Prijavi se i podrži autore glasanjem, komentarima i okušaj se u definisanju svakodnevnih izraza i pojmova.
Prijavom potvrđuješ slaganje sa uslovima korišćenja.
Odgovor jebozovnoj ribi koja ti je upravo dala do znanja da je opasno maloletna, uprkos činjenici da izgleda mnogo starije.
Nešto što si stekao automatski, bez svoje volje, greškom prirode ili hirom bogova koji su na dan tvog dolaska na svet bili raspoloženi za šalu. Tipa, kao kad se rodio nesrećni Loras Tirel, Sedmoro je uperilo prste u njega i reklo: "Biće rasan fajter i malo će mu ko biti ravan, ali će istovremeno primiti tone i tone kite u bulju svoju da će mu očne jabučice biti ispupčene brat bratu centimetar i po." Kad si po rodjenju obeležen, nema ti spasa, batice.
- Miro, ne bih da zvučim kao rospija neka, ali za ovih pola čuke od kako ste došli, ovaj tvoj mali mi je razbio dve šolje, umazao mi tepih čokoladom i ispišao mi se na mačku.
- A izvini, hehe, hiperaktivan je malo.
- Hiperaktivan? Ma bre debil po rodjenju, na kevu svoju nesumnjivo!
Nije važno koliki ti je, već kako ga iskoristiš.
- Jesi čuo za Šešelja, zar nije suva inteligencija?
- Ma jeste sve to, ima visok aj-kju. Međutim rekao bih da nije najvažnije koliki ti je već kako ga iskoristiš.
Kola zero. Manje od očekivanog. Ugašeni hajp. Gomilica pepela iz koje bi se hipotetički mogao roditi feniks, ali u stvarnosti biva tek ćopavi dživdžan.
U početku je bilo obećavajuće. Pinot belo Zvonko Bogdan, i kendl sveće ala morski talasi. I predigra je mogla da prođe, rad jezikom 7/10. Međutim, onda se skinuo, kad tamo Kurac Maestrov.
Granični prelaz između šupka i pičke.
Ona ničija zemlja koju često ne znamo kako da nazovemo, eto sad znate.
-Mala, olizo bi ti Brčko koliko si dobra.
Cigareta u kojoj je ostalo prostora za najviše 3 dima.
- Aj kad se izdimiš ostavi mi okrajak. Mrsko mi da idem do trafike po kutiju.
Kulturan način da se opiše osoba koja ima više očiju nego zuba.
Iritantni, snobovski, valjda akademski fensi rodjak od "ne znam". Dodavanje još jednog glagola u ušima onih koji ovo koriste verovatno ostavlja utisak finoće i intelektualne superiornosti, dok kod normalnih izaziva želju za nanošenjem povreda ovim prvima.
- E brate, kako se zvaše ona fanfulja iz "Gejmotrona" što ju je Džofri načičkao strelama?
- Ne bih znao.
- A kurac moj u svojoj nozdrvi da li bi hteo?
Muškarac koji može kod žene izazvati duboku religioznost i osećaj bistovanja u Božanskoj svetlostvi. Od latinskog omnipotentan.
- O dušo, vidim ti si vredna. Prave se kolači, supa domaća. Od kad si ti tako dobra domaćica?
- Prespavao Milan sinoć ovde.
- I? Kako je bilo? Jel to prvi put?
- Pssst, spava!
- Dobro, ti pričaj, ja ću da slušam.
- Jao, majko moja mila, tri puta mi je ime promenio. Nisam znala kako se zovem.
Panda.
Prošlo je dosta od toga, još sam bio u srednjoj.
Ženska iz razreda je zakuhala priču o tome koja bi životinja svatko od nas volio biti.
Tada je ta izdrkotina od priče bila popularna.
Većina su odgovorila kako je najbolji biti lav jer lavica lovi i donosi hranu, a on prvi jede te spava 20 sati na dan i ostale bljezgarije.
Neki su smatrali da je najbolje biti morski pas jer su ih fascinirale njihove ralje.
Odgovori su još bili tigar, gepard, nosorog i ostale dominatne životinje.
Nakon njihovog obilatog preseransa, došao je red na mene.
"Koja bi ti htio bit životinja?"
Panda.
Prolom smijeha i zbunjenih pogleda jer su se mislili da se po običaju sprdam.
"Hoćemo okladu da je panda kralj životinja", odgovorim im.
Otpadaju trbušni i kažu ajde da i ovo čujemo.
Panda je ugrožena vrsta, ljudi im donose hranu (točnije bambus samo jedu), maze ih i paze te imaju siguran smještaj.
Dovode im i ženke da umoće svog tukidida, makar im se većinom ne da igrat biljar što razočara njihove timaritelje (možda zato jer ih gledate, perveznjaci poremećeni).
Nemaju prirodnog neprijatelja, ne računajući neprijatelja svih životinja, a to je čovjek.
Većinu dana provode hraneći se ili spavajući.
Sifrovano ugovaranje jebačine na gostujucem terenu.
Komšinice veži kera, eto me oko 2 noćas, kad tvoji zaspu.
Kad ti godine dostignu centimetre.
Krađa.
Novinar: Gospođo Brnabić, da li ste Vi za vanredne izbore?
A.B: Pa znate kako, ja sam uvek spremna za izbore, ako predsednik tako odluči, ali nisam za to da se neophodno prekidaju reformski procesi...
Rečenica kojom se služi političar, čije stavove novinari ne mogu kleštima iz usta da izvade.
Novi "Utisak nedelje"
Olja: Hnjohnjo, gospodine predsedniče, dakle, mora da je dogorelo do noktiju kad Vi sedite u stolici preko puta mene posle svega što ste mi radili...
Vučić: Pobogu, Olja, šta Vam pada na pamet, to žuti ološ izmišlja da ja bežim od javnosti. A Vašu emisiju naročito cenim.
Olja: Dobro, dakle, u ovoj emisiji ćemo najzad od Vas dobiti odgovore na pitanja: EU ili Rusija, kako rešiti pitanje Kosova, kako popraviti regionalnu saradnju, kako obustaviti ogromnu stopu emigracije, kako povećati plate i penzije,...
Vučić: Pobogu, Olja, pa moji stavovi po svim tim pitanjima su dobro poznati...
(...)
Olja: Dobro, kako onda povećati plate i penzije?
Vučić: Pa je li Vi mislite da sam ja čarobnjak da znam kako povećati plate i penzije!?
Umetnost lepljenja naprslog ekrana telefona ili bilo koje pukotine izolir trakom na nivou perfekcije uz pedantno poštovanje uglova i preciznih oblika.
Marko: ‘Ćofi, zašto ti je staklo na ajfonu oblepljeno u obliku Don Kihota koji nabada vetrenjaču na mestu gde je naprs’o?’
Filip: ‘U drevnom Japanu su ožiljke i prsotine zacelivali zlatom, a ja mu jebem kevu izolir trakom.’ (kintsugi)
Marko: ‘...’
Život u okviru, u prokletoj avliji.
Zona komfora iz koje se veoma teško izlazi, a i zašto bi?
Osećaj moralne, a pomalo i fizičke dekadencije.
Jutro startuje kako običaji nalažu, kafom... gorkom kafom. Neka gorčina ubije osećaj dobrog jutra, da te spusti na zemlju iste sekunde. Zašto započeti dan kako treba, i uopšte se radovati još jednoj prilici da uradimo nešto na ovome svetu, kada nam osećaj gorčine može ubiti želju za svime odmah. Još ako je cigaretica tu, pun pogodak. Smrad iz usta, tvoj smrad od života je upotpunjen.
Možda nismo svesni, ali ta gorčina koju kafa donosi je i naš život.
Krijemo se od sunca.
Koristimo stimulanse da ostanemo budni, da preživimo još jedan dan.
Osećamo gorčinu.
Smrdimo i propadamo.
Život ide dalje, dan se nastavlja. Kafa ostaje, gorčina ostaje. Ne, nije to volja za dokazivanjem... želja da se uradi nešto korisno. To je jednostavno napredak, ili nazadovanje? Hm? Pogled je usmeren, samo napred, u izvršenje zadataka.
Novi vidici? Ne.
Novo znanje? Ne.
Preživimo još jedan dan? Da.
Nova kafa, nova cigareta, stara gorčina. Ista gorčina... od srednje škole, fakulteta, raspada porodice, nemogućnosti formiranja iste. Emocionalne smrti, straha od vezivanja. Gorčina. Uvek ista gorčina. Dan je isti, mesec je isti, godina je ista... sve je isto. Možda se akteri promene ponekad, ali su sve to iste glave, isprane, bez budućnosti, bez prosperiteta, ali sa nekom svojom gorčinom i problemima.
I dan se završava, gorak, usran i smrdljiv. Plovi se u neke druge vode, sa one strane realnog. I dolazi novo jutro, i nova gorka kafa, ali stara gorčina. Bez ikakve volje da se kafa zašećeri a cigara izbaci.
Do kad?!
Taedium Vitae.
Ima onih dana kada se ne osjećaš najbolje i nitko ili ništa te ne može utješit.
Nervozan si zbog sranja na poslu, posvađaš se sa curom, fosilima, padneš kladaru, s ključevima ti netko napravi dvije pune linije na vozačevoj strani, pojedeš kajganu na brzinu, zavališ se na krevet i pustiš Nju.
Božica nevjerojatne karizme i unutarnje snage, glas slavuja sa emocijama koji te dira u dubinu duše te s kojim zaboraviš na sve probleme.
Kada Nju slušaš postoji samo Sada i izmami ti osmijeh od uha do uha.
Inače ne volim ovakav srcedrapajući tip glazbe, ali Ona je kao film Mostovi okruga Madison jer iako muškarci, uključujući i mene, ne vole romantične filmove, a taj film gledaju otpočetka do kraja ganuti, neki i kriomice puste endemsku mušku suzu.
Pitali su nas u djetinjstvu kako razmišljamo o ljubavi, što je to za nas i što nam to znači, nisam tada zna odgovorit.
15 godina kasnije znam.
Sanjam potajno da mi cura ili buduća žena iskaže svoje emocije samo tako što pusti pjesmu Loving You it's easy cos you're beautiful.
Nadam se da ću naletit na neku dobra srca i duše, može bit i prosjek, ali da je freaky u postelji kao Ona.
Inside My Love.
I na kraju (kad već fantaziram, neka ide do kraja) kada budemo već godinama skupi, završiti trilogiju sa pjesmom Memory Lane.
Taj anđeo prekrasnog pogleda se javljao na ime Minnie.
Hvala ti što si postojala i uljepšala djetinjstvo i dočarala što je ljubav i emocije.
To je pjevačica, a ne ove polugole štrace što se valjaju po krevetu sa izumrlim hladnim pogledom te robotskim koreografijama.
Veoma
Iritantna
Pojava
Kojom
Osoba A
Inače debil
Pokušava
Da saopšti
Osobi B
Inače živčano fragilnoj
Neku
Nebitnu informaciju
Tako
Što će
Nakon
Svake
Riječi
Lupiti
Send.
Dabogda poginuo.
Indikator kvaliteta.
-Tata, Mile Kitić izbacio novu pesmu.
-E moj sine, sad će tata da ti pusti jednu pesmu...
-------------------------------------------------------------------------------------------------
-Baba pljedža 100 kinti, znači džabalesku.
-Evo baba će ti napravi jednu od domaćeg svinjskog mesa. Baci tu gumenu čizmu!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
-Gospodine poglavice, vulkanski zmaj opet siluje naše žene i tera našu decu da slušaju muziku Izvorinke Milošević. Šta da radimo?
-Ima jedan koji može ukrotiti tog zmaja...
U fudbalu izraz koji označava fintu kojom igrač prebaci loptu preko svoje glave i time potpuno promjeni pravac i utekne protivniku.
Okružen dvojicom, satjeran u ćošak ali jedan potez i opala dvojica su ispala a on šmekerski trči sa loptom ka golu.
-Dolazi ćale sav nervozan i pita me đe su pare. Rekoh da ne znam na koje pare misli kad kaže dedina penzija.
-Ono što si na rulet juče spičkao?
-Ma da, al đe ću to reć, nego rekoh da nije možda deda potrošio pa zaboravio, ali zna ćale da je dedin krug kretanja od kreveta do kolica, ni u vece ne može nego pelene nosi, pa mi to baš i nije prošlo, samo ga naljutih još više, zuji mi lijevo uvo još. Čim je pukla šamarčina sine mi da su juče bili kod nas oni rođaci sa Kosova.
-Oni što imaju petoro djece koja smrde na crveni krst?
-Da, da. Ćale ih ionako ne može smislit, još mu rekoh da se ona najstarija, Jadranka, motala oko dede, jel tako deda, a deda kontam misli da sam neki Njemac iz rata kolko je odsutan, samo blene i cure mu bale. Ode ćale da zove Kosovare, tako da bježmo.
-Koji sombrero, svaka čast.
