Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....
"Snajka đe ga je Đuka a?!"
-Eno ga vratio se sa baliranja, pusti ga nek crkava-
Frtalj "Alpske" salame, četvrt 'leba, majonez i pivo. Legne kao budali šamar posle osmočasovnog mešanja betona.
Srpski rimejk filma „Independence day“ (1996)
Premijera: 2016
Režija: Radoš Bajić, Dragan Bjelogrlić
Trejler:
12. februar
Scena 1: Mladi kapetan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, romske nacionalnosti (u daljem tekstu kapetan Romo) budi se iz sna u porodičnoj kući u Kraljevu. Romo izlazi na ulicu da baci đubre, prolazi pored uspaničenih komšija i vraća se u kuću. Tek slučajno bacivši pogled kroz prozor primećuje ogroman vanzemaljski brod iznad rodnog grada.Scena 2: Opšta uzbuna na aerodromu Lađevci. Piloti 241. eksadrile „Tigrovi“ trče preko piste ka svojim Orlovima.
Scena 3: Kraljevo u plamenu. Na razarajući napad vanzemaljaca nadovezuje se zemljotres koji uništava ono što je preostalo od grada.
Scena 4: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se ukrcava u „Land force one“ (MKŠK-a broj 1) i upućuje na tajno komandno mesto u Žarkovu, Ratka Resanovića 1.
13. februar
Scena 5: Vazdušna bitka između Kraljeva i Kragujevca. Napad 101. i 241. eskadrile ne daje rezultate. Vanzemaljski brod je neranjiv zbog energetskog štita, srpski avioni bivaju oboreni. Ostatak Vitezova i Tigrova se povlači ka Batajnici.
Scena 6: Kapetan Romo obara vanzemaljsku borbenu letelecu u besomučnoj jurnjavi kroz kanjon reke Uvac, ali pri tome i njegov orao biva uništen. Kapetan Romo se padobranom spušta kraj vanzemaljca koga linčuje lokalno stanovništvo sa vilama i motikama.
Scena 7: SAD pozivaju obe strane da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile.
Scena 8: Žene u crnom organizuju protest na Terazijama zbog ratnog zločina nad zarobljenim vanzemaljcem.
Scena 9: Kragujevac u plamenu. Fijat napušta Srbiju i pored obećanja minista Dinkića da će dobiti dodatne subvencije.
Scena 10: Vrhovni komandant Nikolić proglašava opštu mobilizaciju.
50 000 vojnika i 700 000 pripadnika civilne zaštite spremaju odbranu Beograda.14. februar
Scena 11: Veliki svemirski brod se primiče Kosmaju. Raketne jedinice i protivgradna zaštita pokušavaju da uspore napredovanje vanzemaljskog broda.Scena 12: Savetovanje vodećih političara na tajnom komandnom mestu predsednika Nikolića. Aleksandar Vučić predlaže hapšenje najbogatijih građana da bi se umirila javnost. Ivica Dačić pristaje na rekonstrukciju Vlade. Vojislav Koštunica predlaže skupštinsku rezoluciju o „NLO agresiji u funkciji nezavisnog Kosova“. Čedomir Jovanović tvrdi da je napad vanzemaljaca posledica promašene politike iz devedesetih i traži da se prizna realnost. Jovanović napušta sastanak i prelazi na stranu vanzemaljaca.
Scena 13: Kapetan Romo od predsednika Nikolića i ministra odbrane Vučića dobija zadatak da zarazi svemirski brod najnovijim virusom, koji je razradilo 1000 domaćih stručnjaka iz IT centra kod Leskovca (zajednički projekat Srbije i Ujedinjenih arapskih emirata).
15. februar Sretenje
Scena 14: Kapetan Romo u zarobljenom vanzemaljskom lovcu stiže na bazni brod u orbiti Zemlje. Prenosi virus i postavlja eksplozivnu napravu (šestomesečna proizvodnja Krušika iz Valjeva). Dok se svemirski brod raspada u eksploziji kapetan Romo uspeva da se domogne Srbije i sleće na niški aerodrom.Scena 15: Uzleće celokupna srpska avijacija. Jedinim preostalim Migom-29 pilotira predsednik Nikolić. Prate ga preživeli migovi 21, orlovi, helikopterske jedinice kao i avioni za zaprašivanje komaraca. Lasta 95 pada pri uzletanju.
Scena 16: Bitka u vazduhu. Stotine vanzemaljskih lovaca, sada bez energetske zaštite bori se protiv srpskog vazduhoplovstva.
Scena 17: Predsednik Nikolić lansira raketu koja pogaća ulaz u vanzemaljski brod. Eksplozija. Delovi agresorskog broda padaju na Rušanj.
Scena 18: Predsednik Nikolić u kokpitu Miga-29. Suza mu kreće iz oka dok okreće avion na desnu stranu. U krupnom kadru ostaje Takovski krst na levom krilu.
Kraj
Nagoveštaj naratora da informacije koje je na pragu da iznese nisu sasvim precizne, da su navedene ad hok, kao i da je njihova važnost ionako zanemarljiva, te da bit cele govorancije tek sledi.
-Ma nemoguće! To bi bilo ravno tome daaaa, lupaaam, Svonsi dobije Mančester 4:0 sa sve Vidićem zdravim, pravim.
Na neki način ova rečenica dođe kao kompliment muškarca određenoj ženskoj osobi koju ne govori njoj direktno već svojim prijateljima kada je opisuje.
A:"Dobro bi sinoć u gradu.Bilo dosta dobrih riba."
B:"Au jeste...nisam znao koju da gledam.Ali sam zato ošmekao u masi onu plavku Sonju."
A:"O Sonja...pa kako je ne skontah.Kakva je bila?"
B:"Ne znam kako je nisi skontao.Bila je ono eee.... Ma utegla se k'o fića pred tehnički."
Obaviti neki posao na vrhunskom nivou. Načiniti da se drugi dive tvojoj egzekuciji. Jednom rečju, pokidati.
- Au, buraz, vidim da si objasnio neke stvari na ispitu! 99 poena, svaka cast!
---------------------------------------------------------------------------------
- I, šta je bilo s onom ribom sinoć?
- Uuu, nisam ti pričao? Upoznala me s još jednom dobrom drugaricom, pa sam ih obe priveo kući da im objasnim neke stvari!
- Ne zezaj, da l' si im napravio double kill?
- Ma jok bre, nešto im nije bilo jasno iz matematike, pa došle da im pokažem...
Kletva stopera upućena stopiranom koji je pored podignutog palca prvog prošao povećavajući brzinu.
brm, brm, brm, brm....
Stoper diže palac...
zviiijuuuuuu.....
-E krovom kočio!!!
Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.
Neizbežno dugačak, naporan i komplikovan proces potreban za rešenje nekog problema. Reč je nastala mešanjem pojma "jebati (u zdrav mozak)" i tendencije da se ta radnja oduži dok njeno trajanje ne poprimi srazmere uporedive sa klasičnim Homerovim starogrčkim epom "Ilijada".
-Jel možeš sada da mi daš onaj CD što si mi obećao prošle nedelje?
-E, mlađi brat mi je vratio taj CD u pogrešnu kutiju, ne seća se u koju, znaš koja bi mi sad jebada bila da ga tražim među 300 drugih... Može neki drugi put?
U svakoj mogućoj situaciji u kojoj nema drugog izbora, to je ono što ženke rade. Bilo da je to kod životinje, kada paunica onako bela pa lepa, podigne perije pa se paunu nakostreši svako pero, pa pocne da se šepuri, tako se to dešava i kod čoveka, stim što je u toj situaciji slušanje mozga, ravno paunovom. Lepo dekolte, izbaci sise na izvolte, a tebi voda na usta, pa kupuješ šampanjac od dvesta evra, da se nadje dami i njenom društvu za susednom stolu dakako.
Ista stvar se dešava i na moru. Vidiš je kako uvlači gaće u bulju, kao šatro sunča se. Jes kurac malo, čeka nekog tarzana da se uhvati za nju i da je čašćava dan i noć, a ona će, zauzvrat, da ga pusti da je uhvati nekad za bulju. Al' ne brini, nećeš jebati. Odbila bi ta i moda a ne prosečnog Vukajlijaša. Malo gore varijante su one što šetaju silikonke u toplesu.
Promoterke. Šta misliš zašto je gotovo svaka obučena u uske helanke od lateksa, a majice obično bez rukava, sa velikim izrezom da se istaknu dinje? Njima je cilj da ti buljiš u ono što one pokazuju dok ti tutkaju u ruke durex ili hoće da ti prodaju red bull po promotivnoj ceni, a neretko se dešava da ti daju flajere neke diskoteke ili kluba. Mislim ko bi stao da to uzme od neke matorke sa mini valom na glavi?
...
Zgodna plavuša, 25 godina, iz Beograda, dobro situirana, živi sama u vili na Dedinju, a u drugoj, takodje na Dedinju, su tata i mama. Grudi jaka četvorka, silikonske, ugradjene prošle godine. Želim da prodam svoju veš mašinu Gorenje, jer nemam gde da je stavim. Mikrotalasnu dobijate gratis.
Vuk Branković međ' garderobom.
Gde god krenuli, šta god uradili, on će i na najsitniji mogući pokret onim odvratnim zvukom u potpunosti otkriti vaš položaj, te se stoga preporučuje samo za sportske aktivnosti.
- Zdravo, Zoki.
- Zdravo, čika Kosta.
- Je li, da te pitam, što ti i onaj moj klipan ne jebete nešto u dvaespet godina nego po ceo dan gledate porniće?
- Ih, čika Kosta, ne gledamo mi pornice, mi smo to odavno prerasli.
- Jeste, kurac. Eno onaj imbecil probudio baba Savetu i to bez slušnog aparata, iz kupatila se samo čuje fsfsfsfsfsfsfs. Reci mu da idući put skine šuškavac kad ode da drka.
Kloaka sive moždane mase domaće malograđanštine, krajnji domet intelekta i životnog dela brata od tetke sa sela Divi Gavaja koji se vratio sa šljake u Vijeni. Dosadilo čoveku uvođenje podnog grejanja i lepljenje laminata, pa rešio da se k'o i svako naš turi u neki privatan bizmis, ali da integriše životno iskustvo sa Zapada, otamo gde je sve bolje.
Kroz naziv altruistički ponuđen dašak veličine i lepote tamo neke strane zemlje, gde su svi kul, ne prde, ne češu bobuljice na dupetu, ne nose debele čarape zimi kad smrzne Jugić na minus deset, gde ljudi žive brzo, a hrane se lako, ne čuče kraj kapije puškom čekajući električare, i za brenč u salad baru jedu ovsene pahuljice, nekad ponekad kroasan sa zelenim čajem, doduše ređe. Dašak nade, zrak sunca ponuđen domaćoj sirotinji, što umnoj, što materijalnoj, što najčešće oboma u paketu.
Jer jebiga, naziv butika "Yves Saint Laurent" u prigradskom naselju tako bombastično zvuči, da zaslepuljuje fleškama gladne, sive oči raje tako da se i ne obradi pažnja da se radi o daščari 3 sa 5, gde uz saundtrak najnovijeg Bađijevog hita, tetka od tr'espetaka godina obučena u tigrastu majicu i platforme u plute, nudi samo tebi ekskluzivan, zadnji primerak or'ginal Nikke patika. Eto, kao za tebe, jer vidi da si dobar i lep dečko, dvadeset evra daj i nosi bez brige budi, jer njen sin ima iste, ali vrati ti nazad dva evra da devojku na kafu odvedeš. Samo od nje, ekskluzivno za tebe. Dašak Pariza, patike za osamn'est evra, bezobrazni, dvosmislen namig i kompliment od iskusnije žene, pa nisi valjda neki hladni bezdušnik, ili nedobog neki proračunat smarač pa da odbiješ. No-no.
A tek ne klanica "Braća Vuletić - domaći odgoj krmaka", to je totalno seljački i tu se životinje sigurno nehumano ubijaju satarom u dlakavoj ručerdi nekog radikala Milete rodom iz Rogatice, nego butik mesa "Everton". U butiku mesa životinje same uginu, i to samo životinje koje su bile u velnes štalama, nisu srale, niti ležale na slami. Nego, praznoća apsurdnog života im dodijala, jebiga farmer im čitao pred spavanje Bodlera više nego Murakamija, sabskrajbovale se na suicidalne blogove na Tumblr-u, a bile i po prirodi pomalo bipolarne ličnosti, rešile da uginu. Od tuge. Ne, pardon - od veltšmerca. A tek osmeh i nebesko plave oči Stefana Nikole, butik-menadžera za prodaju mesa ...Eh, avaj!
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Beogradski Pekam. Granica Beograda sa onim što je Beograd, a ne bi smelo da bude Beograd. Opština u kojoj se ko šare na zebri prepliću naselja u kojima dominiraju Zvezdaši sa onima u kojima dominiraju Partizanovci. Brdovita ko San Francisko. Ima prirodu lekovitu ko u Černobilju. Mesto u kome se naselje sa desetospratnicama graniči sa prašumom u kojoj može da vas izede anakonda. Najbombardovanije mesto u Evropi posle Drugog svetskog rata. Penzionerski raj, pa na površini prečnika pet-šest kilometara sadrži desetak kafića i desetak kvadratnih metara kulturnog i zabavnog sadržaja. Glavni izvor prihoda "Poštine" kablovske televizije (realno, da nije rakovičkih penzionera, svi bismo prešli na nešto bolje). Sedište FK IMR, koji je osamdeset i neke izbacio Zvezdu iz Kupa Maršala Tita (dobro, ovo moćno zvuči, ali je netačno). Nekada se u njoj nalazilo slavno Kijevsko jezero (danas isušeno), na kome su jednog vikenda 1905. godine izblejali Mileva i Albert Ajnštajn, i to iste godine kada je on objavio teoriju relativiteta (ovo moćno zvuči, i tačno je!). Sadrži soliter, za čiji krov mi je Aca Baron rekao da se na njemu nalazi ispravni helikopter koji niko ne ume da pokrene. Sadrži istoimeni srednjevekovni manastir, u kome su sahranjeni mnogi crkveni VIP-jevi, uključujući i Patrijarha Pavla. Šešelj je tu otpočeo pohod na vlast i slavu.
Kao posebnu turističku atrakciju, izdvajamo resničko jezero Pariguz, često nazivano i beogradskim kupalištem budućnosti. Kada ga za šurnaest godina srede, ja vala ne ulazim u vodu, neću da me izede kakav mutirani grgeč.
Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.
Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori:
- Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt!
Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej:
-ći ći ći ći
Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu.
Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni.
Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.
Proviđenje sredovečnog trudbenika.
Još uvek mlad da digne ruke od svega i ode u Honduras, a odveć star da gaji ambicije u vezi karijere i lakta se sa stranačkim kadrovima. Životni vakuum kada je već sve postalo rutina. Novih izazova nema, niti ih priželjkuje.
Samo da je što manje obaveza i stresa, samo da nikog ne vidi i ne čuje, samo da bude mir i tišina...
Fali mu 32. godine radnog staža ili 23 za starosnu. Biće...
:Sunčan majski dan. Izmišljen za potapanje 3 dubinca, natučen obod slamenog šešira preko očiju i travku u uglu usana, dok zavaljen leži u platnenoj stolici na rasklapanje. Ili možda za šetnju po parku sa tablom šaha i novim brojem Geopolitike pod miškom. A mogao bi i onaj zaparloženi vinograd da se isfrizira, dobru je lozu nekada ćale dobijao odatle.:
- Pa, gde je, pobogu, ovaj referent? A, tu si! Slušaj, ja moram hitno na sastanak gradske komore, spremi mi dokumentaciju za sutrašnji sastanak sa ovima iz Komunalnog. I reši ovo plaćanje dobavljačima, opet neće da isporuče dok ne avansiramo, pojuri Micu iz finansija, reci da sam te ja poslao, ma znaš već, kao prošli put. Ako me slučajno nema do 10 ujutru, pošto ovi iz komore imaju posle neku prezentaciju u Šeheru hehe, zameni me na sastanku, nemoj ništa da pričaš, dogovorio sam se ja već sve sa direktorom, samo klimaj glavom i uzimaj beleške. E, da, odobrio sam ti odmor u avgustu, ali samo nedelju dana, pa šta ćemo mi ovde bez tebe...
Maksimalno užurbavati pod pritiskom. Skroz podignuta sisica ekspres lonca.
Probati da svane pre sabaha. Ukratko, šejtansko maslo, instant umućkano sa turbo skrlet mikserom.
Jebo mater, ni za kurac nismo. Još nisu tranšeje iskopane, još sa Cimermanom nije skroz rastaljeno sve oko priznanja i naouružavanja beretki, sčetnicima još sto kuraca valja ispregovarat oko crne berze i tih folova golova, a oni meni jarane malo prije javljaju Svat sutra mora bit ubijen. Ama, insani božji, lako je ubit, al šta onda. Nema bolan, džabe se mi ložimo, nema ni čune od nas. Svega mi, mi jedan običan gradžanski rat nismo u stanju natenane, ko sav normalan svijet, pripremit, a kamoli se nadat organizaciji ljetnje olimpijade.
I nju bi nagargali u maju da bude. Tita mi, ko da gledam, neko bi poletio Moglo bi otvaranje bit za Dan mladosti!
Pokušaj da se polni odnos, s muške strane, produži na dovoljan za minimalno zadovoljstvo one druge strane. Da ne kažem ženske, ne bih da uvredim nekog u ovo osetljivo vreme.
Za ovo se koriste različite tehnike, od vizualizacije Vjerice, preko prisećanja na Vojislavove odabrane izraze lica, pa sve do sabranih izvinjenja Borisa Tadića.
- Aaaa... mmmmm... tooo...
- Ja sam gotov! Samo još malo!
- Svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom ...i požrtvovanjem doprineo da veliki broj ljudi oseti nešto novo na političkoj sceni..nešto što će uspostaviti red i poštenje...u Srbiji koja je bila prekorumpirana.
- TO MALAAAA! IDEMO JOŠ JEDAN KRUG ZA ISTI ŽETON!
Naziv koji su stanovnici kragujevačke Bresnice nadenuli svom naselju, tako pokušavajući da budu kul i urbani, pošto je opšte poznato da odatle dolazi najveći procenat džibera i da je, iako ne tako daleko od samog centra, ovo najobičnija, ruralna vukojebina koja se prostire po najvećim brdima u okolini grada.
Odakle si?
- Iz Breše!
A kad padne kiša, onda iz Kaljarija, a?
