Pokušaj da se setiš koja je tačno kuća tvoja kad se mrtav pijan vraćaš kući.
Period trajanja 40+ godina u kom ćeš shvatiti da svaka akcija ne zavisi jedino od tebe.
Prvi korak : nisi stasao za ženidbu, ali si ipak dovoljno odrastao da shvatiš da se ćaletovi problemi sa alkoholom i devijantnim ponašanjem neće rešiti sami od sebe. Tužan si zbog toga, ali ti je ipak drago što si to shvatio na vreme (trebalo ti je 15 godina manje nego kevi). Javlja se potreba za samostalnošću, sigurnošću i mirom u četiri zida. Jedini način da se odvojiš je da nadješ posao ili upišeš fakultet.
Drugi korak : dolaziš do neoborivih zaključaka da se u iznajmljenom stanu nikada nećeš osećati slobodno kao u svom. Pošto su kod kuće problemi eskalirali, gubiš svaku nadu da ćeš dočekati dan kada će stan tvojih roditelja postati zvanično tvoj. Pre će biti propijen, prokockan, spaljen, stavljen pod hipoteku, oduzet... Bližiš se tridesetoj, težiš braku i porodici, želiš da se osetiš kao svoj na svom - treba ti stan.
Treći korak : miriš se sa činjenicom da su liberalni kapitalizam i bankarstvo uredili svet na taj način da pristojan stan moraš da otplaćuješ u proseku 25 godina. Dižeš kredit, u ugovoru stoji da je povoljan.
Četvrti korak : proklinješ zemlju u rasulu, nestabilnu ekonomiju, rast kamata...Radiš dvanaest sati dnevno, pušiš 57, ćelaviš, boriš se, grcaš...Vraćaš se umoran u svoj polu - isplaćeni dom i shvataš da te je rodjeno dete upravo poslalo u pičku materinu i otišlo u svoju sobu.
Peti korak : proklinješ zemlju koja ima naviku da zarati svakih pedeset godina, makar sa četiri zemlje istovremeno. Ostao si bez posla, kao i većina drugih stan si pretvorio u skladište brašna i šećera, star si, umoran, nemoćan. Vraćaš pogled u nazad, razmišljaš šta si postigao, gde je sve krenulo naopako, zašto te žena više ne voli, zašto te deca ne poštuju kao čoveka i roditelja. Sve za šta si se borio staje u 52 ne sasvim tvoja kvadrata. Moliš Boga da njih i sve što živi i postoji u njemu ne raznese granata, bomba, protiv-tenkovska raketa ili neka druga ratna strahota.
Šesti korak : rat se završio, rušenje je završeno, vreme je gradnji i sticanju. Tvoja i deca ostalih umornih sugradjana su stasala u gotove ljude, spremne na nove ideje i pokrete, rešena da menjaju i unaprede. Ne trebaš više nikome, sada si samo matoro, živčano zakeralo. Smetaš. Trebalo bi da odeš.
Sedmi korak : starački dom. Tvoj brod je uplovio u poslednju luku, no ne maš na šta da se požališ - dobri su prema tebi, ljubazni. Okružen si ljudima koji su tvoja generacija, koji te razumeju i sa kojima imaš zajedničke teme. Stan si otplatio, našao si svoj kutak, sklonište i mir. Ali više u njima ne uživaš.
