Prijavi se i podrži autore glasanjem, komentarima i okušaj se u definisanju svakodnevnih izraza i pojmova.
Prijavom potvrđuješ slaganje sa uslovima korišćenja.
Sinonim za izdajnika. Kineska verzija Jude Iskariotskog.
Izraz izveden iz imena drugog po redu predvodnika kineskog Kuomintanga - Čang Kaj Šeka. Da bismo apsolvirali šta je Kaj Šek toliko zgriješio da postane oličje izdaje otići ćemo stotinak godina unazad. Naime, 1912. godine dolazi do osnivanja Kuomintanga, kineske političke organizacije koju je tada predvodio Sun Jan Sen. Stavovi iste se teško mogu detaljno opisati ali recimo da su bili republikanski nastrojeni. Druga veća politička organizacija u Kini bila je Komunistička partija, osnovana nešto kasnije, 1921. godine. Poslije njenog osnivanja Kominterna predlaže da se napravi savez između tih dviju organizacija radi pravljenja odbrambene osnove i jedinstva pred sve češće predviđani rat sa japanskim dušmaninom. Jan Sen prijedlog Kominterne svesrdno prihvata jer je vispreno ugledao da će se tako moći ostvariti njegovi lični ideali: blagostanje naroda i nacionalna nezavisnost. Kuomintang i KP Kine nastavljaju uviđavnu međusobnu saradnju sve do Jan Senove smrti 1927. godine. Tada na čelo nekada uglednog Kuomintanga dolazi nesrećni Čang Kaj Šek.
On je zloupotrijebio povjerenje naroda ograničavavši rad sindikata i pojedinaca postavljenih na funkciju od strane KP Kine. Javno se zalagao za istrijebljenje komunizma i socijalizma na kineskom tlu. Takvi potezi okarakterisani su od strane komunjara kao zabijanje noža u leđa tako da počinje desetogodišnji građanski rat u Kini. Čak i kad su Japanske bombe padale na kinesku provinciju Mandžuriju 1931. godine, kad su Japanci zauzeli istu, obrazovali okupatorsku vladu i ubijali Kineze po ulicama, Kaj Šek je idalje odlučno udarao po dijelu svog naroda koji je gajio komunističke stavove.
Nakon Građanskog rata stvara se novi savez između Kuomintanga i KP Kine 1937. godine. Međutim čim je Japanac ustuknuo sa napadanjem kineskih teritorija, Kaj Šek je ponovo opleo po komunistima pečetkom 1939. godine tako rušivši savez po drugi put. Građanski rat se nastavlja izdajom istog čovjeka. Komunisti preuzimaju vlast 1. oktobra 1949. godine nakon mukotrpnog rata sa Šekovom vojskom. Kaj Šek, kao i svi njegovi istomišljenici bivaju protjerani na ostrvo Formozu 1951. godine.
Filozofski fakultet, odsjek za Istoriju
A: Au brate kako smo se sinoć olešili. Nabavio Miki neku džidžu opaku, znači, povučeš jedan dim i već percepcija krene da se alterizuje. Bila i neka hoummejd rakija brate, u kombinaciji s ovim prvim ne znaš u kom vijeku prije Hrista se nalaziš. Počnu da ti se priviđaju dorski i korintski stupovi od bandera. Krenuh da parafraziram Homerovu Ilijadu u par navrata, jedva mi objasnili ko sam i odakle.
B: Lijepo je to sve tebra ali mene nikad da pozoveš ni na bleju jebenu. Upoznao sam te sa svim tim ljudima, a ti me izbjegavaš kao kurva pričest. Pravi si Šek.
A: Povuci riječ!
Mlad, zgodan, neophodan. Harizmatičan. Duhovit. Sa lakoćom osvaja svačije simpatije. NJegovo prisustvo ti uliva spokoj i mir. NJegove energične inicijative pokreću i tebe da pružiš makar jedan korak više napred.
Prošao je sve. Redno. Poznaje svaki ćošak svih ulica u bilo kom gradu. Mangupirao se kao klinac, uozbiljio kad je odrastao, ne bežeći od obaveza koje su sa godinama došle, iako protivno njegovoj volji. Ali u srcu još uvek nosi tu iskru, kojom može da sve, ovog momenta, izgori do pepela i započne novi život. Da okrene novu stranicu, da zaigra za neki drugi klub u nekoj novoj sezoni.
Kapiten je dete radničke klase. Otac ga je učio da se samo rad i zalaganje za cilj, isplaćuju. Komšije su mu ostavljale ključ od kuće kada odu na letovanje. Da je obiđe, proveri, čuva od lopova. Iako je možda i sam to ponekad morao da bude, ali je mudro i selektivno birajući žrtve, koje bi morale da obavezno budu izvan domaćeg terena, uspevao da održi imidž poštenog čoveka.
Kapiten je drugar. Nije zamerio ortacima kada bi mu sjebali motor ili auto. Odšlepao bi ga kući, pa popravljao sam, iz svog džepa. Pozovi ga kada ti treba neko da šaluje temelj ili zavari auspuh. Znaće i jedno i drugo. Daće ti poslednju cigaretu iz pakle. Podeliće jedno pivo sa tobom. Svaki problem ili posao, voli da sam završi, ne maltretirajući ljude oko sebe, osim u krajnjoj nuždi kada proceni da sam neće uspeti. A njegova je procena uvek ispravna. Kapitenska.
Kapiten zna fore. Barata njima u širokom dijapazonu, pa može da se infiltrira neprimećen i u ekipu ispred dragstora, i među podle hijene koje se veselo cerekaju svima, ushićene iluzijom da predstavljaju limit u igri. Kapiten lako prozre šta si to uvio u celofan i da li ti je osmeh iskren i srdačan, ili je ipak to samo lažni, isfolirani kez koji ima za cilj da ti ulije dovoljno poverenja kako bi takvom okrenuo leđa oslobodivši mu pristup za izvođenje bugarskog manevra. On zna ko ga ogovara i šta mu misli, ali njegovo kapitensko samopouzdanje mu ne dozvoljava da se obazire na to.
Kapitenu smeš da poveriš devojku ili ženu i bezbrižno zapališ na gastarbajt, i možeš ostati siguran da je neće ni pipnuti, ma koliko ga lukava kurvetina provocirala, izazivajući njegov muški ponos. NJega tuđe ne zanima.
Nesebično će ti asistirati da se i ti upišeš u listu strelaca. Raspitati se najopuštenije
kod sopstvene bičarke za neku njenu drugaricu koja te zanima. Čašćava i ne pita kad je tvoj red.
Kapiten nema vremena da tuguje. Kada ga neko ostavi, on se odmah resetuje nazad na fabrička podešavanja i razmišlja o sledećoj utakmici. Ne gubeći veru u ljubav.
Kapiten je vernik. Voli tradicionalnost, jer tradicija predstavlja kontinuitet kvaliteta i sigurnost, trajnost i vernost istom cilju. A to je trijumf dobra nad zlim, nad nečovečanskim. Slaveći slavu, on ujedno proslavlja i prave, večite vrednosti, utkane u to sveto nasledstvo koje traje vekovima, dakle jače je od svega, pobeđuje i prkosi. A to je ono za šta kapiten živi. U crkvi se nikada ne seti da upali sveću i za sebe, pred ikonom se pomoli za druge.
Kapiten ti se neće podsmevati kada te porazi, iako mu to trenutna situacija i položaj, omogućavaju. Neće likovati nad tvojim neznanjem ili nesposobnošću. Nad tvojim gubitkom. Pobeda je sasvim dovoljna nagrada. Sportski će ti pružiti ruku da ustaneš. Fer plej.
Kapiten ima iskustvo. Zato i jeste- kapiten.
Mauro Ikardi.
Narkoman u tranziciji sa lakše droge na težu. Kad nagomilano iskustvo u psihu šalje jasan signal da je sa primjetnim tripom na staroj supstanci gotovo i da treba uzeti nešto novo što će goditi.
- Uu dobar ovaj albanac. Što ti tebra ne uzmeš, šta si se stiso?
- Ma jebeš to. Prodao mi Đomla neke sličice i to mi je nova godina. Bokte kako će ova sad da me ošine.
- Opa znači sad si level ap. Daj i men’ jednu.
Situacija u kojoj se nalazi čovjek čija majka umire u toku praznika.
"Jebeš praznike!"
To je prvo što je rekao. Bio je fin, kao i uvek do tada. I posle toga je uvek bio fin. Fino se najebao majke svima kad god je za to imao prilike. Sada je pogotovo imao razloga za nečim takvim. Kako je hladno vreme došlo tako se i obim posla u sve posrnulijem preduzeću smanjio. Plata je kasnija dva meseca, najavljeno je da će novembarska biti prepolovljena, a decembarske verovatno neće ni biti. Prođe Sveti Nikola, ide doček, a zatim Božić i onaj Pravi doček, Naš! Ženi trebaju ženske stvari. Deci trebaju dečije stvari. Njemu treba puno rakije da se obeznani.
Istina je da je sam i da nema ni žene, a kamoli dece, da živi na tavanu porodične kuće, da ga svako jutro bude golubovi i da mu ćale tokom svakog obroka kenja. Zato je samo rekao: "Jebeš praznike!" ustao od stola, obuo cipele, obukao iznošenu perjanu jaknu, izašao iz roditeljske mu kuće i uputio se putem od kabistra, usput psujući imenom i prezimenom ministra. Prvo vojnog, posle obrazovanja, onog bez portfelja i onog preskakača.
Svratio je do lokalne radnje koja nije "Lidl", već je "Pere Istine mehana", bircuz u kome pošten, radni čovek može naći utehe u brlji sumnjivih sastojaka i još sumnjivijeg kvaliteta, kao i privida ljubavi od strane krčmarica po tarifi "daj šta daš". Seo je za šank, rekao gazda Peri da otvori novo poglavlje i da će mu sve što popije, pojede i pojebe od tog trenutka, pa sve do fajronta, ispltiti istog dana kada mu legne prva zaostala plata. Pera, čija gostiona nikada nije imala fajront, je bezizražajnog izraza lica samo klimnuo glavom, na praznoj strani upisao njegovo ime, datum i vreme, te mu potom sipao jednu čašicu od 0,03, potom drugu, treću, a onda se smorio i ostavio mu ceo litar. Častio ga je sa 0,8 litara izvetre kisele koja mu se vukla od Svetog Ilije, kada mu ju je zatražila neka rđa od čoveka rekla da ne pije i ne jede masno.
"Jebeš praznike!"
Ponovio je to na pola flaše. Pogledao je ka prozoru u kome je video svoj odraz. Hteo je da pljune u tom smeru. Predomislio se jer mu je baš tada zazvonio telefon. Majka zove, brine se jer je kasno. Nonšalantno je odbio poziv, nasuo još jednu čašicu, drmnuo je i iz jednog gutljaja popio. Sipao je sledeću i onda je opet krenuo sa gustiranjem. 31. je decembar, 14:30 na časovniku, a njemu se ne slavi kao drugima - njemu se uopšte ne slavi. Cilj mu je da pije dok se ne usere ili makar obeznani toliko da mu faca izgleda preparirano kao kod redara koji je prdnuo glasno u trenutku kada je počeo da odgovara na učiteljicino pitanje ko je odsutan.
Došla je Rada, pitala ga kako je. On je samo nezainteresovano podrignuo. Sela je na stolicu pored njega, pitala ga da li će je častiti pićem. U svoju čašicu je sipao malo rakije, dodao joj, te potom nagrnuo iz flaše i popio ostatak. Rada ga je pogledala uvređeno. Znala je da od budala koje tu obitavaju i koji se užele malo rvanja u toaletu u stilu "Omaldinske radne akcije 1974" može sve da očekuje, ali ne i ovo. Dobijala je šamare za loše pušenje, dobijala ih za dobro pušenje, dobijala ih bez ikakvog razloga, ali je u tome bilo barem neke emocije. Ovaj odvratni nihilizam kojem je upravo bila izložena je bio šok za njeno, u biti, nežno i krhko biće.
On je podigao ruku, pucnuo glasno prstima kako bi gazda Perinu pažnju dobio, a potom kažiprstom napravio dupli krug. Pera je klimnuo, dogegao se do šanka, polusavijen posegao za novom staklenom litarkom koju je potom stavio ispred njega. Staru flašu je brzo sklonio, za svaki slučaj. Rada je ponovo zatražila pića. Peri je klimnuo kratko i odsečno. Ovaj mu je isto tako odgovorio i na šank stavio još jedu čašu. Nasuo je u obe i ostavio ih. Rada ga je gledala, on nju jok. Samo je piljio pravo. Rada je počela da pije. Pio je i on.
Uglavnom su pričali sa njom, govorili kako je ona previše dobra za to mesto i kako će je izvući odatle i napraviti poštenom ženom. Posle guženja u smrdljivom toaletu su plaćali račun za piće, meze i dodatne usluge. Sutra je nisu ni poznavali kada su pili prvu jutarnju kafu u podne. Uveče joj ništa više nisu pričali, samo bi joj govorili: "Dolaz!" dok su se klimavim koracima vukli u pravcu vrata na kojima je rđavim slovima pisalo "WC".
On je ćutao, nakratko zaškrgutao zubima pre nego što bi u sebe sasuo još otrova. Prijalo mu je. To je bilo gorivo za njegovu vatru koja je plamtela kao najgrandioznija salemska lomača. Taj požar ga je iznutra celog uzeo, zagrlio ga kao najgracioznija ljubavnica koja je iskreno volela grozotu njegovoga bića i potpuno joj se predala. Zato mu nije trebala niti Rada, niti bilo koja Perina mučenica - samo je ova mutna tečnost imala ono što mu je trebalo.
Podne i veče su odmicali brzo, pevalo se, igralo, dupence konobaričino štipkalo. "Dogodine u Kninu!" je neko povikao. "Tako je!" - odgovarali su. Pera ih je prekrštenih ruku gledao. Svaku razbijenu čašu kao dodatni trošak zapisivao. Može sve da se radi, što da ne, ali sve mora i da se plati. Razbijena čaša, piksla i konobarice vilica. Nema murije, nema suda, ali ima da te boli više nego šut u muda.
Pera je pogledao u Radu koja je tužno gledala u njega. Džaba sedi samo, para biti neće. Nesuđena mušterija samo pije i preda se bulji. Plaši se ona, plaši se i Pera. Zna mu strica i kakva je to, kada dobrano popije, bio zlica. Ima koga da zove ako bude belaja, al' dok on dođe ima da u kafani bude zateknuta celokupne klijentele pogibija.
"Jebeš praznike!" Razdrao se i sveg glasa. Ustao je naglo, uhvatio Radu i bacio je na najbliži slobodni sto. Dok je otkopčavao pantalone, slobodnom rukom je uzeo flašu. Grlić u usta, kitu u Radu. Teslačio je dok je radžu na iskap ispijao. I gazda Pera i klijantela su nebo i u čudu gledali. Čula se samo Rada kako mazno stenje. Kako je kapljice nestalo, tako se i sa rabotom prestalo. Masa je od oduševljenja zapljeskala, ime mu glasno uzvikivala, legendom ga nazivala. Na rukama ga ponesoše, od jednog kraja do drugog ga vodiše. On je samo kao Patrik Zvezda tupo gledao u lusterske sijalice nadajući se da su to svetla lomača u daljini.
Kada propadnu ključni ljudi koji su nam bili garant za neki posao.
-Šta bi za onaj posao što reče da će ti srediti tetak?
-Ma ne pitaj, navodno više nije u mogućnosti, promjenila se uprava.
-Aa otopiše ti se glečeri znači, povećan nivo vode prijeti da potopi posljedni atom ambicije u tebi.
-Ne zajebavaj, pa znaš i sam koliko sam se nadao tom poslu, dao otkaz u dostavi donera i piroški, sad primanja samo u bulju mogu vidjet.
Četvrt Crvenih Fenjera u Amsterdamu, Trg Pigal u Parizu...ili bilo koja druga adresa sa kuravama na istoj, hehe.
- E, brate, de ćeš za novaka?
- A de ću, tebra...klasika: ja, tvoja šveca i keva, jedna flaša rakija i tuba vazelina, hehe...
- Ae ne seri, majmune tršavi, lepo te pitam?
- Pa, ono, verovatno ću se prvo negde do jaja odvalim od alkohola, nakon čega sledi tradicionalni odlazak u Ulicu Otvorenog Prca na novogodišnje heftanje.
- Hm, nisam znao da se ložiš na Leontinu i "Kolibri", baš si pedofil...
- Ma ne ta ziljavština, brate, nego novogodišnji fakfest u Studenjaku, 'naš kako seljančice postanu slobodoumne kad dođu na studije u Beograd...
Pišati sa spuštenom daskom, pa je podići kad završiš
Princ na belom konju srpske političke scene. Mesijansko biće, koje će se prema novopečenoj mitologiji ovaplotiti u Srbiji i svojom zaslepljujućom aurom ubediti ljude u svoju moć da ih izbavi od svekolikog zla.
Kao što su se i u hrišćanskoj istoriji često pojavljivale lažne mesije, i ovde se taj "nov i neukaljan" pojedinima prikazivao u raznim dnevno-političkim avantuarama, poput Ludog Radula, ili čak Belog Preletačevića, no ispostavilo se da njihova upotrebna vrednost nije bila duža od par meseci, ako i toliko.
A: Maćori, oš izlaziti na ove izbore?
B: Ne, brt, ja na glasanje ne izlazim.
A: Što, maćori, ako ne izađeš, drugi će birati za tebe...
B: Mjok, ja čekam da se pojavi neko nov i neukaljan, da bi pridobio moje poverenje.
Muškarac, obično oženjen, sa dvoje-troje male djece, pobožan, i koji svo svoje slobodno vrijeme, ljubav i materijalna sredstva poklanja svojoj limenoj kutiji na točkovima.
"A, kako ti se čini ova moj makina a brate, je l' da da je preekstra, ima konja više no Mongoli što su imali kad su krenuli u najezdu, čet'r nov kapice, troši mi skoro isto i kroz grad i na otvoreno jer ga ja brale vozim na tri i po hiljade obrtaja, nema tempomat, ja sam mu kompjuter i elektronika, auto je suva mehanika, da bih izvukao maksimum iz njega, a viđi mu unutrašnjost, ne smijem ga otvorit jer ljudi prilaze sa receptima, misle da je apoteka."
- Dobar je, za garažiranje, mada kad razmislim ne bih ga uopšte vadio iz iste.
Pojava kada padne prvih nekoliko kapi kiše, a iskusni meteorolog pored vas izračuna da neće biti ozbiljnih padavina.
- Braćo, počinje kiša. Ko da koš, pobednik.
- Ma oblak bre... Teraj do 21...
Konačno dobiti priliku da svog nevinog tukija ubaciš tamo gde mu je i mesto, dati mu topli krov nad glavom u prvoj vadžajni koja je voljna primiti GA.
- Si jebo nešto skoro?
- Nema nade, udomiću ga kad se oženim, pomirio sam se sa tom tautologijom.
Opustošen ostatak bivše civilizacije po kome se kreću nemrtvi leševi i živi koji nisu uspeli da se evakuišu.
- Je li, Šomi, jesi bio skoro na Vukajliji?
- Jesam, Šomi, zombi apokalipsa...
Naziv za teški fizički posao kod kojeg dugogodišnjim radom često nastrada kičma. Popraćeno je s bolovanjima, injekcijama u leđa da bi se uopšte digao iz kreveta kad te ukliješti.
Berli ligal pičetina. Omiljena lovina seksualnih predatora i podbulih, zadihanih pedofila.
- Snimi ono pičence tamo. Mislim da će večeras da se kreše, matori.
- Koj ti kurac, brate, samo što joj ne viri djačka knjižica iz džepa?!
- Pa šta? Znaš kako je govorio moj deda, najsladje je piče kad mu dlaka niče.
- On je još u tvorzi, tvoj deda?
- Da, što?
- Ma bez veze. Oćemo još po jedno piĆence pre nego što stupiš u akciju?
Zabezeknuta faca koju devojka napravi kad počneš da svršavaš u nju.
