehe ahae heh, ja sam mislio da uzmemo svih ovih 18 zgrada i da ih stavimo SVE pod jedan broj HAHA, a onda kapiram da ovde stavimo PARKING i da tu prekinemo ulicu *šmrkh* hghh pa da je nastavimo u sledećem bloku haeh
-što parking baš tu?
-hehehehe pa zato što je VELIKI i GOTIVAN i parking je SMEŠNA REČ i ŠAKE SU MI OGROMNE!!!
-dadadada hahahaeheh!!!!
-heheh aeheh

   

Domaći überfilm

Jebe kevu i rođen za citiranje. "Ekspendabls" ne može da bude kulji od njega. Zajeban do srži.

(Teren za košarku negde u blokovima. Koja i Bjela odmaraju, piju pivo. Zajebani obojica.)

Koja: Hmgmbrgrm. Rat.
Bjela (zajebano izdiše dim od cigare): Brgebrm. Rat.

(Gledaju se zajebano, puni bratstva i uvažavanja. Dolaze Dragan Jovanović, Dragan Petrović - Pele, Žika Todorović i Manda sa YASSA dresom SFRJ i Rašica znojnicom na čelu.)

Manda: Ekekele-kekele-pičke materine-jajca!

(Svi se smeju.)

DJ: Blablabla, basket!
Pele: Kurac moj!
DJ: Jedi govna!
Žika ('oće da bije Peleta): Babolesku hrtljike, džiberu!
Manda: Muguregerege, pička vam materina! Šk!

(Smire se. Blizu njih se zaustavlja mercedes sa Mikijem Manojlovićem u Armani odelu koji vozi dve pičke u vidu Ivane Mihić i Ane Sofrenović.)

Miki (otvara prozor): Zizuke, deca, vatanabe opudikte, jebete nešto? (Peletu:) Prcokana pare! Petak!
Pele: Petak, džindžerodžers, keve mi!
Miki: Varteksvaraždin, ti slomim kolenca!

(Neočekivano ali suvereno nailaze Dragan Nikolić i Laza Ristovski, prilaze Mikiju, vataju ga za nos i uši i kroz prozor izvlače iz kola. Ivana Mihić nezainteresovano i zajebano žvaće žvaku.)

DN: Krke kolenca, pičke materine, a? Krke kolenca?!
Miki (kuka): Aaaaa, ne, ne!
LR: Mrš u pičku materinu!

(Miki ode, ali prstom zapreti Peletu. Koja i Bjela se gledaju sa DN i LR zajebano i sa puno uvažavanja i bratstva.)

DM: Hmgmbrgrm. Rat.
Bjela: Srbija gegeloku sranje.
LR: E, sranje... Drkeđone ratište. E to je sranje.
Koja: Mangulinjo pičke!

(Svi se gledaju zajebano. Sa prozora se javlja Bata Živojinović.)

Bata: Frdike, deco! Gurgusište bobinjare Hitler... Gurgustište ovo sranje.

(Svi ga gledaju zajebano i sa uvažavanjem, slomljeni zajebanošću trenutka.)

   

Razglas

DING DONG! Krklj! Krklj! Kahah, %$! Voz/autobus/avion koji ide na mesto koje zvuči kao ono gde treba da idete kreće u šrnaes tredsbli i postavljen je na peronu muml muml.
I posle toga ti se zahvale na tri jezika, a jedan ne znaju da govore!

   

Pistaći

Svečana gozba za voluharice. Još ako je voluharica mazohista, agoniji nikad kraja. Sam pistaći je u suštini totalno fušarski odrađen još od majke prirode/bogaoca a u saradnji sa multinacionalnim humanitarnim fondovima za angažman male afričke dece za doživotno branje pistaćija sa svog drveta u svom ataru u zamenu za vakcinu protiv kolere i lepre, pistaći postaje poluprozvod koji umesto da prođe kroz bar još jednu fazu obrade (grubo skidanje štroke), opušteno se plasira na tržište i zahvaljujući auri egzotike, makrobiotičkoj zrnastosti i neazsićenim mastima, dakle zdravlju (na stranu 20% soli u suvoj materiji), a sve to uz rezon skupo je znači dobro je, postaje elita među grickalicama kome glupi, dosadni kikiriki može da se sagne.

- Dobrodošliii! Ivolte, uđite, cok-cok-cok! Sedite... ko šta pije?
- Pivo, pivo, pivo, pivo, pivo, čaj od kantarionove dušice, pivo, pivo.
- Evo saće, ladno ko dedin kurac, čaj nema odjebi. Poslužite se pistaćijem...
- Vau brate, pistaći, koji buržuji ove Polumente jbt. Daj tu vanglu vamo.

... Posle dva sata davljenja pistaćijevim školjkama, zabijanja istih pod nokte do granica izdržljivosti Malog Radojice i jebanja majke nedovoljno otvorenim primercima ove plemenite biljke, svi leže na podu usana rascvetalih kao u Luja Armstronga, polomljenih zuba, krvavih nervnih završetaka na prstima i pre svega izmučene duše. Pistaći je pobedio. Od one vangle ostala je duplo veća zapremina ljuštura neprimetno manje težine na štetu jestivog materijala. A na stolu naramak jebenih pistaćija hermetički zatvorenih u oklop koji sačmarom ne bi razneo.

Onaj moron što pije čaj: E, jel imaš neki bonsek, cirkular, hilti bušilicu, nešto dotvorimo i ove, možda oni nisu užegli jbg?

#445
+7397
25
definicija