Kontrolno pitanje, upućeno pripadnicama lepšeg pola, u cilju raskrinkavanja odnosa sa određenim likom. Korisno ga je što suptilnije postaviti.
-Ma da,da znam i ja te priče.. Nego gledao sam ti slike sa mora, super ti je brat, šta je on, neki DIF-ovac?
-To mi je dečko, trenira karate. Ćao.
----------------------------------------------------------------
-Ćao, ja sam Marko. Stvarno imaš neku čudnu energiju. Celo veče sam čekao da pošalješ mlađeg burazera po piće, da prozborimo po koju.
-Jao, Marko, simpatično od tebe, samo to mi je dečko, jako je ljubomoran i pravi scene, pogotovo od kad je opet izašao iz mardelja. Bolje nestani.
Sinonim za izgubljenost osobe u vremenu i prostoru.
"Ćale zaglavio tri dana u birtiji, keva htela da se prijavi na "Sve za ljubav", samo da ga vidi"
Zaključak koji ti nametne ona mrva kompleksa koja se zapatila negde između manjka estetske ambicije i jutarnjeg pogleda ka ogledalu. Žal za tih pola sata vežbanja dnevno umesto kojih si neverovatno dosledno i temeljno mrsio muda levicom i proučavao strukturu plafona.
Dok na plaži ležiš na leđima kao odvaljena pornićarka posle celodnevnog snimanja orgija i preko pivske stomačine gledaš svoju devojku kako ustaje da ti donese mekiku sa ljutim kečapom i još jedno pivo, u kadar ti uleću njeni guzovi koji su se zarumenili i zgužvali od sedenja kao obrazi rošavog Mađara posle ljutog paprikaša. To svakako nije prizor pun erotskog naboja, ali ćuti izraubovana bedevijo -nisi ni ti bolji.
Kasnije, dok žvaljaš mekiku koju su zamastili k'o deca lanac na biciklu, kuješ planove kako sledeće leto nećeš dočekati naduven kao Milutin Mrkonjić jutro posle svinjokolje i kako ćeš već u martu sledeće godine početi da radiš na svojoj telesini. Sanjarenje ti prekida devojka brisanjem kečapa koji je nakapao po dlačurdama na grudima...pališ jak cigar pa ga zaliješ pivčinom i samouvereno počneš:
-Slušaj, šta misliš da mi zajedno krenemo da vežbamo malo...teretana, trčanje, redukovana ishrana... A? Šta misliš?
-Zašto? Ti si meni dobar i ovakav.
-Pa i to što kažeš...
Upoznavanje u fazonu on-mene-zna-ja-njega-ne-znam. Ruši postulat znam-te-znaš-me. Nastaje kada jedna od strana uključena u upoznavanje tvrdi da već poznaje drugu stranu te podseća na prilike u kojima su se sreli.
- Vozdra. Ja sam Marko, sećaš se?
- Ne, brate. Koji Marko?
- Ma Marko iz Tehničke, zvali su me Smare u školi. Možda se sećaš da smo igrali jednom fudbal zajedno.
- Ne znam, Smare, igrao sam fudbal sa mnogo ljudi. Sad bih morao da id...
- Ma sećaš se sigurno. Ti si šutirao, a ja sam igrao rukom, pa si mi ti psovao mrtvu majku, ali nema veze, bilo pa prošlo. Onda smo išli svi ispred dradže na pivo, bio sam i ja, ali sam pio sokić. Mora da se sećaš.
- Smare care, ne mogu da se prisetim, ali si opravdao nadimak iz srednje. Moram palim.
Zločin je kad budiš dvogodišnje dete radnim danom u 06:15 da ide u vrtić; kazna je kad te to isto dvogodišnje dete probudi vikendom u 06:30 orno za zajebanciju od ranog jutra.
Jedan od načina da domaćinu stavimo do znanja da nam je prazna čaša.
- Dodaj mi taj vinjak, ubi promaja iz ove čaše.
Obrok za koji je energetski napitak "Red-Bul" jedna najobičnija bUranija.
Daje ti dovoljno energije da trčiš po vasceli dan i praviš pizdarije po dedinom i babinom, ali i po komšijinom dvorištu, takođe.
Obrok se sastoji od jedne "skale 'leba", domaćeg, koja u prečniku ima oko trideset centimetara i koja je namazana svinjskom mašću (jedna supena kašika), a preko toga posut seckani crni luk i malo aleve paprike, pa sve to malo posoljeno.
Po običaju, ovaj obrok sprema tvoja baba.
Mile (dete sa sela, rumen k'o jabuka, trči): - Šta je Boki, što ne trčiš, šta ti je?
Boki (brat iz Beograda, duša mu u nosu, bled k'o krpa): - Popio sam četiri Red-Bula, to ti daje krila... ne znam šta mi je...
Mile (dete sa sela): - Kakav Red-Bul, kakva krila, kakve, bre, pičke materine?
Baaabaaaaa! Baaaaaaabaaaaaaaa! 'Aj' namaži skalu 'leba, Boki je gladan!Baba: - Sa' će baba, zlato babino!
Svaki student u Srbiji ima bar po jednog kolegu bosanca.
Nenormalno iskren covek, prosto nas spusti na zemlju kada kaze "ne seri matere ti", sto je svakom ponekad potrebno.
Ceni prave vrednosti: jagnjetina, ribe, domaca rakija i vunene carape.
Ne ide mu matematika, al sto prepisuje lik!
(tj. nema neke skole al je "nacitan")
Ponekad zvuci malo sirovo, ali uvek pogadja direktno u centar:
Ja: Brate, vidi ovu ribu, izaso sam s njom vec par puta...:))
Kolega Bosanac: ...jesi jebo ti to?
Ja: Ma, polako...riba mi je bas gotivna! Necu odma da je napadam, fina je to devojka!
Kolega Bosanac: ...ne seri matere ti!
Efikasno sredstvo za skretanje pažnje sa ružnog lica na kosu.
Oh, sunce mamino,čim malo poodrasteš stavićemo ti neke dredove, nešto...
Podsvest na delu.
Kada slučajno izgovorite ono što stvarno mislite umesto onoga što ste želeli da kažete.
Kada muž ženi umesto „Skuvaj mi kafu, molim te“ slučajno kaže: „Život si mi upropastila, pizda ti materina!“
Najčešći način za dijagnostiku bilo kakvih zdravstvenih problema bosanske djece.
Fata: - Dijete mi nesto pada pokući i zavrće oč'ma unebo, jadna.
Šemsa: - Da nije šta pojelo?
Izreka ljudi koji drže seosku kafanu. Kad se gosti napiju dobro počne makljaža štapovima i gađanje kuglama.
- Je li Mile, što ne dovedeš neku pevaljku u kafanu?
- Si ti normalan?
- Što?
- Kakva bre pevaljka kod mene u kafani je bilijar borilački sport
Ovako mudri roditelj kuraži i vaspitava svog sina
- Kmeeeeee, tajooooo!!! Pao sam, prosuo sam đuzuuu
- Ne budi pička sine! Muški to podnesi. Kukaju samo babe i studenti
- Dobro tata... Neću da kukam... Neću da budem student
- Tako je sinko moj
- Studenti su pičke, je l' da, tajo?
- Najveće, sinko
Pouzdan način određivanja godine snimanja filma ili serije.
Moja baba danas : "Jao vidi Voja dok je imao kosu, u pa ovo mora da je bilo pre devedesetih. Kako je to bio lep čovek..."
Trenutni pomodarski fazon, koriste ga svi, pa i školovani ljudi jer misle da će izgledati pametnije i obrazovanije. Misle da zvuče stručnije kada raspravljaju o nekoj temi, a u stvari izgledaju samo gluplje i nafuranije.
Negde sam rano shvatio taj neki smisao za neku umetnost, nekako mi je to tako prijalo, nekako čudno, nešto mi je nadošlo, neki osećaj da sam stvoren za tako nešto.
Najblaži, gotovo i neprimjetan (pod uvjetom da ga neko drugi ne spomene) osjećaj "post-raskidne" nostalgije za nekom osobom.
- E, matori, a što si ti sam? Gdje ti je riba, a?
- Koja?
- Kako koja, pa Marina!?
- Aha...
- Nismo vise skupa, ali moj šlic je za nju uvijek otkopčan.
Kontrolor karata.
A: Karte na sunce!
B: Ridžvej, matori, mojne, kratak sam sa kintom.
A: NAPOLJE!
Nešto kao štrudla sa makom, mada gradskoj deci više zvuči kao metalna šipka, koja je istovremeno zakrivljena i glupa-kao ćerka pajsera i štangle koje je paglu.
